Nevesta bira manu!

PRIVATNI život poznatih uvek je zanimao onu vrstu ljudi koje tako nešto zanima, pa često izmišljaju i prepričavaju izmišljotine o tuđem zanimljivom životu, jer im sopstveni teče monotono. O poznatim ličnostima Beograda je moglo mnogo da se priča i prepričava, neki su bili pravi “skandal majstori”, današnji tabloidi bi poželeli takve junake. Tabloida tada nije bilo, o životima poznatih raspredalo se u komšiluku uz kaficu, a i na elegantnim prijemima i balovima, na ulici, na pijaci, u kancelarijama, svud. S obzirom na to da je mašta prepričivača tuđih života veoma bujna, obični događaji se uvek uveličavaju, a o neobičnima ne treba ni govoriti. Branislav Nušić je pred venčanje svojoj verenici rekao da, kao svaki muškarac, mora da ima neku manu u bračnom životu, pa neka ona odabere koju će manu imati njen budući muž - pijanstvo, kockanje ili vanbračne avanture sa lepim ženama.
Nevesta je ovo shvatila kao šalu, ali mudra Cincarka je mudro razmišljala, pa je na šalu odgovorila da ne želi da bude pijanac, to će mu uništiti zdravlje, kockanje bi uništilo i njega i porodicu, ako mora da ima manu, neka to bude trčanje za suknjama. Nušić se smejao, ali je njen izbor ozbiljno prihvatio i nije bio veran muž, kao star čovek hteo je čak i da se razvede i oženi se nekom mladom novosadskom glumicom, sprečila ga je ćerka, nagovorila ga je da ne pravi budalu od sebe pod stare dane i da mu deca, odrasli ljudi, ženu mlađu od sebe zovu majkom.
Priče o njegovim avanturama zabavljale su svako gradsko poselo, a on je duhovito a mudro govorio i pisao, da zahvaljujući ovim pričama saznaje o svojim velikim donžuanskim uspesima, bio bi ponosan da su istinite, ali prija mu ako se o njemu tako misli i govori, nekad se i šepuri kad čuje takvu, naravno na istinitu, priču. Da li je i njegova supruga imala isti “stav” u odnosu na tračeve i “izmišljotine”, ili je mudro ćutala i ponašala se kao da u njih ne veruje i tako sačuvala brak i porodicu, nije poznato.
Dve ličnosti, jedna iz dvorskih krugova a druga rodbinski vezana za visoku politiku, svojim postupcima zabavljali su dokone građane, željne da, bar pričajući o njima, odškrinu zavese u životu onih u čije krugove ne mogu da uđu. Čak i kad je odveden na lečenje u duševnu bolnicu, pravedno ili nepravedno, o prestolonasledniku Đorđu, koji nije postao kralj, na prestolu se našao mlađi brat Aleksandar, kolale su nekad ružne, nekad tužne,nekad smešne priče o njegovoj bahatosti, grubosti, nepromišljenosti.

Nije kralj...

