Radić peva kralju

KRALj ustade. S olakšanjem se podiže Marko Trifković, srećan što će najzad izaći iz tog kabineta u kojem se razgovaralo kao nikad ranije.
Pokuša da se podigne i sedobradi Pašić, ali ga je neka sila prikovala za mesto.
Izlazeći uz Jankovićevu pomoć, Pašić je tiho govorio:
"Gospodine ministre, činilo mi se u pojedinim trenucima da je sve ovo nekakav pozorišni komad. Vi igrate jednu rolu, ja drugu, a gospodin Trifković treću. A onaj koji vuče konce, kako se to kaže u pozorištu?"
"Mislite na reditelja, gospodine Pašiću?"
"Da, tako, reditelj. Onaj koji upućuje glumce kako će da govore i da se kreću po bini, e pa činilo mi se da je to njegovo veličanstvo. Ja sam neuk što se tiče pozorišne umetnosti, a vi niste dramatičar, pisac.... Međutim, čuo sam da se reditelj nikad ne pojavljuje na sceni da uči glumce kako treba da odigraju to što igraju... Nego ranije, iza kulisa..."
"Kralju neće biti milo ako čuje da ste ga uporedili sa glumcem. Još manje će mu biti drago ako čuje da ste ga uporedili sa neukim rediteljem."
"Onda do viđenja i hvala vam. Popustila me je slabost u nogama. Mogu sam..."
"Do viđenja, gospodine Pašiću!"
U kabinet uđe ađutant.
"Gospodin Stjepan Radić."
"Neka uđe" - reče kralj, a zatim se okrete ministru Jankoviću: "Gospodine Jankoviću, niste mi više potrebni."
Dragomir Janković izađe, a Stjepan Radić uđe.

Rukoljub kralju

BILA je to dirljiva idila kojoj se malo ko nadao posle onih silnih sukoba između Radića i vlasti nove kraljevine. Jer, kada je vođa Hrvatske seljačke stranke Stjepan Radić izjavio: "Sve je razbojničko što je u uniformi", naređeno je da se odmah uhapsi. Radićevci su proneli vest da im je šef izbegao iz zemlje, ali Bedekovićeva policija se nije dala zavesti. Agenti su upali u kuću Radićevog zeta, inženjera Avgusta Košutića, i zatekli za stolom dve žene, tri stolice, a na astalu su bile postavljene tri šoljice čaja. Gde je treći? Svakako tu negde, u blizini posluženja. Otpočeli su detaljan pretres i ubrzo ispod umivaonika pronašli slepi zid. Kada je jedan policajac zavukao ruku, napipao je nečiju nogu. Istog trenutka oglasio se i Radić: "Jest, imate me! Našli ste me!" Kao dete kad se igra žmurke.
Kada se navršilo hiljadu godina od proglašenja hrvatskog prokonzula i kneza Tomislava za kralja Hrvatske, zaređale su velelepne svečanosti. Kruna ove istorijske proslave bila je u Zagrebu - slet hrvatskih sokola kojem su prisustvovali kralj Aleksandar i kraljica Marija. Svi listovi hrvatski objavili su stihove Stjepana Radića, spevane u kraljevu čast:
"Hrvatski sokol sad k Tebi leti
zvijezdo Karađorđeva doma.
Iznad oblaka, mulja i zvona
pozdrav će Tebi donijeti..."
Kralju nije godio ovaj sočan Radićev rukoljub, ali se nije mogao odbraniti od srdačnog izliva ljubavi bivšeg zakletog neprijatelja monarhije...
"Vaše veličanstvo" - reče Radić i izvuče iz tašne beleške o svom viđenju ovog teškog političkog trenutka u državi Srba, Hrvata i Slovenaca...
Kralj ga je slušao, ugodno zavaljen. Posle mučnog razgovora sa Pašićem, raspevani Radićev glas je bio prava kantilena.
"Vaše veličanstvo, bio sam, dakle, u pravu kada sam rekao da se gospodin Pašić neće povući. On želi ponovo da vodi čitavu politiku... Njegov je uspeh što parlament ne radi. Što god on hoće, to se uradi. I zato se i dešavaju česte krize. On je stvarni predsednik vlade, i po tome i kriza jeste latentna. Što Pašić odredi, to mora biti. Morala je biti sednica skupštine u ponedeljak, s obzirom na anketni odbor, pa vidite da je odložena. Vidite šta se napravilo sa anketnim odborom, ono isto što je radio gospodin Pašić. Rok je odložen još za deset dana. I sada mesto da se bavimo anketom, mi ćemo se baviti odlaganjem. I to vodi gospodin Pašić."
"I ja sam zato da se stvari isteraju na čistac. Ali kako, gospodine Radiću?" - upita kralj.

Pretnja apsom

"SVE je vrlo jasno, veličanstvo. Proviziju je primio Rada Pašić. Nepobitno je dokazano da je dobio četiri miliona čeških kruna ili deset miliona dinara po tadašnjoj valuti. Njegov otac, Nikola Pašić, kriv je za sve to i moralno i politički. Isto tako i njegovi ministri Velizar Janković, Milan Stojadinović i Dragutin Kojić, koji je nasledio Velizara Jankovića. Koliko je Pašić s tom četvoricom kriv i kriminalno, to ima ustanoviti sud. Ali svakako je zahtev poštenja i pravice da ih narodna skupština preda sudu. A što se tiče Rada Pašića, narodna skupština ima pozvati vladu da ga preda državnom odvetništvu, koje ga ima zatvoriti i izvesti pred sud."
Radić je bio energičan, "sav nagnut prema kralju", onako kratkovid želeo je što više da se približi svetlom monarhovom liku, oko čije glave je svetlucao nekakav svečani nimbus, bar se tako činilo pojedinim podanicima. Kralj je ćutao, miran na svom prestolu. Radićeve reči bile su melem, oslobađale su ga bola u stomaku.
"Ali, svi radikali su se ponovo okupili oko Pašića i složno traže da mu poverim mandat za sastav nove vlade" - reče kralj.
Radić poskoči sa svoje fotelje:
"Ako gospodin Pašić dobije mandat, onda ja ne idem s njim. Dok je gospodin Pašić pod anketom, ne može se s njim ići. On ne može da bude ministar predsednik. Ako bi to bilo, to bi značilo terati ruglo."
"Nećemo terati ruglo, gospodine Radiću. Bar dok ja sedim na ovom mestu" - reče kralj.
"Mudra odluka, vaše veličanstvo" - zaklikta Radić, pa pritrča i ponovo poljubi kralja u ruku.
(Nastaviće se)

KNjIGU "Ni knjaz, ni kralj", Živorada Lazića, možete naručiti telefonom 018/521-274, 257-110, po ceni od 450 dinara, kod izdavača "Zograf", Tolstojeva 1, Niš, ili preko "Nove knjige" u Podgorici na tel: 020 404-450 po ceni od 7 evra.