Majka blago sveta

KROZ dugu istoriju hrišćanstva bilo je velikih duhovnih i moralnih kriza u svetu u kojima je čovek bio suočen sa mnogobrojnim iskušenjima, problemima i izazovima. U takvim vremenima Crkva Hristova se uvek, po svome prizvanju, pokazivala kao put i putokaz, kompas i orijentacija zalutalom čovečanstvu. Današnji čovek živi u dramatično ozbiljnom vremenu punom napetosti i nemira, lišen nade u sigurnu pomoć na svom istorijskom putu. Podeljeno i rascepkano hrišćanstvo na mnoge crkve i sekte, pokazuje duhovnu nemoć i nesposobnost da bude ”So zemlji i Svetlost svetu” (Mt. 5, 13-14).

Ugaoni kamen

HRIŠĆANSTVO nije našlo načina da se odupre surovom i nemilosrdnom muškom svetu, koji mu je, kao nekada Isak Isavu, preoteo prvenaštvo, i izbacio ga kao suvišnog iz svog ustava i iz matice života. Duhovno budni ljudi sa zebnjom su nadneti nad duhovnim udesom Evrope, u kojoj se bije nemilosrdna i iscrpljujuća bitka za ekonomski prestiž, u kojoj čovek kao pojedinac i njegova ličnost nemaju više skoro nikakvog značaja. Ipak, mnogi očekuju spas i pomoć od Crkve.
Postavlja se sudbinsko pitanje: da li Crkva može prevazići krizu u kojoj se nalazi, može li se sabrati i ojačati kako bi pomogla brodolomnom evropskom čovečanstvu? Ima li Crkva skrivenih blagodatnih energija u dušama verujućeg naroda, da kaže odlučujuću reč ohrabrenja i da unese ljubav i toplinu u ovu epohu ledenih srca? Na ova pitanja ljudi u Crkvi, na prvom mestu njeni sveštenici kao duhovne vođe, moraju pronaći i dati odgovor.
Cilj ove knjige jeste da ukaže na ženu u Crkvi kao na neiscrpni izvor i riznicu hrišćanske topline, ljubavi i dobrote, koja može postati snažan činilac obnove i preporoda duhovno posustalog čovečanstva. Jer svetu je danas, više nego ikad, potrebno duhovnih i moralnih vrlina i sadržaja koje religiozna žena u svome biću poseduje i nosi. Žena kao majka, pre svega. Naime, suština bića žene jeste materinstvo. Nisu sve žene prizvane da budu majke u telesnom smislu, ali su zato prizvane da budu duhovne majke, koje će usmeriti, odgajati i poučiti druge da slede Hrista. Materinstvo, dakle, nije biološki fenomen i nagon, kako misle sledbenici Darvina, nego, pre svega, ženski duhovni princip, kao primarno obeležje ženske prirode i suštine njenoga bića. Zato je svaka žena Majka i u dubini svoje duše nosi blago sveta.
Svetotrojično načelo večnog rađanja Boga Sina od Boga Oca, u Duhu Svetome, pojavljuje se u ovom svetu kroz materinstvo kao božansko obličje ljudske prirode. Božanskom očinstvu, dakle, odgovara žensko materinstvo. Zato Sveti Vladika Nikolaj naglašava: ”Majka je biće najsličnije Bogu”. Kao takva, ona je u duhovnoj sferi jači pol, i u majčinskom načelu se nalazi izvor vere i svakog morala: ljubav, čistota, samopožrtvovanje, trpljenje, pobožnost, vernost i optimizam. Svaka žena ima urođenu unutarnju vezu sa tradicijom i kontinuitetom života.
Marginalizujući ženu, naša sekularizovana civilizacija postala je više muška, puna očajanja i beznađa, jer se udaljila od životnog ženskog načela. A pesimizam, opsednut očajnom usamljenošću, u svemu vidi kobnu osuđenost bez trunke nade. Civilizacije obolele od sindroma pesimizma osuđene su na propast.
Poslednji je čas da se naša civilizacija trgne, osvesti i vrati Bogu i sebi, i to kroz ženu kao ugaoni kamen svoje egzistencije. Žena majka i žena hrišćanka, kao nekada starozavetni Josif, može spasti svoj rod od beznađa i duhovne gladi. Podvig spasenja čoveka pripada ženi, jer je čovek ”seme ženino” (1. Moj. 3, 15), a ona poseduje materinsku harizmu da rađa Hrista u dušama ljudi. Rađati, podizati, vaspitavati, čuvati i spasavati svet i ljude kao Majka, dajući tom svetu dušu - to je prizvanje žene. Sudbina novog sveta, u meri u kojoj ona zavisi od čoveka, u rukama je Majke, ili, kako je to lepo rečeno u Kuranu: ”Raj je kraj Majčinih nogu.”
Crkva ne sme da dopusti da se žena iscrpljuje i troši svoju energiju u borbi za ravnopravnost i značajniju ulogu i mesto u crkvenom i društvenom životu; ona očekuje od svoje Crkve poverenje i veći prostor za stvaralačku saradnju. Žena treba da bude prihvaćena u službi, jer je spremna da pomogne uspešnijoj crkvenoj misiji u ovome svetu. Prihvatanje žene nije pitanje mogućnosti za Crkvu, nego njena najsvetija obaveza.
Žena ne treba da bude problem za Crkvu, nego šansa koju mora iskoristiti. Otuda, Crkva ne sme dozvoliti da ona bolja polovina Božjeg naroda u njoj, zbog predrasuda, paganskog nasleđa i muške sujete, ne dobije zasluženo mesto i ulogu u neophodnoj duhovnoj obnovi i spasenju sveta, od straha, beznađa i duhovne gladi...
Prikovan na krstu, gledajući bolom slomljenu svoju Majku, Presvetu Bogorodicu, okruženu ženama koje su ga pratile, i svoga potištenog i uplašenog učenika, apostola Jovana, Gospod je u samrtničkom ropcu izgovorio reči: ”Ženo, eto ti sina!” i ”Sine, eto ti Matere” (Jn. 19, 26-27). Ovim rečima novozavetni Bog ljubavi uspostavio je novi vid odnosa između muškog i ženskog roda u svojoj Crkvi.