Drugi “stalni abonent” na tračeve bio je Rada Pašić, sin velikog političara i državnika Nikole Pašića. Rada je bio upleten u skandale različitih vrsta, a naš najveći političar tog vremena Nikola Pašić bio je neobjašnjivo blagonaklon prema svom raspusnom sinu. Iako je bio vešt političar i jedan od tvoraca Jugoslavije, Nikola Pašić je poštovanje naroda u velikoj meri izgubio posle Prvog svetskog rata, kad se saznalo da se Rada oženio u Švajcarskoj i priredio raskošnu svadbu u vreme kad su njegovi vršnjaci umirali u albanskim gudurama. Mnogi političari, ministri, pisci, među njima i Nušić, izgubili su sinove jedince u ovom ratu, a Pašićev sin je od rata pobegao, provodio se i ženio kao milioner, u neutralnoj i mirnoj Švajcarskoj. Ovo su mu najviše prebacivali, jer je običaj da se Srbi ne žene i priređuju svadbena veselja u vreme rata, kad se gine, osim u izuzetnim slučajevima, pa se to obavi tiho i neprimetno.
Kasnije, Rada je bio upleten u mnoge poslovne afere i mnogo novca je zaradio, a zahvaljujući svojoj spretnosti i očevom autoritetu, nekažnjeno je prolazio. O ljubavnicama, sa kojima se javno pojavljivao, iako oženjen i otac, ne treba govoriti, bile su poznate celom gradu. Ljubavnice je menjao kao cipele, a svaka je, za sećanje na lepe dane, dobijala skupo prstenje i nakit, u zavisnosti od toga u kakvom mu je sećanju ostala. I posle očeve smrti, nastavio je da živi raspusno, uz mnogo skandala. Bio je neveran muž u prva dva braka, da ima novu ljubavnicu više nije bila novost, radoznalce je zanimalo ko je ta nova. Smirio se tek u trećem braku, posle Drugog svetskog rata, kad mu je za nekadašnji način života ponestalo novca i šarma, ali je zapanjio čak i socijalistički Beograd kad je sa očevog groba ukrao njegovo poprsje, skupoceno delo Ivana Meštrovića i prodao ga. Ne samo da je sramotio oca, kažu i u grob ga oterao svojim ponašanjem i nezakonitim špekulacijama, u kojima se besramno obogatio, nego mu je i grob obeščastio.
Kao u svakom velikom gradu, gde se rado ogovara isto kao u palankama, bilo je mnogo priča o poznatima, ogovarali su poznate lekare da nesavesno leče a uzimaju mnogo novca, bogataše koji imaju mlade ljubavnice i na njih “bacaju carevo blago”, političare koji se lako mogu podmititi, bogate sredovečne žene koje imaju mlade, izdržavane ljubavnike. Najnovije vesti stizale su iz najpouzdanijih izvora, od sobarica, kuvarica, služavki, sekretara, manikirki, pedikirki, suseda, krojačica, svih koji su ih okruživali i mogli da znaju nešto iz njihove intime. Ništa novo nije donelo naše vreme u tom pogledu. Novac, vlast i popularnost su pokretači takvih priča vekovima, šire ih oni koji se dive ogovaranima, ili ih mrze, zavide im.

Scena i - cena

Glumci, često sujetni i željni da i van scene skrenu pažnju, izmame aplauze, pravili su duhovite, manje ili veće kafanske skandale, uglavnom u pijanom stanju, ovim zgodama su se svi smejali i prepričavali ih, mnoge su ostale u anegdotama. Glumice, kao i danas, ogovarane su da veće i dobre uloge “dobijaju preko kreveta” sa upravnikom pozorišta, rediteljem ili nekim moćnim čovekom. Priče često nisu bile istinite, ali uspeh se ne prašta, mora da se opravda bilo kako i bilo čim, samo ne talentom. Dakle, kako se kaže, nema ničega novog, što već nije bilo. Najogovaranije su bile dve mlade subrete, tako su zvali glumice početnice. Nije im bio potreban ni upravnik pozorišta, ni reditelj, imale su već “pun krevet”. Ove velike lepotice, za svoje ljubavnike odabrale su bogataše.
Jedna je bila ljubavnica ministra koji joj je kupio lepu kuću na Senjaku, sa velikom ulaznom kapijom i drugom skrivenom, koja je kroz baštu vodila do kuće. Ministru je ovako bilo zgodnije da posećuje svoju dragu, više nisu morali da se skrivaju na tajnim mestima, a njoj je bilo vrlo zgodno da postane vlasnica lepe kuće. Ljubav sredovečnog ministra i mlade glumice trajala je nekoliko godina, pa je on otišao iz njenog života, ili ona iz njegovog. U toj kući doživela je duboku starost, kao poštovana matrona i cenjena glumica, nikada nije bila u “prvoj glumačkoj garnituri”, ali ni nepoznata i zaboravljena, njen glumački vek je dugo trajao. Bila je to Marica Popović, velika dama. Lepote njenih nogu, sećao se naš poznati arhitekta Ilija Gligorijević, divili su se mladi senjački mangupi, i kad je bila u poznim godinama.
(Nastaviće se)