Milion na proslavi

KRAJEM ove nedelje (22. novembra), dok se Barak Obama priprema za primopredaju vlasti, Amerika će se, nakratko, okrenuti njegovom belom prethodniku i idolu Džonu Ficdžeraldu Kenediju, ubijenog u Dalasu (Teksas) na taj dan pre 45 godina. Za nas, u to vreme dovoljno odraslim da nikad ne zaboravimo taj zločin i taj datum, sasvim je uobičajeno da tog dana evociramo uspomene na tu vest iz Teksasa sa onim neizostavnim „gde ste bili kad ste čuli ono za Kenedija“.
Prošlo je od tad skoro pola veka. Misterija smaknuća ondašnjeg mladog i popularnog američkog predsednika ostala je nerešena, a pojedini medijski zloslutnici počinju sad da se oglašavaju sa strepnjom u vidu dileme da li je Amerika u međuvremenu toliko odrasla i sazrela da joj se sa „crnim Kenedijem“ ne može da dogodi repriza dalaske tragedije iz 1963. Naravno, mnogo toga se u međuvremenu promenilo: kad je rođen Barak Obama, 1961, rasna segregacija je u mnogim američkim državama zakonski sprovođena – zabranjeni su bili brakovi belih sa obojenima (njegovi roditelji su imali sreću, na Havajima to nije bio slučaj), a i mnoga druga osnovna prava bila su uskraćena manjinskim zajednicama.
Sad je to u Americi, razume se, sve drugačije. U predsedničkom duelu, 4. novembra, poraženi republikanski kandidat Džon Mekejn dobio je većinu glasova belaca (u procentima 57:43), ali su zato oni nekad obespravljeni doprineli ulasku prvog Afroamerikanca u Belu kuću. Latinosi su bili masovno za Obamu (67:33, što će reći dve trećine njih), dok je kod crnačkog stanovništva njegova prednost bila apsolutna, bez presedana u istoriji – 95 odsto za Obamu, 5 odsto za Mekejna!

Vaskrs rasista

EUFORIJA demokratske Amerike (a i najvećeg dela ostalog sveta) počela je vremenom da se stišava, čemu uveliko doprinosi pre svega novoizabrani predsednik – svojom primetnom uzdržanošću u javnim istupima posle 4. novembra, povremeno prekidanu jedino kratkim porukama o ozbiljnosti „ekonomskih i ostalih poslova na putu obnove i neophodnih promena“.
U međuvremenu, bliska perspektiva „u crno ofarbane Bele kuće“ (koju u postizbornim reagovanjima počinje da lansira ekstremno krilo republikanske desnice) počinje da izaziva blago uznemirenje javnosti. Vesti o vaskrsavanju ozloglašenih rasista "Kju kluks klana" počele su da stižu iz južnih država, analogije sa Kenedejevim ubistvom učestale su na pojedinim internet- blogovima, u Long Ajlendu (u državi Njujork, inače epicentru nacionalne podrške Demokratskoj partiji) predizborni posteri Obama-Bajden precrtani crnim kukastim krstovima masovno su osvanuli ovih dana ...
- Dejvid Djuk i ostali lideri KKK slave izbornu pobedu Baraka Obame. Izjavljuju da ništa bolje nije moglo da se desi njihovom pokretu. Prete da je sad njihova sveta obaveza da odbrane Ameriku od „crnačke opasnosti“ i računaju na značajno povećanje broja svojih pristalica. I to ne samo u Alabami, Kentakiju, Arkanzasu i ostalim svojim uporištima na jugu - upozorio je, u intervjuu za Si-En-En, Dejvid Potomak, profesor Univerziteta Čikago.
Rečju, kao da se polako stvara atmosfera koja opominje – ako se ovako nastavi dalje – možda se i nije nedozvoljeno izleteo onaj kolega iz Kalifornije, koji se, nedavno, zapitao u svojoj kolumni: „Kuda nas sve ovo vodi? Možda nismo tako daleko od trenutka kada će se ponoviti ono što smo se molili, posle slučaja sa Kenedijem, da nam se nikad više ne dogodi – da pitamo sad jedni druge gde su bili kad se ono pucalo na Obamu?“
Pojava tog teksta izazvala je mnogobrojna reagovanja, uglavnom kritička. Eksperti upozoravaju na „psihološki uticaj medijskog pokrivanja takvih tema“, a u okviru toga pojavio se i alarmantni podatak da se na "Guglovoj" listi 100 najtraženijih priloga nalazila jedno vreme i odrednica „Atentat na Obamu“.
S druge strane, nije malo onih koji uporavaju da bi medijska samocenzura predstavljala „guranje glave u pesak“. I podsećaju pri tom na blisku predizbornu prošlost, kad se na mitinzima Mekejna i Pejlenove otvoreno, u prisustvu TV kamera, mesecima otvoreno i bezobzirno nasrtalo na Obaminu biografiju, karakter i patriotizam. Počevši od insinuacija da se „druži sa teroristima“, da je bio povezan sa jednim „koji je planirao napad na Pentagon“, i optuživanje za antiamerikanizam (uz skandiranje „Obama-Osama“), do čak i otvorenih poklika „ubiti ga!“ na pojedinim skupovima.

Vrh bezbednosti

INAUGURACIJA 44. predsednika SAD održaće se, po tradiciji, 20. januara u podne, ispred kongresnog zdanja na Kapitol Hilu. Kolona automobila povešće potom Obamu i njegove niz Aveniju Pensilvanija ka Beloj kući, udaljenoj nekih pola kilometra. Uobičajeno je u takvim prilikama da novi predsednik izađe iz kola sa porodicom, stotinak metara pre rezidencije i da prepešači taj preostali deo, otpozdravljajući okupljenim građanima.
Sudeći prema dosadašnjim hotelskim rezervacijama i signalima koji dolaze iz lokalnih ispostava Demokratske partije širom zemlje, nagoveštava se da će na tu svečanost u Vašingtonu doći više od milion ljudi, iz svih krajeva SAD i sveta. Policija je već počela pripreme za taj svoj do sada najveći izazov. Pošto inauguraciona predsednička ruta vodi kroz najuži poslovni centar glavnog grada, prozori na svim zgradama u tom delu maršrute biće zatvoreni (ta zabrana stupa na snagu dva dana ranije), a bukvalno na svim krovovima, od Kongresa do Bele kuće, biće tog dana postavljeni policijski i vojni snajperisti.
Nezvanično, služba bezbednosti tražila je od Obaminog štaba da izabrani predsednik 20. januara prekine tradiciju (i ne izaziva sudbinu) izlaskom iz oklopnog „linkolna“ i slavljeničkim hodom, sa suprugom Mišel i dvema ćerkama, dođe do buduće rezidencije. Navodi se, isto tako nezvanično, da Barak Obama zasad odbija tu sugestiju.
Oko nečeg drugog iz te oblasti, međutim, nije bilo diskusije sa budućim šefom države i vrhovnim komandantom oružanih snaga najmoćnije sile sveta. Odmah pošto je 25. avgusta osvojio predsedničku nominaciju, Baraku Obami pojačano je obezbeđenje u odnosu na ono koje je dobio njegov beli republikanski suparnik Džon Mekejn. Ta praksa maksimalnog, do sada neviđenog obezbeđenja porodice novog predsednika i njegovih najbližih, kako je najavljeno, nastaviće se – a i pojačati, u slučaju potrebe – i posle Obaminog preuzimanja dužnosti.
(KRAJ)