Strašni Milinko

PONIKAO iz naroda, iz siromašne i okrnjene porodice, Rako Levajac ni u vreme kada se položajem i bogatstvom približio viđenijem delu ondašnjeg srpskog društva, nije zaboravljao siromašne. O tome svedoči pismo koje je 23. aprila 1816. godine, po savetu Nikole Lunjevice, uputio knezu Milošu povodom zloupotreba Milinka iz Ostre:

Gospodaru Milošu,
zdravstvujte.

Javljamo vami za radi imenovati Ostrovaca, sve je selo propištalo na imenovatoga Milinka iz Ostre. Poglobi kmetove i poštene ljude, na prava boga otide u Brusnicu te laže kod muselima i pre i ljudi propadoše i prirezuje troškove sve u pola nego što pane na selo i svo selo ima i 2. godine kako plače i ja sam ga do sada toliko puta setovao da se prođe opadanja i dosađivanja sirotinji, nekte se okaniti. Sad vas pitam što ćemo mu? Veće sirotinja dosadi plačući, onakve je ljude globio i toliki boj podnijeli, i globe što nikad nije bilo... I mi vama javljamo po vašoj zapovesti da ga izbacimo, ako bog da zdravlje te se očima vidimo znaćete pišem li ja ovo istinom a eto toga momčeta pak ćete ga izpitati šta Milinko radi. Sirotinji je dosta i drugoga davanja da se na pravdi ne globi i vas molimo gospodaru da nam to odpišete, nemojte da sirotinja propada.

Vaš sluga i dobroželatelj,
Rako Levajac

U ovom pismu može se prepoznati Rako Levajac kao ličnost koja nije izbegavala sukob i sa narodnim prvacima, kakav je bio i Milinko iz Ostre, ako su se na taj način mogli zaštititi oni koji su mu uvek bili bliži. Stavovi junaka, obojeni neospornim čojstvom vodili su ga lagano od sukoba sa voždom ka sukobu sa knezom. Tako je vojvoda nemirnog duha, delovanjem čudesnog spleta političkih i životnih okolnosti kraj života dočekao u siromaštvu. Ispraćen u volovskoj zaprezi, sahranjen je bez kovčega, a sahrani je prisustvovalo šestoro ljudi.
Siromaštvom je bio opterećen i život njegovih potomaka. Jovan Levajac, sin vojvode Raka je 14. februara 1836. godine bio prinuđen da knezu Milošu uputi pismo u kome je, pozivajući se na vojvodsku i plavu krv seljačku, molio za materijalnu pomoć:
Vaša Svetlosti Milostivejšij Gospodaru,

Budući da sam ja po smrti Oca moga Raka Levajca sirotan s više braće nas zaostao, koga zasluge i Vašoj Svetlosti poznate jesu, iste pak zasluge Oca moga, dale su mi slobodu k Vašoj Svetlosti pribeći i svepokornjejše moliti, da bi mene od poreza osloboditi blagoslovili. A budući pak da sam po smrti Oca moga ostao i bez mala, i bez svakog drugog dvižimog dobra, prinužden sam bio zanat ćurćijskij učiti, koga sam dve godine dana učio, i dosta dobro naučio, no zbog razne nedoskutice moje domašnje, nisam u sostojaniju raditi ga niti imam s čime. Zato usuđujem se svepokornjejše moliti Vašu Svetlost, da bi imali tu visoku milost s proću mene, što bi meni do 2000 Groša dati milostivejše blagoizvolili, s čim bi mogao zanat moj raditi, i spomoći se, koju Sumu pak novca, kako saizvoli Vaša Svetlost termin odrediti da položim iste pare, ja s blagodarnostiju vozvratiti obvezujem se. U očekivanju milostivejšeg rešenija izumiravam Vaše Svetlosti, Milostivejšeg Gospodara svepoddanejšij rab

Jovan Levajac
žitelj Karanovačkij.

Knez je izišao u susret njegovim molbama, što govori dovoljno o knezu i još više o vojvodi.
(Nastaviće se)