Prorok u tamnici

 Svetitelj odbio zlato grešnice, koja je htela da ga potkupi
Nepravednici i grešnici, uplašeni, govorili su proroku Jovanu:
“Hoćeš li da ti damo zlata, da ćutiš, jer ti nas grizeš kao savest.”
“Meni ne treba zlato, zmijski porode, govorio je Jovan, meni ne treba ništa što vama treba. Ja imam u sebi nešto draže od zlata.”
I pravednici su prilazili Jovanu i govorili:
“Hoćeš da ti damo zlata zato što nas tako učiš?”
“Meni ne treba zlato, braćo moja, odgovorio je Jovan. Moje ste zlato vi. Jer ne živim i govorim ja za vaše zlato, nego za vas. Vaša pravednost je zlato kojom vi plaćate reči moje.”
Kao što je trebalo da prethodi Hristovom rođenju, Jovan Krstitelj trebalo je da svojom smrću prethodi dobrovoljnoj smrti Spasitelja. A to se, prema svetim spisima, ovako dogodilo:
Car Irod, zvani Antipa, sin starog Iroda, ubice dece vitlajemske, zli izdanak zlog korena, četvorovlasnik Galileje, oterao je svoju zakonitu ženu i oženio se Irodijadom, ženom svoga brata Filipa. Irod je, po tadašnjim zakonima, mogao uzeti za ženu suprugu svoga brata, pod uslovom da je ona udovica i da nema poroda. Ali, Filip je bio živ, a sa Irodijadom imao je kćer. Irod je bio toliko očaran lepotom poročne snahe da je pogazio zakon. Kao otimač, preljubočinilac i krvosmešatelj (incesnik) učinio je veliko bezakonje.
ČuvŠi za veliki greh cara Iroda, Jovan Krstitelj, izobličitelj ljudskih grehova i propovednik pokajanja, javno je osudio preljubočinioca. Rekao je Irodu: “Ti ne možeš imati ženu svoga brata Filipa!” A Irod, ne trpeći izobličavanje, naredio je da Jovana bace u tamnicu.
Irodijada je sada bila malo uspokojena, no ne sasvim. Bilo joj je milo što je pustinjskog lava imala u svom kavezu, ali je i dalje strahovala - lav je bio živ i bio je blizu nje. Zato je zahtevala od muža da svetitelja odmah ubije, ali je ovaj oklevao. Matej kaže: “I šćaše da ubije Jovana, ali se poboja naroda, jer ljudi ga držaše za proroka.” Irod se plašio gneva i pobune i zato je Hristovog Preteču samo držao u tamnici, želeći da tako zatvori njegova neućutiva usta.
Videvši da ne može ostvariti svoju nameru, Irodijada je pokušala da zlatom podmiti Jovana. Ali joj to nije uspelo: “Meni ne treba prljavo zlato jedne grešnice. Ja pijem vodu i hranim se biljem koje ne košta ništa” - bio je Jovanov odgovor.
Prorokova odlučnost i nepotkupljivost dovodila je Irodijadu do besa. Gorela je od želje i mržnje da mu se osveti. Svaki dan slala je utamničenom zlato i pretnje, tražeći da on prestane da osuđuje nju i cara Iroda. Ali Jovana nije moglo da ućutka ni jedno ni drugo.
“Irodijada je - piše sveti Nikolaj Žički - počela da pati od teške nesanice. Sav dvor činio je sve da razonodi mračnu caricu, ali je ona postojala sve mračnija i mračnija. Irodijada od mladosti svoje bila je žena zadovoljstva. Što slađe živeti u ovome veku bez obzira na ono što je bilo pre nas, i što će biti posle nas, i što biva oko nas. To je bio moralni zakon ove sladostrasne žene, zakon koji je ona nosila u krvi svojoj, i koji je nju nosio kroz ceo njen život, dokle je god krv bila u sili, da je mogla upravljati njene misli i njene osećaje.
Slasti, slasti što više!
- bila je deviza Irodijadina.
Pravde, pravde što više! - bila je deviza Jovanova.
Jovan je u ime pravde ustao protiv Irodijade, Irodijada je u ime slasti ustala protiv Jovana. Jovanova misao nije razumela krv Irodijadinu, kao što krv Irodijadina nije razumela misao Jovanovu. I nisu se ni mogli razumeti. I to fatalno nerazumevanje jedno drugog i dovelo je do katastrofe.“

MONOGRAFIJA
Feljton je napravljen prema knjizi ”Sveti Jovan Krstitelj i Preteča Gospodnji” (Izdavači ”Svetigora” i Kompanija ”Novosti”) i može se naći na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj po popularnoj ceni od 360 dinara.
(Nastaviće se)