Godine Bušovih grešaka

POSLE skoro dvogodišnje kampanje, posle svih uzleta i padova, ko zna koliko uspešnih poteza, propuštenih šansi i neočekivanih domašaja – došao je dan za početak opuštanja. „Ovo je jedan od naših poslednjih mitinga. Posle osam godina Bušove pogrešne politike i 21 meseca kampanje koja nam je omogućila da postavimo stvari na svoje mesto – samo nas jedan dan deli od trenutka kad će promene i nada početi da se vraćaju u Ameriku“, poručio je Barak Obama, u ponedeljak pre podne, hiljadama svojih sledbenika na skupu u Manasasu (Virdžinija).
Samo nekoliko sati kasnije, kao da se ceo svet srušio za čoveka koga su već počeli da slave kao novog predsednika SAD. U avionu, na putu u Kolorado, Obama je obavešten da je na Havajima, u 86. godini, umrla od raka njegova baka po majčinoj liniji, koja je više nego iko uticala na njegov razvoj u najranijem detinjstvu i mladosti. Madelin Danam bila je njegova „rezervna majka i stožer porodice“ (kako ju je nazivao u svojim knjigama i brojnim intervjuima), odajući joj priznanje kao ženi koja je u teškim godinama Drugog svetskog rata radila u fabrici opreme za američku avijaciju, a potom podigla prvo svoju ćerku, a potom i njeno dvoje dece.
„Neću o tome mnogo da vam govorim, ali želim nešto da vam kažem o toj divnoj ženi. O tom nečujnom heroju kakvih imamo širom Amerike“, rekao je Obama na mitingu u Severnoj Karolini. „Za njih se ne zna u javnosti, njihovih imena nema u novinama. Ali, svakog dana, bukvalno svakog dana, one rade naporno i bez odmora brinu o svojim porodicama, i žrtvuju se za svoju decu i svoje unuke“, rekao je senator Obama na mitingu u Severnoj Karolini, opraštajući se od osobe „kojoj najviše duguje u životu porukom da i među onima koji su ga tu slušali "ima tih nečujnih heroja kojima nikad nećemo moći u potpunosti da se odužimo“.

Duel žena

ŽALOST u porodici Obama i njegova oda ženi koja mu je toliko značila u životu istisnula je za trenutak, početkom nedelje, iz fokusa javnosti, inače, veoma prisutnu dilemu američkih izbora 2008. Dilemu hoće li Amerika dobiti prvu ženu u istoriji na funkciji potpredsednika ili će, pak, dočekati prvu obojenu prvu damu u predsedničkoj rezidenciji u Vašingtonu.
Prevedeno na razumljiviji jezik, bio je to, unazad nekoliko meseci, direktni okršaj između Mekejnove zamenice Sare Pejlen i Mišel Obama, supruge novoizabranog šefa države. Za razliku od ranije prakse – kad su se poredili predsednik sa predsednikom, a potpredsednik sa potpredsednikom – u ovoj predizbornoj sezoni nije bilo ni pomena nekog ozbiljnijeg upoređivanja guvernerke Aljaske (Pejlen) sa iskusnim senatorom iz Delavera Džozefom Bajdenom. Njihova jedna neposredna debata bila je sasvim dovoljna da se vidi i razume kakve i kolike razlike postoje među njima – i na šta bi se, shodno tome, moglo računati u zavisnosti ko od njihovih šefova bude dobio 20. januara stanarsko pravo na najprestižniju adresu u Americi.
Umesto toga, bili smo svedoci neočekivanog lansiranja Sare Pejlen kao kontrasta sve popularnijoj Mišel Obama. S tim što se odmah iskazalo da to neće biti očekivano „crno-belo pitanje“ – već apsolutno klasno pitanje.
Sa elegantnom, ali nimalo raskošnom garderobom, sa svojim diplomama sa Prinstona i Harvarda i generalno dobrim spoljnim izgledom, Mišel Obama predstavlja tip žene kakav se uveliko sreće u svakom većem američkom gradu. „To je žena koja mnoge muškarce čine nervoznim. Žena koja ima dve predivne ćerke (10 i 8 godina), lepo vaspitane i vaspitane po sistemu red i rad, minimum gledanja televizije, na spavanje u pola devet i tome slično. Suprug, takođe maksimalno obrazovan, sa diplomama vrhunskih univerziteta, i te kako pomaže u kući. Sve u svemu, jedna sjajna, fokusirana, sofisticirana i kul familija“ , kako je to nedavno napisao i objavio u svojim novinama jedan engleski izveštač sa američkih izbora.
S druge strane, Sara Pejlen, koja se u proteklih par meseci apsolutno afirmisala kao Mišelina sušta suprotnost. Povremeno ne baš sasvim kontrolisana pred kamerama i mikrofonima, uz neukusne javne priče o ispumpavanju majčinog mleka na radnom mestu, o svojim porođajnim mukama u avionskom toaletu i nekim iskustvima „koja nisu za štampu“ sa izbora za mis Aljaske. A, uz sve to, posebno talentovana da govori o pogrešnim stvarima u pogrešno vreme – i da, uz to, neprestance ističe sebe kao predstavnicu „tipičnih američkih žena i majki, za koje je došlo vreme da rasture učmalu birokratiju i preuzmu vođenje politike u Vašingtonu“.

