Ceo atar u slici

Čim je srpska vojska 1878. zauzela Niš, vidimo d-ra Savu Petrovića, gde je sa najvećom energijom i osobitom voljom preduzeo tu tešku ali prijatnu dužnost, da ispita okolinu Niša u florističkom pogledu” - piše Petrovićev saradnik Ž. Jurišić i nastavlja: “A posle nekoliko godina svojim neumornim radom dade nam spis “Flora okoline Niša” u kome je opisao blizu sto familija, 502 roda i oko 1.500 biljnih specija.
Posle nekoliko godina usled prinova koje su se otkrile u okolini Niša, Petrović je izradio i “Dodatak flori okoline Niša”, u kome je opisao 16 rodova fanerogama, novih za okolinu Niša, i tri familije kriptogama sa 12 rodova i 23 specije. U ovom dodatku je opisao još 160 biljnih specija, kojih u prvom spisu “Flori” nema. Svega biljnih specija u ataru Niša, on je opisao preko 1.600 koje fanerogama a koje kriptogama”.
“Flora okoline Niša” štampana je 1882. godine u Beogradu i ima 950 stranica. Zajedno sa “Dodatkom Flori okoline Niša” (1885, Beograd, str. 281) predstavlja vrhunsko i najobimnije Petrovićevo delo. A evo kako on sam sumira šta je postigao:
Bilje opisato u ovoj Flori skupljeno je u predelu koji se pruža od desne obale Morave našom starom granicom do Pleša, a odatle kosom linijom preko Ak-Palanke (Bele Palanke) na Suvu planinu, odatle preko planine Seličevice do Morave kod Čečina, a odatle Moravom do naše stare granice (Supovca)... Svega je bilja bilo sakupljeno u 1879. godini, preko 1400. Tu ima pet sasvim novih za nauku i preko 70 novih za floru Srbije... A kad se dodadu i biljke nađene u 1880. i 1881. godini onda broj novih biljaka iznosi za Floru oko 80.”
Iako se povodom izlaženja “Flore okoline Niša” pojavio više kritizerski nego kritički intoniran prikaz Miodraga Petrovića (osnovna zamerka: izvesna oskudica u podacima, čega je i sam Sava Petrović bio svestan), sa ove vremenske distance možemo objektivnije da procenimo da je posle Pančićeve “Flore u okolini Beogradskoj” (1860) i “Flore Kneževine Srbije” (1874), Petrovićeva knjiga najvrednije delo naše klasične botaničke literature. Čak i danas, na početku 21. veka, retki su gradovi u Evropi i u svetu, koji imaju popis flore svoje okoline - kao što ih imaju Beograd i Niš.
Svojim glavnim spisom Petrović je pokazao i: “da je okolina Niša (a naročito Suva planina) florom najbogatiji kraj u Srbiji, kako u raznolikosti tako i u osobitosti. Sa ovim prinovama sva študija flore okoline Niša nije svršena. Još mnogo i mnogo godina i mnogo više radenika treba, te da se okolina Niša a i ostala Srbija dobro prouči. Novi radnici na ovom polju imaće mnogo šta da privrede!” - zaključuje on u uvodnom delu spisa “Dodatak flori okoline Niša”.
“Imamo još da pomenemo da je Petrović izradio i jednu monografiju “Ramondije u Srbije i familija Cirtrandaceje”. Monografije su spisi u kojima se govori o biljkama jedne familije, jednoga roda ili i o jednoj jedinoj speciji. A ovu je monografiju tako brižljivo izradio da samo poželeti možemo da i o drugim familijama ili rodovima ovakve monografije dobijemo. Ovo je ujedno i prva monografija na srpskom jeziku, kojoj su dodate i slike biljaka, o kojima je reč u njoj. Pored opisa srpskog dodao je i latinski opis naših ramondija”, veli Jurišić.

ZIMZELENI ŠIB
U proleĆe, maja 1886. godine Petrović, u društvu profesora Josifa Pančića i bivšeg velikoškolca Đorđa Ničića, suplenta iz Vranja, boravi na Ostrozubu, planinskoj visoravni iznad Vlasotinca, gde ih je čekalo prijatno iznenađenje - zimzeleni reliktni šib zeleniče, Prunus laurocerasus, “ljubimče profesora Pančića”. Kasnije se ispostavilo da je Ostrozub jedino nalazište zeleničeta u Srbiji.
Nastaviće se