Milica jedna u majke

MOŽDA je mladi kralj, na svoj način, voleo svoju lepu suprugu, ali bio je neveran muž. Nisu mogli da se usklade, ona je bila hladna, otmena, strogo moralna, zaljubljena u svoju lepotu, koju je brižno negovala. Pokazala je i političke ambicije, želela je srpski presto, što bi odgovaralo Rusiji.
Naravno da Milan nije želeo da mu žena otme presto, a još manje ruski uticaj, bio je zakleti austrofil. Čudan čovek i čudan kralj. Gubio je ratove, a po uzoru na austrijsku, organizovao je srpsku vojsku, osnovao Vojnu akademiju za visoko obrazovane oficire, Timočku bunu je krvavo ugušio, a 1888. objavio je Ustav, jedan od najdemokratskijih, kojim se vladareva prava ograničavaju. Najzad, abdicirao je u korist sina jedinca Aleksandra i ostatak života proživeo u evropskim gradovima, sa titulom ”grof od Takova”. Umro je u Beču 1901, kad je imao 46 godina.
Dve godine kasnije, u surovom vojnom puču, ubijen je njegov sin zajedno sa suprugom Dragom i Obrenovići su zauvek otišli sa srpskog prestola. Ostala su istorija, sećanja, anegdote, pesma: ”Moj Milane, kad u vojsku pođeš, nemoj moju kapiju da prođeš”, koja se pogrešno smatra za narodnu, nju je ”spevala” jedna od mnogobrojnih Milanovih ljubavnica. Ostao je i Milanov raskošni dvor, dostojan bilo koje evropske prestonice. Dugo je bio najlepši i najraskošniji dvor na Balkanu, posle mnogih prepravki i adaptacija to više nije. Zovemo ga Gradska skupština, neobično ime za dvorsku palatu.

Novo vreme

KAMEN temeljac za dvor svečano je postavljen u januaru 1881, u prisustvu mnogih značajnih evropskih zvanica, među kojima je bio i nadvojvoda Rudolf, nesuđeni car austrijskog carstva, koji se ubio u dvorcu Majrling sa ljubavnicom Marijom Vačerom. Dvor je završen 1883 godine. Sagrađen je u stilu rokokoa i renesanse, a nameštaj je, prema posebnoj porudžbini, napravljen u bečkoj dvorskoj firmi ”Porto i Fiks”, koja je radila samo za dvorove. Mnogi novinari, pisci i putopisci prolazili su kroz Srbiju, zanimala ih je mala država koja je brzo otresala naslage turskog robovanja. Herbert Vivijen, putopisac i dopisnik londonskog ”Dejli ekspresa”, napisao je veoma lepu knjigu o ovom dvoru, a slavni Feliks Kanic, uz obimne tekstove, ostavio je i veliki broj divnih crteža dvora, njegovih fasada, a još više crteža salona, balske dvorane, holova, dvorske kapele.
Nije samo dvor bio velelepna palata. Na beogradskim Terazijama i u Knez Mihailovoj ulici bogati ljudi su podizali lepe kuće u tada modernim stilovima, a slične kuće su podignute i u drugim gradovima Srbije, sa nameštajem koji je dopremljen najčešće iz Beča. Menjao se način života, odevanja, bilo je sve više Srba koji su se vraćali sa diplomama, često i sa titulama doktora nauka poznatih evropskih univerziteta. Bistri seljačići školovani su o trošku države, ili ličnom trošku kralja i kraljice, a bogatiju decu školovali su roditelji.
Balovi, toalete, maniri, ono što se zove novi društveni život bili su ”u nadležnosti kneginje Julije”, supruge kneza Mihaila, a kasnije još više kraljice Natalije. Mnogo novog je prihvaćeno. Ipak, za našu sredinu bilo je čudno osnivanje ”devojačkih škola”, one su ih osnivale i održavale svojim novcem. Kasnije su postale državne, u mnoge, već postojeće regularne škole, počele su da se upisuju i u njima školuju i devojke. Zaboravljeno je da su bogati Obrenovići i njihove supruge bili veliki narodni dobrotvori i darodavci.
Kraljica Natalija poklonila je mnogo prestonici. Veliko imanje između današnjih ulica Kralja Milana, Balkanske i Admirala Geprata njen je dar, a Univerzitetu je poklonila ogromno imanje, preko devet hiljada hektara šume kod Kučeva i rudnike zlata ”Blagojev kamen” i ”Sveta Barbara”. Za njihovim primerom krenuli su najbogatiji Srbi: Miša Anastasijević, Luka Ćelović, Đoka Vlajković, Vlajko Kalinić i mnogi drugi.

Korzo - ponekad

KRAGUJEVAC, gde su živeli Jakovljevići, izgubio je izgled turske kasabe. Podignute su nove porodične kuće u šumadijskom stilu, sa drvenim doksatima, a bogati građani su se nadmetali u građenju velikih, modernih kuća. U gradu je otvorena Topolivnica, sa mnogo radnika, u kojoj je radilo mnogo radnika i stručnjaka, inženjera. Brzo je stekla dobar renome i njeno oružje kupovale su i druge države.
U gradu je bio bogat kulturni život, Kragujevac nije bio monotona i dosadna palanka. Još od vremena knjaza Miloša postojalo je pozorište koje je osnovao Joakim Vujić, a 1933. otvorena je prva srpska gimnazija u kojoj je nastava bila na srpskom jeziku. Gimnaziji je kasnije priključena Učiteljska škola, otvorene su i druge srednje škole i nekolko zanatskih škola.Velelepna zgrada sadašnje Gimnazije podignuta je u godinama detinjstva Milice Jakovljević, pa je i ona bila njen đak.
Milica je bila dobar đak, još u osnovnoj školi bila je član školskog hora i imala je u njemu i ”solo partije”. Verovatno se time ponosila, članovi školskog hora mogla su da budu samo ona deca koja imaju dobar muzički sluh i lep glas. Njene savremenice kažu da je bila dobra drugarica, ali, ”volela je da se ističe”.
Savremenici pamte da je bila vrlo lepa plavuša, jedna od najlepših devojaka u gradu. Njena školska drugarica se sećala da je ”kosu ispirala čajem od kamilice, da bude svetlija i lepršava”. Želela je da bude lepa. A koja mlada devojka to ne želi? Odevala se lepo, a skromno, kao sve devojke iz dobrih porodica. Retko je šetala na korzou, sa porodicom je odlazila u pozorište, a često u Biblioteku, koja je imala i Čitalište. Radila je sve kućne poslove. Majke su govorile malo neposlušnijim ćerkama: ”Ugledaj se na Milicu Jakovljevićevu!”

RATNE GODINE
SA početkom rata Milica se vratila u Kragujevac da u teškim danima bude sa svojom porodicom, da brinu o bratu Stevanu koji negde daleko ratuje, da se Bogu mole da ostane živ i da se vrati. Glad, siromaštvo, okupator, strah, logori, strašne vesti sa fronta o pogibijama najdražih trajali su četiri godine i ostavili dubok trag u sećanju svih koji su ga doživeli. Teške ratne godine pominju se u mnogim njenim romanima, pa i u ”Ranjenom orlu”.

NARUDŽBENICA
Knjigu „Mir Jam - obožavana i unižena“, u izdanju beogradske „Aleksandrije“, možete naručiti na tel: 011 3340-162 ili 011 3227-872
(Nastaviće se)