Rambo prvi izbor

KOLIKO su republikanci iz Kongresa odmah i glasno zakukali na Obaminu odluku da za svog šefa kabineta imenuje njihovog kolegu iz Predstavničkog doma Rama Emanuela (48), reklo bi se da je demokratski predsednik napravio dobar izbor. Bilo je to njegovo prvo kadrovsko rešenje posle izborne pobede, a prašina koja se tim povodom podigla iz suparničkog tabora govori da je hitac pogodio u metu.
Ministarski tim predsednika SAD ima 12 članova, ali je praksa odavno potvrdila da je šef kabineta Bele kuće važna figura za uspeh svake administracije. Oni koji ga bolje poznaju uvereni su da će kongresmen iz Čikaga – poznat kao "Rambo" među insajderima sa Kapitol Hila – na novoj dužnosti uveliko potvrditi svoju reputaciju jednog od vašingtonskih najtvrđih i najuspešnijih operativaca. To, očigledno, misli i njegov šef, sudeći po tome kako je Emanuel pod hitno imenovan za prvog čoveka budućeg kabineta.
Bliski prijatelj i dugogodišnji saveznik izabranog predsednika, on je izabran (kako je to ovih dana formulisao jedan kolega) „zbog svojih oštrih političkih laktova, što će biti veliki kvalitet u predstojećim nastojanjima da se Obamina ambiciozna agenda za promene ne zaglavi u močvari Vašingtona“. Republikanci, međutim, gledaju na to iz jednog drugog ugla i javno strahuju da Obamin izbor za šefa kabineta Bele kuće predstavlja „zabrinjavajuću poruku, koja se ne uklapa u predizborno obećanje izabranog predsednika da će raditi na prevazilaženju sve izraženijih političkih razlika između demokrata i republikanaca“.

Jevrejska veza

RAM Emanuel ima u biografiji dugogodišnji staž savetnika u Klintonovoj Beloj kući. Mediji su ga zvali „politički mozak“ prethodnog demokratskog predsednika, a koliko je bio dobro poziciniran vidi se i iz podatka da je na svojoj poziciji preživeo i jedno vreme vrlo intenzivna nastojanja Hilari Klinton da bude otpušten.
„Rambo“ će, inače, biti jedan od dvojice Jevreja iz najužeg Obaminog okruženja u Beloj kući. Drugi je Dejvid Akselrod - politički konsultant iz Čikaga koji je, po opštoj oceni, izvanredno osmislio i vodio skoro dvogodišnju predizbornu kampanju novog predsednika (svojevremeno je napravio nešto slično, kad je radio Emanuelovu kampanju pred izbore za Kongres). Akselrodu je u raspodeli funkcija dodeljeno mesto specijalnog predsednikovog savetnika, sa kojeg će, u tandemu sa Emanuelom, biti Obamina „leva i desna ruka“ – po receptu primenjivanom svojevremeno kad su njih dvojica radila za gradonačelnika Čikaga Dejlija (iz tog špila je i nama poznati Rod Blagojević, guverner države Ilinois, koji se svojevremeno takođe pominjao kao mogući predsednički kandidat Demokratske partije).
U Emanuelovom dosijeu iz perioda ranijeg službovanja u Beloj kući mogu se naći i neki veoma zanimljivi detalji. Bije ga glas da je prihvatao i poslove koje su drugi eskivirali, pa je tako, pored ostalog, bio veoma efikasan u akciji da se u Kongresu izgura zakon o povlačenju iz slobodne prodaje lakog ofanzivnog naoružanja (američki ustav dozvoljava prodaju oružja i municije u specijalizovanim radnjama). Posebno je svojevremeno bio zaslužan u blokadi republikanskog pokušaja impičmenta Bila Klintona zbog njegove veze sa stažistkinjom u Beloj kući Monikom Levinski. Kasnije, u intervjuu za "Roling stoun" magazin, Klinton ga je, šaleći se, nazvao „pit bulom“, ali, kažu, da mu ovaj to nije baš nešto posebno zamerio.
To sa Klintonom je, međutim, bilo i prošlo, ali je zato sad, pred vikend, došlo do nove gužve u javnosti, a posebno u Obaminom štabu u Čikagu, posle jedne izjave za list "Maariv" iz Tel Aviva dr Bendžamina Emanuela, poznatog pedijatra i oca šefa kabineta budućeg predsednika, koji živi u Izraelu. Emanuel stariji je tom prilikom izrazio uverenje da je dolazak njegovog sina na visoku funkciju u Beloj kući „dobra stvar i za Ameriku i za Izrael“, da bi to onda propratio sledećim komentarom: „Što to ne bilo dobro? Nije on, valjda, neki Arapin... Neće on tamo da čisti pod!“
Doktor Emanuel je, inače, u mladosti bio član Irguna, jedne od militantnih grupa koje su se do 1948. godine borile za nezavisnost jevrejske države i u tom svojstvu bio je označen kao „terorista“ od tadašnjih britanskih vlasti.

I srpska veza

SREDNjI sin doktora Emanuela, Ram, nije krenuo stopama svog oca. Majka ga je, još kao dečaka, upisala u baletsku školu, kojoj se posvetio - prema svedočenju prijatelja iz tog perioda - „sa intenzitetom kao što je to, kasnije, bio slučaj sa politikom“. Balet mu je išao od ruke (i noge): igrao je i kao student, dobio je čak i stipendiju prestižne čikaške Džofri akademije, ali je odustao od te umetničke perspektive i završio bankarstvo na koledžu "Sara Lorens", da bi potom dobio i diplomu za oratorstvo Nortvestern univerziteta.
U svojstvu kongresmena iz okruga sa mnogobrojnim Amerikancima našeg porekla, Ram Emanuel je 2004. bio jedan od osnivača srpskog kokusa u Kongresu, koji ima 29 članova. Kokus je poslednjih godina isključivo angažovan u nastojanju da se spreči (a, od februara, i da se poništi) podrška SAD jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.
„Rambo“ je, međutim, sad na novom radnom mestu, zbog čega će morati da napusti to članstvo u kongresnom srpskom kokusu, gde je nekoliko godina bio i kopredsednik. Njegov glavni posao biće ubuduće da radi na usvajanju zakonskih predloga koji dolaze iz Bele kuće u Predstavnički dom i Senat, čiji članovi (bez obzira na partijsku pripadnost) umeju povremeno da budu i te kako „nezavisno opredeljeni“. Ipak, nova funkcija koju je dobio u Beloj kući omogućiće Ramu Emanuelu da u određenoj meri eventualno doprinese popravljanju odnosa između Vašingtona i Beograda.
Samo, ni oko toga nije uputno zavaravati se: kad mu nešto bude trebalo oko Kosova, Obama će pitati svog potpredsednika Džoa Bajdena i Stejt department, a ne svog šefa kabineta.
(Nastaviće se)