Palanka, mali raj

MIR JAM je drugu polovinu života provela u Beogradu, a prvu u Krgujevcu, od kojih je sedam godina bila učiteljica u Krivom Viru. U Beograd je stigla na polovini života, kao Milica Jakovljević, koja želi da postane novinarka. Seoska učiteljica Milica Jakovljević nije bila ružno pače, ali je u Beogradu postala raskošni labud, poznata spisateljica, najčitanija u celoj Kraljevini Jugoslaviji.
Beograd je neobičan grad, jedan od najstarijih u Evropi. Ali, on nema stare dvorce i zamkove, stalno je rušen i obnavljan, njegova istorija je teška i ozbiljna. On nema ni onu finu, malo umornu estetiku starih zapadnih gradova, a uvek je bio važan, na opasnom i važnom mestu gde su se sukobljavali mnogi putevi i mnogi narodi, od iskona, pa do naših dana. Po odlasku Turaka, posle njihove vekovne okupacije, brzo je postao metropola, nije imao vremena da potone u palanačku učmalost koju imaju i mnogi veliki gradovi. Njegovom ritmu i razvoju mnogo su doprineli došljaci, Beograd je uvek bio došljačka varoš. Grad je učio došljake građanskom redu i brzo su postajali pravi građani, a mnogi među njima i prava gospoda. Ovakav odnos došljaka prema Beogradu trajao je do kraja Drugog svetskog rata, kada se sve u zemlji Srbiji promenilo.

Čari varoši

Perfidno i potmulo počelo je ismevanje srpske istorije i svega što ima veze sa tim, pa je logično da je Beograd, glavni grad Srbije, dospeo u ovu podsmevačku zonu. Došljaci koji su najviše dobili od ovog grada bili su njegovi najveći kritizeri, neki recidivi te ružne bolesti traju i danas.
Mir Jam je došla u onaj Beograd koji su i došljaci i Beograđani voleli i trudili se da bude lepši, bolji, moderniji, a i oni zajedno sa njim. Zavolela je grad, a grad je nju obožavao. Ali, kao što je njen život podeljen, prema mestu življenja, na dve jednake polovine, tako je i njeno srce jednom polovinom volelo Beograd, a drugom ostalo verno malim srbijanskim gradovima gde je provela detinjstvo, ranu mladost, a možda i dane neke velike, devojačke ljubavi.
O malim gradovima uvek je pisala lepo i toplo, ne samo o srbijanskim već i o onim koje je država stekla u zapadnim delovima, proširivanjem posle Prvog svetskog rata. Ljupki opisi slovenačkih varošica i sada bi mogli da se koriste kao odlični turistički reklamni bedekeri, a očaranost Jadranskim morem i primorskim gradovima nalazi se u mnogim njenim romanima. Ali, more i slovenačke gore su daleko, ovo je priča o jednom danu provedenom u Smederevskoj Palanci, koja zaslužuje da bude preneta iz “Nedeljnih ilustracija”, jer je veran opis svih mirisa i ukusa, zbivanja i života u malim mestima.
“Od ranog jutra prostiru se po dvorištima Smederevske Palanke razni jesenji parfemi, mirisi kuvanog paradajza i slatkog i vode se razgovori o tome. Negde se čuje pucanj otvarača na flaši ili lupa avančeta sa ajvarom, škripanje šmrkova, plač dece. I kroz nekoliko dvorišta vide se sve moguće boje jorgana, čipke na jastucima, blistavi mesingani kreveti. Zna se šta ko ruča, a šta ko večera, kad se naljuti, kad se smeje, veseli ili plače. I ceo život je u dvorištu, po letnjim kuhinjama i pod venjacima.”
Dočarava nam Mir Jam život u maloj varoši kao u velikoj, srećnoj porodici. Ima loših ljudi i u takvim varošima, kao što ih ima i u velikim porodicama, ali je u maloj varoši sve vidljivo, ne može se sakriti, kao u gradskoj vrevi ni čovek, ni njegov postupak. Jutro u palanci nije isto kao u velikom,u žurbanom gradu:
“Bašte se bude još od zore. Po venjacima sa sasušenim lišćem skakuću mačići i lišće pucketa kao na vatri. Rondele cveća, sa ponekom vatrenom kanom ili kultivisanom georginom... Pokraj cveća kukuruzi kao neki šiljboci i suncokreti sa svojim crnim očicama, koje radoznalo izviruju iza plotova. A na sredini dvorišta, kao kralj drveta, gospodstveno širi grane orah, izdašan u svom obilnom hladu. Palanka ne spava dugo, ali na ulici nema one užurbanosti kao u velikim varošima. Činovnici idu na dužnost, seljanke nude svoje namirnice, ciganke viču: ’Kupine...’ One znaju i da vračaju, da gledaju u nokat i poverljivo nude ’navalu’ koja čuda čini - da u kuću navaljuje svet, zdravlje, pare. ’Ma, kakav svet!’, kaže jedna domaćica, a ta ’navala’, to je obična paprat.”
Lepote palanačkog života su beskrajne i ugodne:
“Letnji život na ulici zamre do večeri. Tek posle večere izlaze gospođe sa muževima i gospođice koje već čekaju kavaljeri. Gospođice u Palanci su poznate kao bogate udavače. Sve imaju veće miraze, zato je opasno za činovnika koji dođe s namerom da se ne ženi. Palanka je klopka za muževe, ali zlatna klopka u koju svojevoljno upada mladić.
“Za oficire i sudsku struku gospođice imaju najviše simpatija. I ma kako bio umoran od vežbi, oficir se ipak uveče pojavi na korzou, jer zna da će ga sačekati lepa šiparica. U Palanci ima mnogo lepih devojaka. Lepa je Ruža Milenković, sa njom se takmiči Vlaka Simić, ne zaostaju...” i Mir Jam mudro pominje prezimena palanačkih gospođica, tačno četrnaest, pa onda lepe sestre iz dobrih porodica, sigurna da će gospođice Uroševićeva, Pavlovićeva, Simićeva i sve pomenute, kupiti bar po pet primeraka “Ilustracija” da ih pokazuju i sačuvaju i za unuke.

