Toplo i hladno

ASTROLOZI su primetili da između različitih ljudi postoje razlike u karakteru i izgledu, pa su te razlike pokušali da objasne uticajem različitih zvezdanih sazvežđa i planeta. Te iste razlike između ljudi primetili su i antropolozi, pa su ih objasnili njihovim različitim antropološkim poreklom.
Ljudi se razlikuju između sebe na osnovu svog pola, životnog doba, na osnovu adaptacije na različite klimatske uslove (što jasno vidimo u razlici između crne, bele i žute rase) i na osnovu različitih psihofizičkih talenata kojima su po prirodi obdareni.
Dok je žena emotivna zato što je odgovorna za one sa kojima je emotivno bliska, muškarcu muški hormoni smanjuju emotivnost da bi se on mogao posvetiti pitanjima od opšteg značaja (kuda ide društvo, pitanju pravde u društvu, i da bi sačuvao svoju porodicu od spoljne opasnosti). Zato je ženi važnije nego muškarcu da se prijatno oseća, a muškarcu je važnija nego ženi umna predstava o veličini i vrednosti onoga što on radi. Pubertetliji su važniji čulni doživljaji, nego sredovečnim ljudima, jer on kao organizam u razvoju treba tri puta više da jede u odnosu na odraslog čoveka i prirodno, kod njega se budi seksualna želja da bi se okrenuo od sebe samog osobi suprotnog pola.
Za razliku od pripadnika crne rase koji su mnoštvom psihofizičkih atributa osposobljeni za lov i za opstanak u jako osunčanoj i toploj klimi, pripadnici žute rase su osposobljeni za opstanak u polarnoj klimi. Sklonost ka gojaznosti čuva ih od smrzavanja i omogućava opstanak u periodima nestašice hrane. Zaokrugljenost i zdepastost tela smanjuje aspiraciju toplote i vlage, a sitne i uvučene oči ih čuvaju da ne oslepe od bljeska sunčeve svetlosti od snežnih površina. Nizak nivo muških hormona čuva pripadnike žute rase od muške sklonosti ka bavljenju pitanjima od opšteg značaja (filozofija i politika), što bi ozbiljno moglo da ugrozi opstanak porodice u tako teškim uslovima života.
Međutim, duhovna degradacija je čoveka navela da traži satisfakciju u svojim sposobnostima, što je dovelo do izopačavanja njihove izvorne funkcije i pojave zla na zemlji. Traženje satisfakcije u umnim predstavama o vrednosti onoga što činimo, formiralo je kod nas ponositost i sujetu. Traženje satisfakcije u emocijama i čulnim doživljajima učinilo nas je sebičnima i telesnima. Traženje satisfakcije u glasu čiste savesti, učinilo nas je sklonim licemernom potiskivanju slabosti i formalizmu.
Sposobnost uticaja i moći transformisala se u sklonost ka nasilju i agresiji. Zloupotreba psihološke potrebe pripadnika žute rase da prave zalihe za vreme oskudice hrane, transformisala se u škrtost i potrebu za skupljanjem nepotrebnih stvari. Zloupotreba različitih psihofizičkih sposobnosti radi traženja satisfakcije rezultovala je time da su oni ljudi koji su fizički najjači, često veoma lenji, a oni koji su prirodno obdareni sa najmanje stvaralačkih atributa, najvredniji i najplodonosniji radnici.
Čovek je biće slobodne volje, pa do njega samog stoji da li će svoje prirodne sposobnosti i moći da (zlo)upotrebljava na sopstveno i tuđe dobro ili zlo. Kada razum raskrinka naše motive ponašanja kao besmislene, tada savest te motive proglašava grehom i traži da im se odupremo.
Ukoliko poslušamo glas savesti, tada postajemo ljudi u najuzvišenijem smislu te reči, a ako ne poslušamo, tada nam smetaju glas razuma i savesti, i mi imamo potrebu da opravdamo svoje slabosti pozivanjem na nekakve spoljne uticaje. To je razlog zašto smo skloni sujeverju, pa samim tim i bavljenju astrologijom. Ako je izvor mojih iskušenja u meni, onda treba sebe da menjam, a ako je izvor mojih iskušenja u zvezdama, onda sam nemoćan da mu se oduprem, jer šta ja mogu protiv više sile?!
(Nastaviće se)