Kralj nudi pomoć

ZASTAVŠI na stepeništu, kralj se okrete prema Beograđanima i otpozdravi im, takođe, poklonom, pa onda brzo krete prema vratima, gde su ga čekali visokodostojnici i članovi porodice. Titrao mu je osmeh oko usana sve dok ne ugleda uplakane oči. Shvati da je njegova misija vezana za smrt i nabra čelo, a lice mu prekri tuga. Klimanjem glave otpozdravi sve one koji su ga sačekali, steže ruku udovici i tiho joj reče:
“Gospođo, primite moje duboko i iskreno saučešće povodom smrti vašeg supruga, Nikole Pašića.”
“Hvala, vaše veličanstvo”, odgovori Đurđina.
Zatim uđe u sobu i priđe njemu, uvek tihom, a sada apsolutno smirenom, državniku s kojim je najduže sarađivao i delio najtragičnije i najsrećnije dane. Mirisale su zimske ruže, pucketale sveće obasjavajući dugu belu bradu i osmeh na žutom licu. Pašić nikad nije tako ćutao pred kraljem kao sada. Želja da što pre prođe vreme određeno za nemu poštu, ispunjavala je kraljevu svest. Ostalo je bilo mutno, neobjašnjivo osećanje koje se komešalo, vodeći ga čas do neke nejasne radosti, čas opet do nekog apsurda, koji ga je podučavao da je sve što on radi i za šta se bori obična besmislica.
Kralj Aleksandar je poverovao da je obdaren božanskom moći da mišlju ubija one koji mu zasmetaju na njegovom putu. Pomislio je da bi dobro bilo, ako bi se oslobodio Apisovih stalnih pretnji i njegovih vernih crnorukaca. Došao je taj solunski proces i pukovnik je 1917. streljan.

Nije ga voleo

KAD mu je brat, princ Đorđe, svojim neobuzdanim jezikom i kojekakvim paškvilama zasmetao, poželeo je da umre od nekog otrova. Odmah potom izbio je skandal, o čuda, da je Đorđe trovan na večeri i to baš u Pašićevoj kući! Đorđe je ozdravio, ali mu je od ove godine određena stroga izolacija u Toponici kod Niša. Zatočeni princ. Možda će tamo, u ludnici, okružen stražom i lekarima koji mu ispituju duh, presvisnuti i zauvek sklopiti oči, što bi, takođe, bilo dobro za kralja.
Juče, na audijenciji, poželeo je da Pašić umre, i evo, danas je i kraj njegovog odra.
Pogleda i Radomira, Pašićevog sina. Da li sin, ili bilo ko od prisutnih, zna da je Aleksandar poželeo starčevu smrt i da je juče posle audijencije bio siguran da neće dugo živeti?
Kralj se opet zagleda u pokojnika. Frak, bela brada. Za vreme boravka u Švajcarskoj, slušao je o nekom Nikoli Pašiću. Video ga je prvi put posle dolaska u Srbiju. Nikad ga nije voleo.
Aleksandar se prekrsti, zagledan u to, njemu dobro poznato, lice, ali sad tajanstveno i nadmoćno. Čak i kraljeva reč više tu ništa ne može izmeniti. Dugo se oteglo vreme određeno za oproštaj. Aleksandar je bio ogoljen, izložen pogledima onih koji su stajali okolo, ili u susednim vratima, i lovili svaki njegov gest. Osluškivali čak i monarhovo disanje.
Ispod bele, duge brade viri kravata. Noge pokrivene cvećem, a više glave gore sveće. Do pojasa je pokriven belim, svilenim plaštom, na grudima skrštene ruke. Poviše ruku svetluca jedna ikonica. Eto, sad ćutljivi Pašić ne mora da se muči tražeći reči za svoga kralja.

Kraj odra

JEDAN lakej prinese stolicu i kralj sede, posmatrajući netremice pokojnikovo lice koje obasjavaju dve velike sveće... Prenosi pogled na purpurne zavese kroz koje prodire zimsko sunce... Onda najednom ustaje, lako se pokloni pokojniku i ponovo prolazi između skrušene i ucveljene Pašićeve familije... za njim u stopu ide Rada... Kralj se ponovo rukuje sa Đurđinom. Potraži pogledom kneza Pavla, koji mu lako klimne glavom, što je bio znak da je određeno vreme isteklo i da je sve u redu.
“Gospođo, u ovom teškom času računajte na moje razumevanje i pomoć”, reče kralj.
“Zahvaljujem vašem veličanstvu”, odgovori Đurđina.
U samim vratima Rada sakupi hrabrost i primače se sasvim kralju. Aleksandar shvati da nešto od njega hoće .
“Vaše veličanstvo, anketa koju traže neprijatelji moga pokojnog oca i moji...”
“Anketa! Zar u ovom času možete da mislite na to?”, začudi se kralj.
“Anketa je tatu ubila! Neće ga valjda i mrtvog vređati?” - reče Rada.
“Neće više biti ankete”, obeća kralj.
“Hvala, vaše veličanstvo!”, reče Rada.
“Ni vas neće više uznemiravati”, reče kralj.
“Blagodarim, vaše veličanstvo”, reče Rada.
“Ne brinite anketa o vašim aferama je umrla jutros, zajedno sa vašim velikim ocem i najvećim srpskim državnikom.”
“Hvala, vaše veličanstvo... Vi ste uvek prema našoj kući bili dobri i plemeniti, pa nas nemojte zaboraviti ni u ovom času.”

Ankete - nema

RADE zaplaka, da li od žalosti za ocem Nikolom, ili od radosti što ga više neće pozivati na ona grozna saslušanja pred skupštinskim odborima? Daće bog i kralj da ga se manu i kojekakva piskarala po novinama. Kad god žurnalisti ostanu bez teme, podjare njegove skandale.
Sa knezom Pavlom kralj ponovo prođe kroz gomilu koja ga pozdravi na isti način: pognutim glavama. Kralj i knez uđoše u automobil koji krete prema dvoru. Sa stepeništa svoje kuće ispraćao ih je zahvalnim pogledom Radomir Pašić. Današnji dan potvrđuje staro pravilo da u svakoj nesreći mora biti i sreće.
“Pokojnik sasvim dostojanstveno izgleda na odru. Ima u njemu nečeg svetačkog”, reče kralj.
“Bela brada... Ikona na grudima... Hrizanteme i karanfili na nogama... Sveće i svetlost zimskog sunca koje prolazi kroz purpurne zavese... Sve je aranžirano s ukusom”, reče knez Pavle.
Kralj je održao reč: ankete više nije bilo.

TELEGRAM IZ NjUJORKA
“PRIGODOM nedavne uspomene na vašeg velikog Pašića, imam uzroka obavestiti vas da sam uvek mnogo poštovao toga vanrednog genijalnog čoveka, kojeg bi potomstvo smatralo kao jednog od najslavnijih diplomata u istoriji samo da je imao svetski delokrug!”

KNJIGU „Ni knjaz, ni kralj“, Živorada Lazića, možete naručiti telefonom 018/521-274, 257-110, po ceni od 450 dinara, kod izdavača „Zograf“, Tolstojeva 1, Niš.
(Kraj)