Telo ne prlja dušu

PITANJA kao što su pokrivanje glave žene na bogosluženju, ”nečistoća” žene u menstrualnom periodu, ćutanje žene u crkvi, poslušnost i potčinjenost mužu - ”a žena da se boji svoga muža” (Ef. 5, 33), nasleđena su iz obrednog života i plemenske tradicije jevrejskog naroda i kao takva predstavljaju uvredu za ženu i suvišni rudiment prošlosti, potpuno stran hrišćanstvu. Hrišćanstvo nije religija obredne forme, već religija duhovne čistote i podviga u vrlinskom životu kroz ljubav prema Bogu i bližnjima.
Gospod Hristos, kao savršena natpolna ličnost, rešio je rodne odnose po principu potpune ravnopravnosti između muškarca i žene, uz poštovanje njihovih prirodnih posebnosti. Međutim, pomenuta pitanja ženskog statusa u crkvenom i porodičnom životu, nasleđena iz judejstva i paganstva, kao vodenični kamen vise o vratu Crkve već dva milenijuma. Njihova apsurdnost i besmislenost kompromituju bogootkrivenost hrišćanstva i njegova svojstva dovršene i savršene religije.
Treba otvoreno reći: ”žensko pitanje” nije problem žena, nego, iznad svega muški problem. Problem muških kompleksa i frustracija koji ključaju u tamnim dubinama muške prirode. To je haotični vrtlog stihija strasti i patološke vezanosti za ženu i majku. Edipov kompleks iz dubine podsvesti vrši na muškarca strašan pritisak. Ni kriva ni dužna, žena je postala žrtva tih muških psihopatoloških slabosti, problema i muka. Na muškarcima je da ta pitanja reše u sebi i sa sobom, svojim naporom i podvigom, uz blagotvornu pomoć žene. U hrišćanstvu se to rešava kroz monaško i bračno podvižništvo.

