Šarm crnog Kenedija

 
PRE nekoliko nedelja, na jednoj večeri, od kolege iz “Njujork tajmsa” čula se zanimljiva priča o njegovom nedavnom susretu sa jednim znancem iz Evrope. Razgovaralo se, naravno, o američkim predsedničkim izborima i Obaminoj i Mekejnovoj kampanji, od koje već više nije moglo da se živi. Gost se primetno iznenadio kad je čuo da se nekome ko se zove Barak Husein Obama daju veće šanse za pobedu i - kad je malo došao sebi - reagovao je na tu priču pitanjem u stilu “nećeš, valjda, da mi kažeš da ’crnja’ može da bude predsednik Amerike?”
Kad mu je rečeno da sve ide u tom pravcu i da se Obami daju veće šanse, otvorio se do kraja: “Čekaj, malo... Ja sam mislio da su crnčuge u Americi samo čistači ulica i klozeta, građevinci, da voze autobuse i tako to... Ali, da ćete vi dozvoliti da imate crnog predsednika - to ne mogu da verujem! Šta belci kažu na to? Mora da su ogorčeni?”
Sagovorniku uopšte nije zvučalo ubedljivo objašnjenje da “neki belci jesu zbog toga besni, ali da većina nije”. A, još manje prateća informacija da će - ukoliko Barak Obama bude izabran - to biti zbog toga što je za njega glasao i veliki broj belih Amerikanaca (crni sačinjavaju negde oko 13 odsto stanovništva SAD). “Kakva čudna zemlja”, bio je njegov jedini komentar, posle kojeg se prešlo na drugu temu.

Crni datum

OD PROŠLOG utorka, već se uveliko vidi, po reagovanjima iz sveta, koliko je istorijski uspeh Baraka Obame počeo, polako ali sigurno, da menja sumornu globalnu percepciju o Bušovoj Americi. Percepciju o nekadašnjem svetskom predvodniku u demokratskim slobodama, ljudskim pravima i jednakosti, čiji je međunarodni znak raspoznavanja (kako je to nedavno lepo rečeno, u jednoj postizbornoj debati na američkom Nacionalnom radiju) mnogo više počeo da biva Gvantanamo, sa torturom “međunarodnih terorista”, od svega onoga što je ova zemlja ostvarile i što dalje ostvaruje na planu jednakosti, ravnopravnosti, mogućnosti da se nađe posao - i da se pristojno živi od onoga što se zaradi.
Americi su bile preko potrebne promene i nada posle dva katastrofalna mandata odlazećeg predsednika. Obama je to izvaredno osetio i sa tom porukom mobilisao bukvalno milione sledbenika od januara 2007, kad je pokrenuo zamajac kampanje, koja mu je sad otvorila vratnice Bele kuće. Naravno, i posle trijumfa demokratskog kandidata i džentlmenske čestitke koju mu je tim povodom poslao njegov republikanski suparnik Džon Mekejn, ostalo je još mnogo onih koji smatraju izborni 4. novembar jednim od najcrnjih dana (figurativno) u novijoj američkoj istoriji.
Razume se, to su samo preterivanja u reagovanjima na Obamin izborni masakr predsedničkog kandidata američke desnice. Jer, mnogo je više onih koji izabranog predsednika već doživljavaju kao “crnog Kenedija” na američkoj političkoj sceni - sa očekivanjima da se istorija, u ovom slučaju, neće ponoviti, odnosno da početak 21. veka neće doneti tragičnu reprizu američke prošlosti iz 1963, sa ubistvom Džona Kenedija, popularnog i obećavajućeg predsednika, koji je stigao do Bele kuće takođe kao senator Demokratske partije.
Tu nadu u preporod sa novim predsednikom Obamom niko nije izrazio bolje od generala Kolina Pauela, inače republikanca i nekadašnjeg šefa Stejt departmenta (u prvoj Bušovoj administraciji, 2000-2004), koji je, pre petnaestak dana, iznenadio javnost gromoglasnom podrškom predsedničkom kandidatu suparničkog tabora.
”Novi predsednik SAD - a ja sam uveren da će to biti Barak Obama - imaće težak posao da obnovi reputaciju koju smo mi, kao zemlja, apsolutno izgubili u ostalom svetu. Da je obnovi, ne zato da nas oni obožavali i da bi nam se divili, već zato što je globalna saradnja neophodna u sučeljavanju sa izazovima 21. veka. Ne mogu se ispaljivati krstareće rakete na globalnu finansijsku krizu. Izbor Baraka Obame elektrifikovaće ne samo Ameriku već i ceo svet”, rekao je Pauel u javnoj poruci podrške Obaminoj kandidaturi.

Presedan Obama

Koliko je general Pauel bio u pravu, pokazala je predizborna anketa Bi-Bi-Sija u 22 države, sa svih kontinenata. Ustanovilo se u tom istraživanju da ljudi u svim tim državama preferiraju predsednika Obamu nad predsednikom Mekejnom, s tim što je u pojedinim sredinama ta prednost iznosila čak i 4:1. A, više od polovine njih nedvosmisleno je izjavilo da bi izbor jednog Afroamerikanca za predsednika “fundamentalno promenio” mišljenje koje imaju o SAD.
“Širom Evrope netrpeljivost, pa i mržnju prema Bušu, zamenila je Obamania. S druge strane, na jednoj nedavnoj međunarodnoj konferenciji u Maleziji, mnogi učesnici iz muslimanskih zemalja izrazili su nevericu prema Obaminom usponu, jer je to bilo u suprotnosti sa njihovim predubeđenjima o Americi. Ali, to nije bilo za čuđenje, oni nisu jedini. Jedna od stvari koju stotine miliona ljudi širom sveta i dalje “znaju” o SAD, jeste da je to zemlja koju kontrolišu beli bankari i Jevreji, kao i da oni upotrebljavaju policiju sa psima i šmrkovima za obračun sa crncima. Ovo sad, sa Obamom, kod njih izaziva nevericu i predstavlja anomaliju, toliko suprotnu njihovim dosadašnjim predubeđenjima da će naročito muslimanski svet, hteo ili ne hteo, ipak morati da počne da koriguje svoje viđenje Amerike”, napisao je tim povodom londonski “Ekonomist”.
“Presedan Obama” zbunio je i tera na preispitivanje muslimanski svet, a već ima i nekih diskretnih nagoveštaja da bi ta istorijska novost u Beloj kući mogla da inicira sa te strane određeno bolje razumevanje i postepeno otopljavanje u odnosima sa Vašingtonom.
Istovremeno, postavlja se pitanje koliko će sadašnji dramatični zaokret na američkoj političkoj sceni uticati, možda, i na društveni razvoj saveznika, pre svega iz razvijenih zemalja Evrope.
U tim sredinama (inače i te kako spremnim i angažovanim, poslednjih godina, u podsmevanju Americi), savim je izvesno da taj proces neće ići ni lako ni brzo. Može li uopšte i da se zamisli - obojeni premijer Britanije, kancelar Nemačke ili predsednik Francuske..?
S druge strane, jedna Jamajka, sa 95 odsto crnačkog stanovništva, imala je belca za predsednika čitavu deceniju, crnački Mauricijus izabrao je za premijera belca (francuskog porekla), dok Indija - sa većinskim Hindu stanovništvom - ima premijera iz redova Sika - musliman je bio doskora predsednik države, dok je beloputi hrišćanin na čelu vladajuće partije.

(Nastaviće se)