Zvanična mućka

U PRVOM saopštenju VČK-a, povodom atentata na Lenjina, koje je sročio i potpisao predsednik Jakov Mihailovič Sverdlov, a koje je očigledno bilo napisano pre nego što se atentat i dogodio, stajalo je, između ostalog, da su “dva atentatora uhapšena” i da je “njihov identitet poznat”. Sverdlovu su bila poznata ne samo imena atentatora pre nego što su izvršili taj “gnusni zločin” nego i njihov (pun) identitet! Ali on nije saopštio njihova imena.
U trenutku kada je saopštenje bilo emitovano, a to je 22.40, policija nije imala u rukama nijednog atentatora! Ona je tada znala samo koga treba da uhapsi, ali taj deo tehničkog posla još nije stigla da obavi. Zanimljivo da je u ovom saopštenju jedan atentator bio potpuno izostavljen a da je drugi pomenut samo kao “35-godišnja intelektualka, odevena prilično skromno”. Da li je to bila Fani Kaplan, koja je u međuvremenu uhapšena?
Čeka, koja je, prema opštem uverenju, pokazala neshvatljivu indolentnost posle saznanja da je na prvog čoveka revolucije izvršen atentat, ne našavši za shodno čak ni da uputi svoje islednike na mesto zločina, nije ipak sedela te noći baš skrštenih ruku.
Posle atentata uhapšen je izvesni Aleksandar Protopopov, pod otužbom da je “jedan od glavnih osumnjičenih”. Bio je to, po svoj prilici, onaj drugi, iz prvog saopštenja VČK-a u drugom potpuno izostavljeni atentator.
O tom čoveku, koji je po političkoj pripadnosti bio levi eser, zna se samo da je bio mornar i jedno vreme načelnik kontraobaveštajne službe crvenog Sovjetsko-finskog odreda, koji je formirala Čeka. Pažnju na sebe je skrenuo u julu 1918. godine, kada je predsednika Čeke, Feliksa Đeržinskog, prilikom njegove posete sedištu levih esera, da bi zatražio izručenje teroriste Bljumkina, koji je ubio nemačkog poslanika Mirbaha, lično razoružao i uhapsio! Ovaj “nesporazum” između levih esera i boljševika munjevito je izglađen, a Protopopov, načelnik odreda koji je obezbeđivao političku centralu svoje partije, obreo se u zatvoru. U njemu nije dugo ostao. Bez naređenja ili bar bez saglasnosti Feliksa Đeržinskog sasvim je izvesno ne bi mogao da bude oslobođen.
Aleksandar Protopopov je streljan, po Čekinom omiljenom “kratkom postupku”, već sutradan, u noći 31. avgusta. Nema nikakvih pisanih tragova ni da je bio saslušavan ni da je priznao krivicu.
Ako je Protopopov zaista bio jedan od od “glavnih osumnjičenih” u pokušaju da se ubije Lenjin, onda je u najmanju ruku čudno što ga je Čeka streljala pre nego što je otkrio ko je bio organizator atentata i izvršilac. Jedno od objašnjenja moglo bi da bude da je on znao ko je stajao i iza atentata i ko je pucao na Lenjina, ali da njegova istina nije odgovarala čekistima.
Posle uobičajenih formalnosti, temeljnog pretresa i dva kratka saslušanja u Vojnom komesarijutu, Fani Kaplan je prebačena - sa građankom Marijom Popov, ali odvojeno, u istražni zatvor glavnog sedišta Čeke, u Lubjanku.
Policija je pošla od pretpostavke da je Marija te večeri imala zadatak da namerno zadrži Lenjina i da ga sa svojim zanovetanjem o navodnim nepravilnostima u snabdevanju brašnom učini lakšom (nepokretnom) metom. Ona je tom prilikom bila ranjena u ruku jednim od tri metka namenjenim Lenjinu, koji je prethodno samo okrznuo njegovu bluzu. Ubrzo su se u zatvoru obreli suprug Marije Popov i njihove dve kćeri.
Policiji je bilo potrebno mesec dana da se uveri da ona i njena porodica nisu bili ni na koji način u sprezi sa atentatorom ili organizatorima atentata.
Njeno ranjavanje je proglašeno za kolateralnu štetu i puštena je na slobodu, ali, nije se sve na tome završilo. Građanka Marija Popov posle izlaska iz zatvora izvadila je lekarsko uverenje, na osnovu koga se dalo videti da je ostala trajno radno nesposobna i boljševičke vlasti su joj, mimo suda, dodelile penziju koju je uživala do kraja života.
(Nastaviće se)