Mapa stigla iz “apača”

Na komandnom mestu bezbednjaka Treće armije tadašnje Vojske Jugoslavije, šestog dana bombardovanja, tačno u 11 časova, zazvonio je telefon. Javio se obaveštajac iz Skoplja i šifrovano saopštio svom pretpostavljenom:
- Imam šifru! Stižem odmah!
U štabu, među prisutnim oficirima, zavladalo je silno uzbuđenje. Svi su znali da se radi o velikoj operaciji, značajnom zadatku, možda najvažnijem za pripadnike Treće armije u tom ratu. Iako je sve unapred bilo isplanirano, iako su svi ljudi uključeni u tu operaciju već bili na svojim mestima, još jednom je sve detaljno provereno. Posle svih provera, upozorenje je glasilo: “Propusta ne sme biti!”

Veze na tacni

Tako taj pretposlednji martovski dan 1999. godine neće ostati upamćen samo po tome što je NATO, uz krstareće rakete i razorne bombe, ciljeve na položajima Treće armije počeo da zasipa i projektilima sa osiromašenim uranijumom i kasetnim bombama.
Istog tog dana stratezi srpske odbrane na Kosmetu dobili su svoju najveću bitku. Istina, bila je nevidljiva i toliko poverljiva da je sve vreme rata i dugo posle toga ostala - tajna. Dokopali su se NATO šifre i tako do kraja rata od razornih bombi spasli stotine i hiljade života branilaca zemlje, zaštitili vojnu tehniku i sprečili uništenje tenkovskih jedinica, radarskih i protivvazdušnih sistema odbrane.
Rat sa distance, NATO pilotima i njihovim komandama omogućavao je da u svakoj akciji komuniciraju na više frekvencija. Činili su to najčešće šifrovano. Osmatrački i operativni centri srpske vojske od prvog dana agresije uspevali su da uhvate i snime sve razgovore NATO pilota sa svojim komandama, sve njihove veze sa “avaksima”, beležili su sva izdata i primljena naređenja, sve izveštaje o efektima dejstava NATO avijacije... Ali, sve je to bilo uzalud. Bez šifre koja bi otkrila šta znače ta naređenja i koje mete će koji avion da gađa na zemlji, slušanje i snimanje tih razgovora bilo je jalov posao.
Ali, ni to nije potrajalo dugo. I tu su srpski obaveštajci doskočili neprijatelju. Izveli su jednu od najspektakularnijih tajnih akcija - ukrali su NATO šifru, a da neprijatelj nije ni posumnjao.
“Novosti” ekskluzivno objavljuju detalje te akcije koja se viđa samo u filmovima.
Pošto se iz Skoplja javio obaveštajac sa porukom da se dokopao pilotske karte, za nepun sat, na unapred dogovoreno mesto najpre su stigli obaveštajci Treće armije i nestrpljivo čekali, ispostaviće se vrlo brzo, heroja rata, čoveka, koji je od NATO pilota na skopskom aerodromu uspeo da na sat-dva, “pozajmi” kartu po kojoj su oni bombardovali položaje srpske vojske na prostoru Kosova i Metohije.
Bila je to kodirana karta koju su na zadatku nosili svi NATO piloti. Na njoj je bilo rešenje šifre NATO avijacije.
Već u 12 časova, srpski obaveštajac sa skopskog aerodroma stigao je na zakazano mesto. Iznenadio je i one koji su ga čekali, jer se pojavio sasvim drugim putem. I to na motoru. Hitro je ušao u prostoriju gde su ga čekala trojica kolega, izvadio ispod jakne kartu savijenu i složenu u format A-4. Bez reči je otvorio i prostro na sto. Jedan od prisutnih bezbednjaka snimio je fotoaparatom najpre čitavu kartu, a onda pojedinačno svaki njen deo. Drugi je to radio najsavremenijom video-kamerom.
- Trajalo je to samo nekoliko minuta, a činilo se da protiče večnost. Da bismo bili sigurni, kartu smo i skenirali. Naš kolega posle toga sam je savio kartu, gurnuo je ispod pilotske kožne jakne i uz reči: “Pozdrav, čujemo se kad je vratim” otrčao do motora i velikom brzinom, ali sada drugim putem, odjurio prema skopskom aerodromu. Jer, koliko je bilo važno dokopati se karte sa rešenom šifrom, još je bilo važnije da se ona vrati tamo gde je uzeta, a da to niko ne posumnja - ispričao je ekskluzivno za “Novosti” jedan od učesnika u ovoj špijunskoj ratnoj operaciji.
Karta je već u 13 časova bila na svom mestu, na sedištu U jednom od američkih helikoptera, koji je tog dana, u ranim jutarnjim satima, već bio u akciji prema teritoriji Kosova i Metohije.
Srpski obaveštajac, po zadatku svojih starešina, ovu akciju pripremao je dugo i strpljivo. Mnogo ranije nego što je počelo bombardovanje naše zemlje. Svoju poziciju među NATO pilotima, koji su bili stacionirani na skopskom aerodromu još pre početka agresije, gradio je vrlo oprezno.

