Pucnji najavljeni

U RUKAMA Jakova Mihailoviča Sverdlova, nedoučenog čoveka i bezosećajnog zlikovca (uz Lenjina glavni projektant “crvenog terora”, koji će odneti na stotine hiljada života), bila je skoncentrisana ogromna vlast, a njegove ingerencije su se protezale i na političku policiju, Čeku, u čijoj je nadležnosti bio i atentat na Lenjina.
U proglasu, izdatom odmah posle atentata, koji je sročio i popisao Jakov Mihailovič Sverdlov, stajalo je: “Pre nekoliko časova izvršen je zločinački atentat na druga Lenjina. Posle održanog mitinga drug Lenjin je ranjen. Uhapšena su dva atentatora. Njihov identitet je poznat. Mi ne sumnjamo u to da će biti nađeni tragovi desnih esera, najamnika Engleza i Francuza”.
Ovaj tekst je upućen radiogramski u 22.40.
Ako je verovati svedočenju Stepana Gilja, atentat na Lenjina je izvršen posle njegovog obraćanja radnicima u Zavodu Miheljson, koje je trajalo tridesetak minuta. Lenjin je stigao u fabriku u 22 časa, što znači da je na njega pucano (najranije) u 22.30 ili (najkasnije) u 22.40 (ukoliko se uzme u obzir da mu je bilo potrebno i vreme da ode od kola do hale, sačeka da bude najavljen kao govornik i da se, posle održanog slova, vrati do kola i, uz put, sasluša pritužbu građanke Marije Popov, što ga je dodatno zadržalo). Ako se tome doda da je bilo neophodno i vreme da stigne informacija, ispada da je saopštenje napisano pre nego što se atentat i dogodio!
Sverdlov ne samo da je znao šta se dogodilo nego da su učestvovala i dva atentatora (od kojih je jedan, Fani Kaplan, uhapšena tek posle emitovanja ovog saopštenja, a svoje učešće je, navodno, priznala nakon saslušanja koje je, prema zvaničnom zapisniku, okončano tek u 23.30).
Jakov Mihailovič Sverdlov mogao je da bude ovako “dalekovid” samo u jednom slučaju - ako je on sam (ili u saradnji sa još nekim) organizovao taj atentat, a krivce unapred odredio.
Druga moćunost bi bila da su politička policija i Jakov Sverdlov imali pouzdanu informaciju da će te večeri biti izvršen atentat na Lenjina, ali da žrtvu na to nisu upozorili. Naprotiv, učinili su ga lakšom metom time što su našli put i način da on te večeri bude bez ikakvog obezbeđenja.
U saopštenju za javnost, koje je sročio i potpisao Jakov Sverdlov, u prvoj rečenici nalazi se i jedna krajnje neprecizna odrednica - da je “pre nekoliko časova” pucano na druga Lenjina. Kako je moguće da je Sverdlov znao koliko je ljudi učestvovalo u atentatu pre nego što se on i odigrao ili, u najboljem slučaju, samo desetak minuta kasnije, pošto su na drugom kraju Moskve odjeknuli hici, a da nije bio upoznat sa jednom tako banalnom činjenicom - kada je atentat izvršen?!
Ova okolnost samo potvrđuje sumnju da je Sverdlov unapred znao - i unapred sročio saopštenje o atentatu, ali da u trenutku, kada ga je emitovao, nije znao da li je na Lenjina pucano za vreme mitinga u bivšoj zgradi Žitne berze ili kasnije, na rezervnom “poligonu”, u Zavodu Miheljson. Međutim, on je znao i nešto drugo - da vođa tom prilikom neće smrtno stradati, što opet navodi mnoge na jednu drugu sumnju - da je u atentatu na Lenjina bio umešan i sam Lenjin!
Sverdlov je, naravno, imao svoje razloge da zabašuri tačno vreme. Ali šta je rukovodilo druge saučesnike u toj raboti?
“Izvestija VCIK” objavila su 31. avgusta, sutradan posle atentata, tekst Kamenjeva, koji se obratio javnosti u ime Moskovskog sovjeta radničkih i crvenoarmejskih deputata. On u svom tekstu decidirano tvrdi da je atentat na Lenjina izvršen posle mitinga u Zavodu Miheljson, u 19.30 časova. Kako je to bilo moguće ako je Stepan Gilj dovezao Lenjina u 22 časa?! Kako je, dalje, bilo moguće da je na njega tada pucala Fani Kaplan koja je, novodno prema sopstvenom priznanju, došla u Zavod Miheljson tek u 20 časova, pola sata posle izvršenog atentata, a koje je Čeka prihvatila kao verodostojan podatak?!
Istog dana “Pravda” je tvrdila da se atentat odigrao “oko devet sati uveče”, čitav čas pre nego što je Lenjin stigao na miting!
(Nastaviće se)