Kosovo pod “razno”

SPOLJNOPOLITIČKA platforma nove administracije - za koju su dobili podršku na izborima predsednik Barak Husein Obama i njegov zamenik Džozef Bajden - predstavlja jednu ne baš mnogo optimističnu procenu međunarodnih odnosa, dopunjenu detaljnim inventarisanjem i analiziranjem problema koje su, posle dva mandata, ostavili u nasleđe Džordž Buš i Kondoliza Rajs. Kao nacionalni prioriteti u tom materijalu izdvojeni su “ratovi protiv međunarodnog terorizma” u Iraku i Avganistanu (sa idejom privođenja kraju ovog prvog, što je moguće pre), zatim učvršćenje savezništva sa državama Evropske unije i NATO, rešavanje problema sa nuklearnim programima Severne Koreje i Irana, kao i odnosi sa Rusijom - u kontekstu, “sve izraženijih globalnih ambicija Moskve”.
U pomenutom dokumentu buduće demokratske administracije prezentirana su samo prioritetna pitanja i regioni od posebnog interesa za SAD. Sve ostalo gurnuto je, zasad, pod “razno”. Da se razrađuje i sprovodi posle obavljanja započete tranzicije i formiranja nove rukovodeće postave Stejt departmenta i predsednikovog Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je veoma angažovan u rešavanju spoljnopolitičkih pitanja.

Poruka iz Čikaga

Što se nas tiče, prema onome što se dosad čulo iz vašingtonskih izvora, i nova američka administracija “ostaje zainteresovana za unapređenje odnosa sa Srbijom i dovođenje na nekadašnji nivo”. Istovremeno, pitanje statusa Kosova smatra se rešenim i o tome se ne planiraju nikakvi dalji razgovori niti širi međunarodni pregovori.
Prevedeno na jezik stvarnosti, to znači da će nova administracija u Vašingtonu (u sadejstvu sa EU) nastaviti politiku pritiska na Beograd uslovljavanjem da se neodložno ispune preostale obaveze prema Tribunalu u Hagu (izručenje optuženih Mladića i Hadžića), kao i da se “prihvatanjem realnosti na Kosovu, Srbija oslobodi hipoteke prošlosti i iziđe na put evro-atlantskih integracija).
Takav najavljeni razvoj veoma bi bio u skladu sa pozicijom koju je Barak Obama javno proklamovao 17. februara, posle odluke u Prištini da se jednostrano obznani nezavisnost Kosova. Iz štaba u Čikagu tim povodom emitovana je njegova specijalna poruka, u kojoj je rečeno i sledeće:
“Nezavisnost Kosova predstavlja jedinstvenu situaciju proizišlu iz nepopravljivih lomova izazvanih akcijama Slobodana Miloševića. Nezavisnost Kosova nosi sobom važne odgovornosti.
Svim ljudima na Kosovu, bilo da su Albanci, Srbi ili neki drugi, mora se omogućiti da žive u slobodnom, tolerantnom i prosperitetnom društvu u kome su potpuno zaštićena manjinska prava i verski objekti... Uveren sam da, sa našom podrškom, Srbija i Kosovo mogu da postanu model demokratskog i ekonomskog razvoja.”
U sledećih nekoliko dana posle tog 17. februara, Srbija je po hitnom postupku povukla u Beograd, “na konsultacije”, ambasadore iz većeg broja evropskih zemalja i SAD, koje su priznale nezavisnost Kosova.

Upozorenje Rusiji

Istovremeno, sa nekih strana u svetu počele su da se lansiraju spekulacije o navodnim pripremama Rusije da pošalje na Kosovo svoje mirovne snage “kao prvu meru zaštite ugrožene srpske zajednice u pokrajini”.
Ta (kako se vrlo brzo ispostavilo) neosnovana priča dobila je primetan medijski odjek i u Americi, pa se, 26. februara, pojavila i kao tema u predizbornoj TV debati Baraka Obame i Hilari Klinton u Klivlendu. Odgovarajući na pitanje kako bi on - u svojstvu predsednika i vrhovnog komandanta oružanih snaga SAD reagovao na taj izazov - Obama je rekao da se on u takvoj “za međunarodnu zajednicu neprihvatljivoj situaciji” ne bi opredelio za samostalnu intervenciju u odbrani nezavisnog Kosova, “ali da bi to, svakako, učinio u sadejstvu sa saveznicima iz NATO”.
Posle te izjave, Obama je - za kraj tog segmenta TV debate, koju je gledala cela Amerika - našao za potrebno da pošalje i ovakvu poruku: “Želim da oko toga budem jasan. SAD priznaju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. A, to naše priznavanje Kosova nosi sobom i određene obaveze, kojima će se osigurati da na njih ne bude izvršena invazija.”
Kongres srpskog ujedinjenja (KSU), vodeća organizacija naše dijaspore u Severnoj Americi, odmah je reagovao na tu Obaminu poruku iz Klivlenda pismom, u kome je izražena zabrinutost zbog razvoja situacije na Kosovu, a posebno proklamacijom nezavisnosti kao “drastičnim kršenjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti”. Demokratski predsednički kandidat im je odgovorio već sutradan pismom, u kome je posebno naglasio stalnu odgovornost da se podstiču sve strane na Kosovu da traže mirno rešenje za preostale sporove.
“Kao deo te odgovornosti, podržavam i pomagaću na svaki mogući način dijalog između strana na Kosovu, jer smatram da mir i stabilnost jedino mogu da budu osigurani rešenjima koja su prihvatljiva za sve strane”, napisao je Obama tom prilikom, uz dodatnu napomenu da će on, i kao budući predsednik SAD, “nastaviti da podržava Dejtonski sporazum o Bosni i Hercegovini”.
Potvrda izjave

Obamina prepiska sa Srbima nastavila se 11. jula. Tog puta bilo je to u vidu čestitke “liderima Srbije” formiranje nove vlade, pri čemu je on imao i preporuku za novu ekipu u Beogradu da “neguje pozitivne i odgovorne odnose sa susedima, uključujući i Kosovo”. Bila je to, posredno, prilično jasna potvrda prethodne izjave Roberta Gelbarda, jednog od njegovih spoljnopolitičkih savetnika (u intervjuu Glasu Amerike): “Kosovo je sad nezavisna i suverena država i nova vlada Srbije mora da nauči da s tim živi.”
Ti signali slati Beogradu potvrđeni su, sredinom septembra, u Obaminom pismu Nacionalnom savetu američkih Albanaca. “Podržavam nezavisnost Kosova i želju da se krene ka punom suverenitetu. Potrebno je da SAD doprinesu razvoju snažne demokratije na Kosovu, obezbeđene primenom zakona kojima se štite interesi svih naroda”, poručio je tom prilikom predsednički kandidat Demokratske partije, a od 4. novembra izabrani predsednik Amerike.
(Nastaviće se)