Korzo obavezan

Vrti se pravi ringišpil lepih scena, od boje jorgana do čipkanih jastuka, od turšije do lepih gospođica sa dobrim mirazom i dobrim vaspitanjem, kojima će se oženiti poručnici, pripravnici, nastavnici i svi oni koji su željni toplog doma u bogatoj kući, pored lepe i verne žene. Ali, ima Palanka i svoje ženske nevolje, velika savetodavka Mir Jam odmah daje korisne savete u ovoj očiglednoj nastavi:
“Ima i vrlo lepih gospođa. Ali, o gospođama se u Palanci priča da su mnogo ljubomorne. Čak ne umeju da onim ženskim lukavstvom sakriju to osećanje i kad su u kafani nameste muževe tako da oni gledaju u zid!
“Ako se traži uzrok ljubomore, znači da muževi u Smederevskoj Palanci nisu verni ženama, kad su one tako predostrožne. Ipak bih dala savet gospođama u Palanci: ljubomoru treba skrivati. Ljubomorna žena je potpuno razoružana u bračnoj strategiji. Manifestacija ljubomore uvek umanjuje vrednost žene. ’Ja sam ljubomorna na tebe, znači dajem ti prava da misliš da si ti lepša i bolja od mene i da možeš više da se dopadneš mom mužu!’ Suparnica trijumfuje, a taj trijumf joj se ne sme dopustiti. Bolje je da ona misli: ’Vidi, kao da nije ljubomorna, iako ja gledam njenog muža! Znači da ga ne voli, ili je svesna da on nju više voli!’”
KRAJ