Majka stub kuće

 
CELOKUPNO jevrejsko nasleđe formirala je odabrana i uticajna muška elita, predvođena duhovnim autoritetima, postavljajući muškarca u centar svih zbivanja, dok je žena potisnuta u drugi plan. Biblijski opis stvaranja sveta i čoveka, prvi greh i Božja kazna, presudno su uticali na formiranje muško-ženskih odnosa u jevrejskom narodu. Po toj pripovesti, prva žena Eva podlegla je iskušenju đavola, prekršila Božju zapovest i na greh navela i Adama. Tako su preko nje greh i smrt ušli u ovaj svet i u čovekovu prirodu, zato je prokleta, i kao takva ona je drugorazredno biće u odnosu na muškarca. Razlozi zbog kojih je žena niže biće od muškarca i zašto je isključena iz javnog, političkog, verskog i kulturnog života mogu se sažeti u deset tačaka:
1. Menstruacija, kada žena izlazi iz kuće, odvaja se od muža i zabranjena mu je dok menstruacija traje;
2. Žena rađa nakon devet meseci;
3. Doji dete dve godine;
4. Njen suprug gospodari nad njom;
5. Njen suprug je ljubomoran ako ona razgovara sa nekim drugim muškarcem;
6. Žena stari brže od muškarca;
7. Žena prestaje da bude plodna u određenim godinama, a muškarac ostaje do kraja sposoban za tu funkciju;
8. Žena ostaje u kući, ne pokazuje se u javnosti kao muškarac;
9. Kada izlazi u javnost, mora pokriti glavu kao da je u žalosti. To je razlog zbog koga žena predvodi povorku sahrane, govoreći: „mi smo donele smrt svima ljudima“;
10. Ako bude čestita i poštena, njen muž je sahranjuje, kao što je bio slučaj sa našim precima. Naš praotac Avram je sahranio Saru, Isak Reveku, našu Majku, Jakov je sahranio Rahilju i Liju.

Bračne zaruke

Sve ovo bio je razlog što je svaki Jevrejin muškarac zahvaljivao Bogu što nije rođen kao „sluga, životinja ili žena“. Ovakvo shvatanje i poimanje žene prešlo je u kulture i običaje mnogih naroda, i snaga takvog razmišljanja nije oslabila niti se izgubila u procesima brojnih istorijskih promena.
Kod starih Jevreja žena je, dakle, bila podređena muškarcu. Brak nije sveta tajna kao u hrišćanstvu, nego stvar pravnog ugovora između muškarca i žene. Po Talmudu, brak se mogao sklopiti po punoletstvu, odnosno kada muškarac napuni 13 godina i 1 dan, a žena 12 godina i 1 dan. Ženidba sa devojkom obavljana je u sredu, pošto je četvrtak bio dan određen za suđenje. Pa, ako devojka ne bi bila nevina, odmah sutradan bila bi kamenovana. Ženidba sa udovicom obavljala se četvrtkom, jer prethodi neradnom danu suboti; jer ko se venča udovicom, tri dana nije smeo da radi.
Muža za devojku bira otac, a može i majka, i oni o tome pregovaraju sa ocem mladoženje. Ipak, konačnu reč o pristanku na udaju daje devojka. Muškarac je ponekad imao pravo da sam sebi bira devojku i da se sa njom oženi protivno volji roditelja. U stara vremena nije postojao običaj veridbe, pa je devojka odmah odvođena. Kasnije je praktikovan običaj veridbe stavljanjem prstena devojci na prst desne ruke.
Ovaj običaj je ušao u religije i kulture mnogih naroda širom sveta. Kada je dolazio po nevestu, mladoženja je nosio venac na glavi, a nevesta ga je dočekivala takođe sa vencem na glavi. Otuda i naziv venčanje za sklapanje braka. U Starom zavetu nije bio propisan poseban obred venčanja, ali je roditeljski i porodični blagoslov imao izuzetnu važnost. Karakterističan je i dirljiv blagoslov koji su roditelji i braća uputili Reveki pri udaji za Isaka: „Sestro naša, da se namnožiš na hiljade hiljada, i potomstvo tvoje da osvoji vrata svojih neprijatelja“ (1. Moj. 24. 60).
Kod Jevreja bilo je veoma cenjeno devičanstvo neveste i bilo je uslov za opstanak braka. Posle prve bračne noći mladenaca, iz bračne odaje iznošen je čaršav kao dokaz nevestinog devojaštva, i čuvali su ga njeni roditelji. Ukoliko nevesta nije bila nevina, po jevrejskom običaju, bila je kamenovana pred kućom njenih roditelja.

Obaveze žene

Kod Jevreja, kao uostalom i kod drugih naroda Bliskog istoka, postojao je običaj poligamije (mnogoženstva). Biblija svedoči da je praotac Jakov imao dve žene - Rahilju i Liju. Car Solomon je imao 700, a Irod 10 žena. Ipak, taj stari paganski običaj nikada nije preovladao u jevrejskom narodu. Jevrejski proroci, kao ljudi visokog morala, živeli su samo sa jednom ženom i bili su uzor svome narodu.
Preljuba je smatrana za veliki greh, naročito u braku, jer je narušavala njegovu svetinju. Žena je po zakonu bila dužna da bude verna mužu, dok se muškarac u zakonskim propisima ne pominje. Zabrana preljube ušla je u 10 Božjih zapovesti, koje je Bog predao Mojsiju na Sinaju. Kazna za učinjenu preljubu bilo je pogubljenje kamenovanjem i muškarca i žene.
Jevrejske žene imale su slobodu kretanja, slobodno su izlazile iz kuće i nisu bile zatvarane. Devojke su odlazile van naselja po vodu, i mogle su se u određenim danima sastajati sa mladićima radi igre i zabave. Žene su takođe slobodno izlazile na ulice i trgove, stupale slobodno u razgovor sa muškarcima i zabavljale se. Žena je bila gospodarica u kući, koju su morali slušati sluge i sluškinje. Pošto je za muškarce rad bio poniženje, žena je morala obavljati sve kućne poslove, čak i one u polju. Po Talmudu, žena je bila dužna da svome mužu kuva, peče, pere, melje, doji dete, donosi vodu, sprema krevet i radi sa vunom. Ako mu dovede u kuću jednu robinju, onda ne melje, ne peče i ne pere; ako ih dovede dve, ne kuva i ne doji dete; ako dovede tri, ne treba da sprema krevet i da radi u vuni, a ako dovede četiri, može sedeti u naslonjači. Međutim, čovek je mogao narediti ženi da radi u vuni i ako je imao 100 robinja, zato što žena treba da bude zaposlena, jer nerad dovodi do nemorala. Dok su žene radile, i skoro stalno bile zauzete kućnim poslovima, muškarci su svoje slobodno vreme provodili u verskom i obrednom životu, držeći ženu, i kada je imala vremena, uglavnom po strani.
Najvažnija dužnost žene u životu jevrejskog naroda bila je da rađa i podiže decu, da ih vaspitava kako bi postali čestiti ljudi i pravoverni Jevreji. Majka je bila moralni stub kuće, čuvarka svetinja, čistote vere i morala. Ova uloga žene bila je priznavana i visoko cenjena u jevrejskom narodu. Po tome se može zaključiti da je žena bila izjednačena sa muškarcem. Deca su bila dužna da poštuju roditelje, naročito majku. Po jevrejskom zakonu, ko ruži oca ili mater - proklet je, a ko proklinje ili udari mater, kažnjava se smrću.

(Nastaviće se)