Opčinjeni biljkama

KADA je reč o stvaralačkom opusu i javnoj delatnosti dr Save Petrovića ističemo da su visok, specifičan društveni položaj i veliko prijateljstvo i drugovanje sa dr Josifom Pančićem dva bitna činioca njegove naučničke uspešnosti i dostignuća.
Ali od 1882. godine, u kojoj je, koliko je do sada poznato, objavio poslednji rad iz medicine („Vojno sanitetska statistika....“) ali i prvi iz botanike („Flora okoline Niša“), pa sve do 1887. (kada učestvuje u izdavanju „Scinia Florae Selecte“), dr Sava Petrović se posvećuje sastavljanju i štampanju isključivo botaničkih monografija.
Preokret se desio 1878. godine, pošto je na dužnosti dvorskog i ličnog lekara suverena države, knjaza pa kralja, Milana Obrenovića, dr Sava Petrović redovno pratio vladara na putovanjima po starim i novooslobođenim krajevima - niškom, pirotskom, topličkom i vranjskom okrugu, koji su pripojeni Srbiji odlukom Berlinskog kongresa 1878. godine.
Niškoj varoši je, u nacionalnoj strategiji Milana Obrenovića, pripadala najviša moguća uloga ne samo radi integracije novooslobođenih krajeva, već i mnogo šire, u okviru balkanskih geopolitičkih okvira. U jednoj od beseda pred Narodnom skupštinom, koja je pod Milanom Obrenovićem nekoliko puta zasedala u Nišu, on kaže da je to „grad kome je sama priroda namenila da bude veliko i važno središte srpsko“.
Razumljive su onda mecenske pobude Milana Obrenovića da izdašnije pomogne ličnom lekaru u florističkim zanimanjima, tačnije u proučavanju flore okoline Niša. Čak je i sam botanizirao, jer se bavljenje biljem poput mode bilo proširilo među evropskim vladarima. Zbog toga se jednom iz Niša peo čak na Golemi kamik ili Trem, najveći vrh Suve planine, u društvu Save Petrovića i florističara Đure Ilića. Golemi kamen je posle toga preimenovan u Milanov vrh, ali tokom vremena taj naziv nije se održao.
Milan Obrenović je vrlo dobro znao da se njegov lekar zanima za biljke i da je odlično savladao postupke determinacije. Srbija je morala što pre da obavi inventarizaciju prirodnih, kulturno-političkih i ljudskih potencijala u novooslobođenom prostoru. Bez svestranog uvida u postojeće resurse država nije mogla konkretnije da definiše optimalnu nacionalnu strategiju.
U Nišu je Obrenović otkupio od Bećir-bega, zapravo sina mu Hafiz-paše, bivših turskih moćnika, velelepni konak u orijentalno-balkanskom stilu i preuredio ga u rezidenciju tokom čestih poseta Nišu. Kralj tada ličnom lekaru poverava naročit zadatak. Kakav, saznajemo iz uvoda u „Floru okoline Niša“:
„Gospodaru“ - stoji tamo - „prilikom Vašeg bavljenja u Nišu Vi ste izjavili želju da se flora okoline Niša prouči. Tu želju Vašeg Veličanstva ja sam uzeo kao zapovest i odma sam s proleća otpočeo da sakupljam i izučavam bilje oko Niša, a stavljen sam bio od Vašeg Veličanstva u takav položaj, da sam to činiti mogao za sve vreme, dok se Vaše Veličanstvo u Nišu zadržalo.“
Saznajemo i da je Petrović ekskurzirao okolinom Niša, obično jašući na konju, tokom 1879. godine, od februara nadalje. Rezultat tih, i docnijih ispitivanja bila su kapitalna studija (1882) „Flora okoline Niša“, „Dodatak Flori okoline Niša“ i „Ramondije u Srbiji...“.

NIZ JUŽNU MORAVU
DR Josif Pančić je, poput dr Petrovića, došao do istovetnog zaključka o bogatstvu flore duž južnomoravskog basena. „Jugoistočni deo Srbije bogatiji je vegetacijom od drugih krajeva, a to poglavito s toga što su preko niske vododelnice uz Vardar i niz Južnu Moravu mogle dospeti u našu zemlju mnoge biljke iz stare-srbijske i maćedonsko-grčke flore“ - pisao je uvaženi akademik.
Nastaviće se