Poruke Svetog pisma

OKUPIVŠI se ponovo u dnevnoj sobi, Pašići su gledali u stranu i ćutali. Po smrknutim licima muškaraca, koji su čuli glasnikove reči, žene su shvatile da vesti iz dvora nisu ništa popravile.
"Doveo si ga na presto, a on ti ovako vraća" - reče Rada, tražeći neki povod da brzo ode.
"Okružen je rđavim ljudima, sine" - reče Pašić.
"Kao i ti, Rado" - dobaci Đurđina.
"To znači, kralj ukida parlament, a ojačava monarhiju" - reče Rada.
"Ne mogu da procenim šta hoće, ovaj."
"Bar znaš šta neće" - reče opet Đurđina.
"Misliš neće mene?" - upita Nikola.
"Valjda hoće Radića, socijalistu, koji je doneo iz Moskve nove ideje" - umeša se u razgovor i Dara.
"Radić je sad najverniji podanik i prijatelj dinastije" - reče Rada.
"Lanjski snegovi" - reče Dara. - "Nikad Hrvat ne može biti prijatelj srpskog kralja."
"Moram da idem" - reče Rada i ustade.
Postoji lepše mesto od očevog doma: varijete "Lira", rezervisan sto i prijatelj sa dve lepotice, Ruskinje, koje su izbegle iz domovine, ispred boljševika i sad lutaju po svetu, ne štedeći se u ovozemaljskim radostima.
"Ne možeš, ovaj, još malo da ostaneš" - pogleda ga otac, zaljubljeno, kao i uvek, kao i onog prvog dana kada je zakmečao.
"Ne mogu, tata, a i ti treba da se raskomotiš i odmoriš. Dobro znaš da za tebe radi vreme. Sutra će sve biti drukčije. Laku noć, tata" - reče Rada i poljubi oca. "Laku noć, mama, laku noć, sestro" - pozdravi ih sve i pojuri prema vratima kao da se plašio da ga silom ne zadrže.

Rođeni tiranin

Stenjući, Nikola ustade i pređe u svoj kabinet. Priđe ormanu, gde je pod ključem držao razne spise. Otključa, izvuče fasciklu, ali kad poče da prevrće papire, zaboravi šta traži. Čitajući ono što mu se našlo pod rukom, s naporom se pitao hoće li se setiti šta mu treba.
DARA je držala pred sobom knjigu, ali su joj redovi izmicali. Đurđina je razgledala fotografije, snimljene u Cavtatu. Nikola je uzeo pregršt mineralnih uzoraka i lupu. Međutim, večeras nikako nije mogao da uoči rudne tragove na kamenčićima, donetim iz raznih planina. Uveličavajući staklo bi se jednostavno zamaglilo i slika u njegovom oku bi se rasplinula.
Kroz odškrinuta vrata pojavi se služavka i reče:
"Večera je gotova!"
Dara ostavi knjigu, Đurđina fotografije. Nikola je i dalje opipavao prstima grumene. Dara mu priđe.
"Hajde, tata, da večeramo."
"Idite vi, večerajte, ja, ovaj, nisam gladan" - reče Nikola.
"Samo malo radi društva" - umiljavala mu se kćerka.
"Ostavi kamenčiće, popij bar čašu mleka. Bolje ćeš spavati" - reče Đurđina.
Već iscrpljen današnjim zbitijima u dvoru i kući, nekako ustade i pođe sa suprugom i kćerkom u trpezariju.
Zauze svoje mesto i naže se nad čanak. U posudi je bio njegov uobičajeni lak obed pred odlazak na počinak: mleko pomešano sa sirom.
Nikom nije bilo do jela. Svi su mislili na ono što se odigralo u dvoru.
Đurđina upita:
"Baš me interesuje kome će kralj poveriti mandat? Možda Ljubi Jovanoviću i njegovom zetu Dragiši Stojadinoviću.
Nikolu trže iz malaksale zamišljenosti ovo ironično pitanje, ali nije bio raspoložen da nastavi razgovor.
"Ovaj, videćmo."
"On je gori od brata. Govorila sam ti da se čuvaš te lude dinastije. Hoće svu vlast" - reče Đurđina gnevno.
"Ja vam kažem da će on zavesti diktaturu! Aleksandar je rođeni tiranin. Kakva nezahvalnost?" - umeša se i Dara u politiku.

Nedam sina

Nikad brzorek, Pašić ni sad ne htede odmah da uđe u razgovor, nego malo duže razmisli, a onda izgovori reč po reč.
"Pustite, ovaj, takve reči!"
"Bolje bi bilo da ni ti nisi popuštao! Udari jednom pesnicom. Ti iza sebe imaš najveću stranku. Imaš narod. Kako on može s tobom tako da razgovara?! Balavac jedan!"
"On je kralj" - prostenja Pašić.
"Znamo mi dobro kako se domogao krune!" - reče Dara.
"Onaj Đorđe je bio plah i žestok, ali se znalo šta misli. Aleksandar je podmukao" - besnela je Đurđina.
"Daro, kćeri, nađi Sveto pismo da mi nešto pročitaš" - okrete Pašić razgovor na drugu stranu.
Dara uze sa police Bibliju i seda pored oca, umornog i duboko zamišljenog.
"Tata, šta želiš da ti čitam? Odakle?"
"Nađi ono kad Bog naredi Avramu da mu žrtvuje sina jedinca" - Isaka.
Dara okrete list i poče da čita:
"A kad dođoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram načini ondje žrtvenik, i metnu drvo na nj, i svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik vrh drva.
I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svojega.
Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! A on reče: evo me.
A anđeo reče: ne diži ruke svoje na dijete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi."
"Dobro, dobro" - reče Pašić. "Avram nije znao da ga Bog kuša, proverava?"
"U tome je veličina njegove poslušnosti, što je bio spreman da žrtvuje svoga jedinca po Božjoj zapovesti.
"Ipak, malo se i nadao da će Bog u poslednjem trenutku promeniti odluku i zadržati mu ruku da ne zakolje sina Isaka."
"Sve je to, tata, ispričano radi slepe poslušnosti!"
"Hm, i on je tražio da mu žrtvujem jedinog sina, ali ja nisam pristao, jer bi on primio žrtvu. Ne bi u zadnjem času, kao što je to učinio milostivi Gospod, zadržao moju ruku i spasio mu život. Nikad se nikome nije smilovao, pa ne bi ni meni!"
"Ko to, tata?"
"Ništa, to ja onako, moja posla, ponekad razgovaram sa sobom, tako spolja, da svi vide i čuju, a to dolazi sa starosti moje."
(Nastaviće se)