Prvi na megdanu

PO otpočinjanju Drugog srpskog ustanka 1815. godine, Raka Levajac se ponovo našao u prvim ustaničkim redovima. Posle bitke na Ljubiću kod Čačka, prilikom povlačenja Turaka preko planine Jelice, on je ubio sina Skopljaka-paše. U vezi sa ovim događajem govori se o velikom junaštvu i megdandžijskom umeću po kojem se mogao meriti sa Hajduk-Veljkom Petrovićem i Jovom Kursulom. Međutim, ovo kazivanje potomka vojvode Raka Levajca pokazuje nam svu složenost problema korišćenja usmenog predanja kao istorijskog izvora. U narodnoj pesmi "Boj na Dublju" posvećenoj pogibiji vojvode Milića Drinčića, pominje se i Raka Levajac:

… Golem junak besni Skerla,
pred pašina sina stao
pa ga živa s konja skino
Mladosti se smilovao.

Ali pašić ludo Ture,
vadi tajem pištolj mali,
pa mu krišom vatru daje,
i na besnog Skerlu pali.
Zviznu tane pokraj glave,
obranjen se Skerla vide,
Ali samo zubma škripnu
pa pašiću glavu skide...

Imajući u vidu kazivanje potomka vojvode Raka Levajca, kao i narodnu pesmu koja je takođe problematična kao valjani istorijski izvor, ostaje nedoumica da li je vojvoda Raka Levajac pogubio i sina Skopljak-paše posle bitke na Ljubiću i sina izvesnog Marjam-paše u boju na Dublju, odnosno, da li je vojvoda, igrom slučaja, bio predodređen za likvidaciju sinova turskih velikodostojnika... U svakom slučaju, narodna pesma "Boj na Dublju", osim na junaštvo i megdandžijsko umeće vojvode Raka Levajca ukazuje i na njegovo čojstvo i viteštvo svojstveno srpskim ratnicima ustaničkog perioda.
Po odluci Miloša Obrenovića, posle smrti vojvode Milića Drinčića, titula moravskog vojvode dodeljena je Raku Levajcu čija se vlast protezala na dvadeset dva sela moravske knežine.Do kada je ostao na tom položaju ne može sa sigurnošću da se tvrdi. Možemo samo pretpostavljati da je ponovni pad vojvode Raka Levajca usledio 1824/25. godine.
Raka Levajac vojvoda u Prvom i Drugom srpskom ustanku, blizak rodonačelnicima obeju srpskih novovekovnih dinastija ipak je bio bliži Milošu i Obrenovićima. Možda je zbog toga sa njima podelio i zlu sudbinu za koju su krive žene. Svakako vojvodu nemirnog duha ne možemo videti kao patrijarhalnog srpskog domaćina s početka XIX veka.
Raka Levajac se ženio tri puta. Sa prvom ženom čije ime nije zapamćeno nije imao dece. Ona je umrla pre 1813. godine. Pošto je izgubio titulu i ostao bez žene, krajem Prvog srpskog ustanka vojvoda je zapao i u materijalnu krizu. Posle sloma ustanka situacija u kojoj se našao bila je još teža pošto su mu Turci, vrativši se u Srbiju, spalili kuću. Zbog svih nedaća koje su ga zadesile ponovo se okrenuo trgovini stokom. Jasno je da mu je trgovina išla od ruke pošto je vrlo brzo uspeo da stekne značajan imetak od kojeg je, na Petrovića brdu u Gorevnici, sagradio novu kuću. Trgujući, upoznao se sa udovom Obrenijom Pjević iz Dragačeva kojom se oženio. Sa njom je imao četvoricu sinova: Toma, Rajicu, Jovana i četvrtog kojem se ime ne zna. Obrenija je iz prvog braka imala jednog sina – Ranka. Ovaj brak se završio razvodom, a razlog je bio, blago rečeno, boemski život kojim je Raka Levajac živeo, trošeći velike količine novca u društvu privlačnih žena. Ima indicija da je tako ponovo zapao u tešku materijalnu situaciju, tako da život nije završio kao bogat čovek.
U trećem braku Raka Levajac je bio sa izvesnom Jelkom kojom se, navodno, oženio po naređenju kneza Miloša, pošto ju je, kako se u narodu govorilo, "osramotio". Obrenija, žena iz prethodnog braka je, posle razvoda, život nastavila sa sinovima na imanju u Mrčajevcima.
(Nastaviće se)