Baja u dubokoj komi

NAJEDNOM se zakašlja. Kao da se zagrcnuo, ali mu kašalj postade snažniji, grčevitiji. Đurđina prestade da jede i ljutito ga pogleda, misleći da mu je, usled neopreznosti, upala mrva u dušnik. Ali Pašić nikako da se smiri. Klatio se na svojoj stolici i hripavo borio za dah.
„Nikola, šta ti je?“ - viknu Đurđina.
Međutim, odgovora nije bilo.
„Tata!“ - priskoči mu Dara.
„Lupi ga za vrat!“ - savetovaše Đurđina.
Dara ga dlanom nežno udari po potiljku, ali kašalj nije prestajao.
Đurđina priskoči i snažnije ga udari za vrat, ali Nikola je i dalje kašljao hripavo, zloslutno.
Najednom klonu na stolicu. Izgubi čvrstinu uspravnog sedenja i prevali se preko naslona. Đurđinina i Darina vriska privuče poslugu. Oni podigoše Pašića i poneše ga prema njegovoj spavaćoj sobi.
Bled i uplašen, kolutao je očima kao da pogledom traži nekog.
Dara ga je i dalje dozivala. Naže se i ču očev šapat:
„Ra-da...“
Pašić jeknu. Zatim izgubi svest. Dara potrča prema telefonu da pozove brata. Pronađe ga u „Liri“ i pozva prestrašenim glasom da odmah dođe. On sede u taksi koji ga je po običaju čekao pred kafanom.

Avet - stigla

RADE uđe u spavaću sobu. Vide oca na krevetu, njegovo lice u grčevitom bolu.
Stiže i Pašićev sekretar Sokolović.
Bilo je već nekoliko zloslutnih kriza koje su nagoveštavale kraj, ali je žilavi Baja uspeo da nadmudri vigove smrti i vraćao se u život sa ivice ponora. Možda je i ovo jedan od onih njegovih zdravstvenih lomova, koji dolaze uvek posle nekog političkog neuspeha. Samo da ne ode sad kad je sinu najpotrebniji. Čim stari ode, skočiće šakali i hijene da ga rastrgnu. I što je najgore, niko ga neće zaštititi. Hiljade nikogovića radovaće se nesreći Pašićevih.
Oseti na sebi pogled pun sažaljenja. Posmatrao ga je dr Vrbicki, koji u međuvremenu stiže.
Iz lekarevih očiju zračila je ledena jeza. Avet je stigla, dakle?
Rada uhvati očevu ruku. Bila je mlitava, hladnija nego obično. Gasi li se životna vatra? Nekako napipa slab puls. Vrbicki mu sasvim priđe i šapnu:
„Kaplja. Moždani udar.“
„Može li se spasti, gospodine Vrbicki?“
„Stanje očenj opasno, gaspadinj Rada. Treba zvać i srpskog lekara“ - šaputao je uplašeno ruski emigrant. Bio je u nekom stalnom strahu da će ga zbog nečega optužiti. Možda će sutra neko izmisliti da je zbog njegove rđave medicinske intervencije Pašić umro. Nije zgodno da umiranju jednog srpskog velikana prisustvuje samo ruski lekar, emigrant.
„Gospodine Sokoloviću“ - obrati se Rada sekretaru - „pozovite doktora Antića... Odmah!“
Uskoro, po nečijem pozivu, stiže i doktor Simonović. Kako bi se neko od članova porodice setio poznatog imena, odmah bi otrčao na telefon da ga pozove. Verovali su da će se veći broj stručnjaka uspešnije suprotstaviti opakom neprijatelju, bolesti.

Bez svesti

Sedobradi Baja je i dalje ležao bez svesti i grčio se od bolova. Ponekad bi mu se razmakle trepavice i on bi pogledom, u kojem se mogla nazreti i iskra razuma, tražio pomoć od lekara i svojih, ali mu oni nisu mogli pomoći i starac je ponovo sklapao kapke, razočaran, sa zamagljenim saznanjem da su ga svi ostavili. U samrtničkom strahu bilo je gneva što ne teraju smrt iz njegove glave. Ili bar taj bol.
Okupljeni lekari se povukoše da razmotre šta treba preduzeti. Svi se složiše da treba što hitnije pustiti krv. U skladu sa medicinskim tekovinama to je bio spasonosan zahvat za mnoge slične slučajeve. Specijalisti su vrlo detaljno objasnili da je u desnoj moždanoj hemisferi prsnuo nekakav krvni sud, što je izazvalo oduzetost leve polovine tela. Naravno, laici su se uvek čudili zašto poremećaj u desnoj polovini mozga izaziva paralizu leve polovine, i obrnuto. Nije bilo vremena da se objašnjava izukrštenost centralnog nervnog sistema i mišića. Dakle, da bi se ublažio jak pritisak na moždano tkivo i njegove centre za komandovanje telom, treba ispustiti nešto krvi, čime bi se, možda mogao olakšati bolesnikov položaj.
Porodica je pažljivo saslušala stručno obrazloženje.
Pristupiše hirurškoj intervenciji. Doktor Simonović je držao specijalnu posudu koja je trebalo da prihvati krv, a doktor Kosanović je prinosio Pašićevoj ruci nož. Dugo je tražio krvni sud. Kad je napipao venu na levoj ruci u visini lakta, zareza je i iz nje šiknu mlaz guste, tamne krvi. Osetljive ženske oči nisu mogle do kraja da prate ovaj varvarski ritual.

Stanje - isto

RADI je nedostajao vazduh u grudima. Išetao je napolje i sa stepeništa pogledao u beogradsku noć, prošaranu električnim sijalicama. Nije tako kasno, ali je malo prolaznika na ulicama. Od Narodnog pozorišta javi se automobilska sirena, kao da ga poziva da nastavi lumpovanje.
Iz Skadarlije je dopirala pesma. Neko veselo društvo, posle izlaska iz „Bajlonija“, grabi uz kaldrmu i nastavlja da peva ono što im se prilepilo za srce. Sve je bilo lepše i prijatnije od ovog zloslutnog iščekivanja. Ko li je sada u velikoj šarenoj kafani i da li ga pominju po dobru ili zlu? Možda će, posle ovog rezanja vene i otakanja krvi, tati biti lakše. U čovekovom telu mogućan je takav obrt. Onda bi se on iskrao iz kuće i trknuo do „Lire“ da iskapi makar samo još jednu čašu šampanjca. Kad čovek ne obiđe sva ona draga mesta na koja je navikao, ima neko osećanje kao da su mu oduzeli slobodu kretanja. Kako bi sad popio nešto oštro, da razbije tu gomilu mučnine, koja se valja u njegovom želucu.
Uđe ponovo u kuću. Puštanje krvi je bilo obavljeno, a ruka podvezana. Bolesnikovo stanje, međutim, nije se menjalo. Baja je teško disao u dubokoj nesvestici.

KNJIGU „Ni knjaz, ni kralj“, Živorada Lazića, možete naručiti telefonom 018/521-274, 257-110, po ceni od 450 dinara, kod izdavača „Zograf“, Tolstojeva 1, Niš, ili preko „Nove knjige“ u Podgorici na tel: 020 404-450 po ceni od 7 evra.