Sreća u nesreći

PRVO saslušanje Stepana Gilja, Lenjinovog šofera, obavljeno je, prema zapisniku, 30. avgusta. Mnogi istraživači dovode u sumnju njegovu autentičnost, kako u pogledu sadržaja tako i pogledu vremena.
Posle atentata i opšte bežanije na opustelom zavodskog krugu sem Gilja i ranjenog Lenjina nalazilo se samo još nekoliko fabričkih aktivista. Oni su pomogli vođi da se pridigne, svukli su mu bluzu i košulju, a fabrički sanitarac Sofronov previo mu je rane tako što je pocepao svoju košulju. Ranjenog Lenjina su smestili na zadnje sedište. Na Giljovo inistiranje, u automobil su ušla još dva sanitaraca.
Iako je Lenjin bio ranjen, iako mu nije bila pružena adekvatna prva pomoć, niti se znala prava priroda njegovih povreda, Gilj ga nije odvezao u bolnicu, koja mu je bila usput, već u Kremlj. Najverovatnije je na tome insistirao Vladimir Iljič jer je po nekim izvorima imao averziju prema ”belim mantilima”, a po drugim se plašio da bi lekari mogli da ga otruju.
Bilo kako bilo, Gilj je dovezao Lenjina u Kremlj. - Tada smo mu sva trojica - izjavio je on - pomogla da izađe iz automobila. Molili smo ga i preklinjali da ga unesemo, ali on to nije prihvatio. Odlučno je rekao: ”Idem sam”...i, oslanjajući se na nas, pošao je pešice na treći sprat.
Lenjin nije mogao da stigne u svoj stan pre 23 časa. Odmah potom kod njega su došli lekari. Na Lenjinovo insistiranje Gilj je pozvao njegovog sekretara Bonč-Brujeviča, a na insistiranje Marije Uljanove, Lenjinove sestre, pozvao je telefonom (on a ne Marija!) Lenjinovu suprugu Nadeždu Krupsku, koja se u tom trenutku nalazila u prostorijama Narodnog komesarijata prosvete.
UŽivajuĆu u svojoj ulozi heroja dana, Gilj je ostao u Lenjinovom stanu najmanje dva časa. Ako je dovezao i smestio Lenjina u krevet oko 23 časa, a zadržao se pored njega dva sata, onda nikako nije mogao da da svoj iskaz islednicima pre jedan čas po ponoći, a to je već bio 31. avgust, a ne 30. kako je naznačeno u zapisniku.
Začuđujuće je da niko iz Lenjinovog neposrednog radnog i životnog okruženja nije ostavio bilo kakvo pisano svedočenje o vođinom reagovanju na smrtnu opasnost kojoj je bio izložen tog 30. avgusta. Stepan Gilj, koji mu je prvi pritrčao posle ranjavanja, ne pominje to ni jednom rečju, ali se posredno, na osnovu čitave njegove izjave, da zaključiti da se držao pribrano i, po običaju, tvrdoglavo (insistirajući da se pešice popne na treći sprat, što baš i nije bio mali napor) i da je prilikom ulaska u svoj stan nekome (najverovatnije članu posluge) dobacio da je ”samo lakše ranjen”. On u tom trenutku nije znao (niti bilo ko drugi) koliko su ozbiljne povrede koje su mu bile nanete.
Prvu stručnu pomoć Lenjinu je ukazao dr A. N. Vinkouov. Ubrzo se u vođinom stanu obreo čitav konzilijum - V. M. Minc, B. S. Vejsbrod. V. A. Obuh, N. A. Semaško...
Posle temeljnog pregleda konstatovano je, u 23 časa, da obe rane nisu opasne po život. Lenjin je sve vreme bio pri svesti, samo mu je puls bio nešto ubrzaniji (104). Nešto kasnije dr V. A. Obuh izjavio je u Mosovjetu da je rad vođinog srca normalizovan i da ”ne postoji opasnost od pogoršanja stanja”.
Iz lekarskog biltena, koji je objavila ”Pravda” sutradan, 31. avgusta, javnost je saznala da su na predsednika Saveta narodnih komesara Vladimira Iljiča Lenjina ispaljeno tri metka, od kojih su ga dva pogodila - u leđa i u ruku. Jedan kuršum, koji mu je ušao iznad leve lopatice, prodro je u grudnu duplju, povredio gornji deo pluća, izazvao izliv krvi u pleuri i zadržao se na desnoj strani vrata. Drugo tane, koje je prodrlo u levo rame, povredilo mu je samo ramenu kost. Lenjinov život, stajalo je dalje u saopštenju, nije u opasnosti, a o njegovom oporavku staraće se najbolji lekari.
Kasnije će se saznati da je Lenjin 30. avgusta imao sreće. Da je kuršum, koji ga je pogodio s leđa imao drukčiju putanju - i to samo milimetar levo ili desno - on bi izdahno na Giljovim rukama u fabričkom krugu Zavoda Miheljson.
Ovaj metak, koji je mogao da bude fatalan, ostao je u Lenjinovom telu, po savetu lekara. Izvađen je tek posle njegove smrti, prilikom balzamovanja. Mnogi lekari smatraju da je to tane u izvesnoj meri doprinelo da napusti političku i životnu scenu relativno mlad.
(Nastaviće se)