Modni detalji

IMAJUĆI u vidu sve dimenzije bogootkrivenosti i savršenstva hrišćanske religije, pitanje pokrivanja ili otkrivanja glave žene u hramu, na molitvi, na ulici i javnom životu uopšte, po svojoj bizarnosti najviše liči na dokone i maliciozne starozavetne farisejske spekulacije i dokolice. One, svakako, nisu na nivou ozbiljnosti hrišćanstva. To što se sveti Apostol Pavle bavio njima, samo svedoči o jednom epizodnom lokalnom incidentu vezanom za Korint.
Poznato je da je u to vreme Korint bio grad moralne zapuštenosti, da je čak važio kao simbol nemorala. ”Živeti po korintski” - značilo je živeti nemoralno. Korinćanke su se preterano šminkale, a kosu su ukrašavale raznim nakitima, perlama, loknama i trakama. To je bio imidž i ”modni detalj” korintskih žena, vašarski i karnevalski. Sasvim je razumljivo što ih Apostol opominje na pristojnost i savetuje pokrivanje glave kao skrivanje njihovog kiča i neukusa kako se hrišćanski hramovi ne bi pretvarali u vašarske i karnevalske piste.
Proglašavati te savete kao pravila ponašanja za sva vremena u praktičnom crkvenom životu, najblaže rečeno, deluje besmisleno. Jer svako vreme ima svoje standarde pristojnosti i poretka u javnom životu.
Žena hrišćanka treba najviše da vodi računa o ukrašavanju svoje duše hrišćanskim vrlinama. Dobrota, plemenitost i pobožnost - najlepši su ukrasi žene i muškarca. Ako poseduju te osobine, sami će najbolje znati kako da dođu u hram na molitvu. Sa maramom na glavi ili bez marame, potpuno je nevažno i nebitno. Važno je šta je u glavi i srcu.
U svakodnevnom životu, danas, žene retko nose marame, naročito u urbanim sredinama. Treba povesti računa o tome da se nošenje marame u hramu ne pretvori u potrebu skretanja pažnje na sebe, neku vrstu mimikrije i maskiranja. Žena hrišćanka se pristojno oblači u svakodnevnom životu. Tako treba dolaziti u hram, u odelu, dakle, u kome se pojavljuje u ozbiljnim i svečanim prilikama.
Novokreirana ”crkvena kostimografija”, duge marame i šalovi, duge suknje i džemperi, skreću pažnju i u hramu i na ulici. O Hristu i hrišćanstvu ne svedoče ništa. One svedoče isključivo o onima koje ih nose. Treba se čuvati ”kvasca farisejskog, a to je licemerje” (Lk, 12, 1), te Gospod savetuje svojim sledbenicima da se čuvaju onih ”koji rado idu u dugačkim haljinama, i vole pozdrave na trgovima, i prva mesta u sinagogama... i lažno se mole dugo”, i dodaje, da će oni ”još većma biti osuđeni” (Lk. 20, 26-47).
Hristos i hrišćanstvo se, dakle, bave unutarnjim čovekom, njegovim duhovnim potrebama, izazovima i problemima, a ne krpicama i loknicama. I ovde se žena pojavljuje kao žrtva muške nadobudnosti samozvanih ”velikih duhovnika” i ”duhovnih otaca”, koji se na sektaški način bave mentalnim i kostimografskim inženjeringom, što nanosi veliku štetu hrišćanstvu i diskredituje njegovu ulogu i misiju u savremenom svetu.
U Starom zavetu kod Jevreja važilo je pravilo: ”Žena kad ima vreme, kad ide krv od tela njena, neka se odvaja sedam dana, i ko je se god dotakne, da je nečist do večera. I na što god legne ili sedne, da je nečisto... I ko se dotakne postelje njene ili čega na čemu je ona sedela, neka opere haljine svoje i neka se okupa u vodi i biće nečist do večera. A ko bi spavao s njom te bi nečistota njena došla na njega, da je nečist sedam dana, i postelja na kojoj leži da je nečista” (3. Moj. 15, 19-24). Po propisima Mojsijevog zakona, žena se, dakle, odvajala od ostalih u vreme menstrualnog perioda, jer svaki dodir sa njom značio je za njih kultnu i obrednu nečistotu. Isto tako, nečistota je trajala 40 dana po rođenju muškog, a 80 dana po rođenju ženskog deteta.
U Novom zavetu, Gospod Hristos donosi novo učenje koje se temelji prvenstveno na duhovnoj i moralnoj čistoti. Nikakva fizička nečistota ne može učiniti čoveka moralno i molitveno nečistim. Plemenita hrišćanska mladica nakalemljena na starom stablu judaizma, bila je u početku izložena snažnom bujanju sokova jevrejske religije, koji su prodirali u hrišćanski kalem. Javljala su se mnoga pogrešna učenja o ženi, među njima i o njenoj telesnoj nečistoti.

Novo učenje

STARI hrišćanski spis visokog autoriteta - Apostolske Ustanove, boreći se protiv toga, daje sledeće uputstvo hrišćanskim ženama: ”Stoga odvrati se od praznih reči, o ženo, i sećaj se uvek Boga koji te je stvorio, i moli mu se, jer je tvoj i sviju Gospod. I uči Njegove zakone ne obzirući se ništa na fizičko čišćenje..., ni porođaj, ni pobačaj (nenamerni), ni nečistotu telesnu, jer su ovakva obziranja pronalasci glupih ljudi koji nemaju uma. Jer niti sahrana čoveka, niti mrtve kosti, niti grob, niti kakvo jelo, niti noćno istečenje može isprljati ljudsku dušu, nego samo nepobožnost i bezakonje prema Bogu, i prema bližnjem nepravda, tj. otmica, velim, ili nasilje, ili nešto protiv pravednosti prema njemu, preljuba i blud”.

BEZ TABUA I KLIŠEA
KNJIGA protođakona mr Ljubomira Rankovića “Žena ikona crkve i blago sveta” baca novo svetlo na “žensko pitanje” u hrišćanskoj zajednici. Ovu vrlo aktuelnu temu, i kod nas i u svetu, autor razmatra smelo, slobodno, bez tabua i klišea. Iz Rankovićeve knjige, koju je nedavno izdao šabački “Glas crkve”, “Novosti” objavljuju šire izvode.

NARUDŽBENICA
Knjiga ”Žena ikona crkve i blago sveta” može se naručiti na telefone: 015-349-309 i 014-225-511. Cena 990 dinara.
(Nastaviće se)