Volim Ameriku

To lepo mišljenje koje je iskazivala o sebi delio je, izgleda, do kraja, samo još njen nesuđeni šef Džon Mekejn. I na kraju je ispalo onako kako je moralo da bude: pozitivni rejting Sare Pejlen spao je sa početnih 68 odsto na svega 28 procenata u utorak, na dan izbora. A, u međuvremenu, popeo se na 170.000 broj potpisnica internet-bloga „Žene protiv Sare Pejlen“, koje su se tako elektronski udružile i organizovale da, kako su navele, „iskažu svoj javni protest zbog uvredljivog javnog istupanja“ nesuđene potpredsednice i njenog „rušenja ugleda Amerikanki u svetu“.
Krajem prošle godine, u vreme kad je Barak Obama počeo evidentno da se probija ka vrhu grupe kandidata za demokratsku predsedničku nominaciju, njegova supruga je napravila katastrofalnu grešku u jednom od svojih prvih TV istupanja. Grešku koja je i te kako zapretila da ugrozi dalju kandidaturu njenog supruga.
„Sad, kad je Barak dobio šansu da konkuriše za predsednika, prvi put sam stvarno ponosna na svoju zemlju“, rekla je Mišel u tom intervjuu, koji su Mekejnov štab i, uopšte, republikanska propaganda istog trenutka dočekali na nož. Krenula je odmah medijska paljba na „ogorčenu, besnu i nezahvalnu crnkinju, koja nipodaštava sve što je njoj i njenima pružilo ovo društvo“. Umesto da se posveti odlučujućoj fazi svoje kampanje, Barak je tih letnjih meseci 2008. bio prinuđen da ustane u odbranu svoje supruge. I da po cenu vrlo mogućeg urušavanja svoje kandidatske pozicije, počne da objašnjava da ona nije mislila ono što je rekla – odnosno, da nije tačno rekla ono što je mislila.
Sama Mišel povukla se posle toga za izvesno vreme iz javnosti, posvetila se svom poslu, kući i porodici i pustila Obamu da bez njene pomoći vodi dalje svoju bitku. Oglasila se ponovo tek krajem avgusta, kad je prošla gužva, na završnoj večeri konvencije Demokratske partije u Denveru (na kojoj je njen suprug aklamacijom nominovan za predsedničkog kandidata). „Ja volim ovu zemlju. To je moja zemlja. Moj muž i ja osećamo obavezu da se borimo za bolji život naše dece – za dobrobit sve dece u Americi i, uopšte, sve dece u svetu. Došlo je vreme da prestanemo da sumnjamo i da počnemo da sanjamo o novoj, svetloj budućnosti“, rekla je Mišel Obama te večeri, pozdravljena ovacijama.
Sve joj je bilo oprošteno. Pripreme za ulogu buduće prve dame SAD mogle su da počnu.
(Nastaviće se)