Piće pilotu

Danima i mesecima, pošto je bio stalno zaposlen na aerodromu, posmatrao je šta piloti rade pre poletanja, a šta kada se vrate sa zadatka. Uočio je da većina posle svakog leta završi u vojnoj kantini i da mnogi od njih vole da se opuštaju i uz piće. Neki su tamo sedeli dugo - sve do ručka. Uspeo je da se sa jednim brojem njih lično upozna i zbliži, pa čak i da razmene ture pića. Od jednog američkog pilota dobio je na poklon kožnu jaknu. Stekao je među pilotima, a posebno među tehničkim osobljem, toliko poverenje da niko nije postavljao pitanje ni kada bi se našao na pisti i u blizini hangara. Tu poziciju nije zloupotrebljavao. Koristio je samo kada je to bilo neophodno.
A kada je posle nekoliko dana od početka bombardovanja poslao izveštaj centrali o tome da postoji mogućnost da se dokopa pilotske karte, stiglo je naređenje da ne čeka već da, ako je operacija sigurna, odmah to uradi. Tako je i postupio.
- Akcija je bila izuzetno rizična - objašnjava naš izvor iz samog vrha komande Treće armije. - Znali smo da nije teško da se dokopamo karte na kojoj je bilo rešenje šifre. Naš obaveštajac je dugo razmatrao mogućnost da tu kartu nekako snimi na licu mesta. Ali, nemoguće je bilo uraditi to na sedištu helikoptera, a da niko ne primeti. Drugo, piloti iz aviona i helikoptera nikada nisu iznosili nijedan dokument, pa to nije moglo da se snimi na drugom mestu. Ostala je samo mogućnost da se ona ukrade i na bezbednoj udaljenosti presnimi i vrati tamo odakle je uzeta. Uspeh akcije zavisio je samo od toga da niko ne posumnja da smo kartu uzeli. Jer, da je postojala bilo kakva sumnja, NATO stratezi bi promenili šifru i čitava naša operacija bila bi uzaludna.
Izabrana je upravo ta mogućnost kada su helikopteri bili po dva-tri sata na stajanki i kada su, posle letova, tehničari na njima radili svoj posao. Ta pozicija i to vreme našem čoveku davali su mogućnost da dobro isplaniranu akciju izvede perfektno i bezbedno.
Na pitanje, kako je obaveštajac bio siguran da nije primećena krađa mape i kako se usudio da se tako nonšalantno, posle dva sata, vrati na aerodrom i kartu ostavi tamo gde je uzeo, naš izvor otkriva: - Imali smo još jednog čoveka, koji je tamo bio ubačen sa verifikatorima Vilijama Vokera prilikom njihovog povlačenja sa Kosmeta u Makedoniju. Taj naš obaveštajac imao je druge zadatke, ali je tog dana bio na aerodromu i ta dva sata pažljivo osmatrao da li se događa nešto neuobičajeno na pisti i posebno oko helikoptera iz kojeg je mapa uzeta. Da se bilo šta sumnjivo dogodilo, on bi nas obavestio i naš čovek sa mapom ne bi se vratio na aerodrom. Međutim, kako je sve proteklo mirno, naš heroj je do kraja hladnokrvno i profesionalno obavio zadatak. I, sve vreme rata i posle njega ostao tamo.

PRVI GUBICI
Udari NATO agresora po vojnim i civilnim ciljevima na Kosovu i Metohiji, koje je branilo više od 100.000 pripadnika Treće armije, bili su najžešći u prvim danima rata.
NATO avijacija, koja je jurišala sa više od hiljadu aviona i krstarećih raketa, Trećoj armiji (pored Kosova pokrivala i čitavu južnu Srbiju), najveći pojedinačni gubitak u ljudstvu tokom rata nanela je upravo u prvoj noći agresije, 24. marta 1999. godine.
Samo u bombardovanju kasarne “Toplički ustanak” u Kuršumliji, koje je izvedeno u dva navrata sa pet razornih projektila, poginula su dva potpukovnika i šest vojnika, a 15 starešina i vojnika je teško i lakše ranjeno.
I narednih dana NATO bombarderi zasipali su ranije obeležene ciljeve po čitavom Kosmetu. Gađali su i pogađali napuštene kasarne, ispražnjena vojna skladišta, pruge, puteve, mostove...
Sistematski, kilometar po kilometar zasipali su čitav prostor, tražeći tenkove srpske vojske, protivavionske i radarske sisteme, rovove pešadije od koje se NATO komandantima ledila krv u žilama i zbog koje se nisu usudili da krenu u kopnenu ofanzivu.

ŽRTVE - CIVILI
Komande Treće armije i Prištinskog korpusa, koji je nosio najveći teret odbrane, prvih dana rata nisu imale odgovor na veliku silu. NATO avioni iznad Kosova skoro da se nijednom tokom agresije nisu spustili ispod 5.000 metara. Dejstvovali su i sa veće distance, jer je to za njih bila bezbedna zona od srpskih protivavionaca, čije rakete nisu imale toliki domet.
Miloš ANTIĆ
(Nastaviće se)