Poruka mesije

DOK u Starom zavetu Bog Jahve zasniva odnos između muškarca Adama i žene Eve na plotskoj vezi supružanskih odnosa: ”Rađajte se i množite se, napunite zemlju i vladajte njome” (1. Moj. 1, 28), u Novom zavetu Gospod Isus Hristos, Mesija i Spasitelj, sa Krsta ugrađuje u rodne odnose svetotrojično načelo roditeljstva i sinovstva.
Rešenje ”ženskog pitanja” predstavlja prioritetni zadatak Crkve Hristove u savremenom svetu. Osobito je to važno danas kada, nažalost, hrišćanstvo pokazuje znake zamora i posustalosti, duhovne nemoći i pasivnosti, uzmičući, s jedne strane, pred sve agresivnijim islamom i, s druge strane, pred sablaznima i izazovima vulgarnog sekularizma, na svojim drevnim evropskim prostorima.
Novo mesto i uloga žene u misiji Crkve, ulilo bi svežu snagu i dalo snažan polet životu Crkve; tako je uvek bivalo kroz istoriju. Od stradalne sedmice i Hristovog golgotskog stradanja, preko surovih gonjenja i stradanja u vreme rimskih imperatora, potom onih azijatskih i islamskih, pa do najnovijih ateističkih i bogoboračkih, žena je dostojanstveno odstojala svoje hrišćansko prizvanje i svedočenje, i požrtvovano, do mučeništva, izvršila svoje uzvišeno poslanje Majke i Mučenice.

SMELO I SLOBODNO KNJIGA protođakona mr Ljubomira Rankovića “Žena ikona crkve i blago sveta” baca novo svetlo na “žensko pitanje” u hrišćanskoj zajednici. Ovu vrlo aktuelnu temu, i kod nas i u svetu, autor razmatra smelo, slobodno, bez tabua i klišea. Iz Rankovićeve knjige, koju je nedavno izdao šabački “Glas crkve”, “Novosti” objavljuju šire izvode.