Svet pod nogama Amerike

 AKO u agresiji NATO na Jugoslaviju nismo imali saveznika po oružju, to ne znači da smo u ratu sa 800 puta jačim neprijateljem bili sasvim sami. Mnogi ljudi širom sveta digli su svoj glas protiv razaranja male balkanske zemlje, stajući na stranu Davida, koji se borio protiv Golijata. Evo kako su to činili neki od velikih svetskih pisaca, filozofa, sveštenika, umetnika, novinara, pravnika... Njihove izjave prenosimo iz članaka objavljenih u raznim novinama, a koji se čuvaju u dokumentaciji ”Borbe”.
Mikis Teodorakis, slavni grčki kompozitor, 29. marta 1999. srpskom narodu poslao je sledeću poruku:
- Ne mogu da pevam, jer moje srce plače. Želim da izdržite i da pobedite, i da tako date, kao i u prošlosti, još jednu istorijsku lekciju kukavicama i ubicama.
Svoj protest patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi izrazio je ovako:
- Nekoliko silnih i bogatih zemalja, drsko smatra sebe ”svetim” merilima dobra i zla, gaze volju naroda koji žele da žive drugačije. Bombe i rakete ne zasipaju Jugoslaviju zato što one nekoga brane. Bolna lekcija NATO ima drugi cilj - da razruši posleratni poredak u svetu i da nametne poredak zasnovan na diktaturi i sili. Ali ”Bog nije u snazi, već u istini”.

Stid i divljenje

BriŽit Bardo, legendarna francuska filmska glumica:
- Skandalizovana sam ovim neprihvatljivim ratom za koji ne postoji nijedan razlog. Stidim se što sam Francuskinja i što sam protiv svoje volje odgovorna za podmetnuto držanje moje vlade prema našoj evropskoj braći. Nijedan rat nije primeren. Podržavam i podržaću uvek one koji se bore da sačuvaju svoju zemlju, svoj identitet, svoju veru, svoju naciju i svoju tradiciju. Srbi, divim vam se!
Džuli Berdžil, komentatorka ”Gardijana”, nabrajajući ”40 razloga zašto Srbi nisu nacisti” kaže:
- Zato što nacisti nisu utovarali Jevreje u voz za Izrael, kao što Srbi šalju kosovske Albance vozom za Albaniju. Zato što smo mi (Englezi) ti koji se borimo zajedno sa Luftvafeom, a Srbi su ti koje Luftvafe bombarduje. Zato što Dirk Bogart nikad nije igrao Srbina. Zato što Robin Kuk kaže da su Srbi nacisti. Zato što Klinton laže. Zato što Srbi imaju, zaista ”kul” pozdrav, a nacisti su imali glupav. Zato, da su Srbi nacisti, SAD ne bi ratovale protiv njih, već bi ih finansirale kao sve one matore svinje koje podržavaju u Latinskoj Americi. Zato što nacisti ne dobijaju ratove, a Srbi ih ne gube.
Đakomo Maramao, italijanski filozof, pita:
- Gde behu SAD kad su se u Africi događali pokolji? Kada je Pinoče odvodio nevine na pokolje u Buenos Ajresu? Sami ti primeri dovoljni su da padne američka humanitarna teorema. Amerika zastupa vulgarnu logiku koja glasi: Zapad, nosilac univerzalnih ljudskih prava, protiv ”varvara”. Zato napad Amerike na Jugoslaviju nije znak američke hegemonije, to je znak kraja američkog veka.
Nikita Mihalkov, ruski filmski reditelj, dobitnik ”Oskara”:
- To što se sada događa Jugoslaviji, to je rezultat istorijske nekulture. Da, postoji američka civilizacija, ali veoma sumnjam da je stvorena američka kultura. Može neko da kupi Rembranta, ako za to ima potrebne velike pare, a Amerikanci ih imaju, ali je veliko pitanje da li je taj kupac svestan vrednosti tog platna. Hoću da kažem da sumnjam da su Amerikanci postali nacija u kojoj se rađa Rembrant. Da jesu, verujem da se ovo što se događa sa Jugoslavijom, ne bi događalo.
Žoze Saramago, portugalski pisac, nobelovac:
- U balkanskoj tragediji već postoji jedan gubitnik - Evropa. Nije moguće da jedan savez, stvoren radi odbrane, preduzme neobjavljen rat, da bombarduje samo radi bombardovanja, i to naočigled nemoćnih evropskih političara i ravnodušnih Evropljana, kojima je oduzeta čak i sposobnost za gnušanje.
Aleksandar Solženjicin, ruski pisac, nobelovac:
- Zgazivši Povelju UN, NATO je čitavom svetu i sledećem veku nametnuo drevni zakon - zakon džungle. Onaj ko je sila - u svemu je u pravu. I u takvom svetu nalažu nam da od sada živimo. Pred očima čovečanstva uništava se prekrasna zemlja i civilizovane vlade tome aplaudiraju, a ljudi, u očajanju, napuštaju skloništa, izlaze u živom lancu u smrt, da bi spasli dunavske mostove. Ne vidim zašto Klinton, Bler i Solana ne bi počeli da ih spaljuju i uništavaju.
Ustajući protiv razaranja Jugoslavije, Dario Fo, italijanski književnik, nobelovac, kaže:
- Politika italijanske vlade je užasna. Užasna je ta potreba za potčinjavanjem, za izvršavanjem tuđih zapovesti, za zavisnošću umesto za nezavisnošću.
Možda niko tako direktno, drsko, nije napao NATO agresiju na Jugoslaviju kao Harold Pinter, britanski dramski pisac, nobelovac:
- Američka spoljna politika može se definisati ovako: ”Poljubi me u dupe ili ću ti razbiti glavu!” Milošević je odbio da Ameriku poljubi u dupe i zato je Klinton razbio glavu srpskom narodu (ne Miloševiću) sa katastrofalnim posledicama po sve na Kosmetu. Opravdanje za ovu akciju ”humanitarni obziri” - očigledno je loš vic. Ova akcija demonstrira izuzetno licemerje SAD i Britanije... Bez ikakvog uvijanja, to je čist genocid. Kad je bomba puna eksera eksplodirala u blizini Old Krompton strita u Londonu, gospodin Bler je to opisao kao varvarski čin. Kad su kasetne bombe eksplodirale na srpskim pijacama, sekući decu na komade, nama je rečeno da je takav čin preduzet u ime ”borbe civilizacije sa varvarstvom”. Ja bih svakako rekao da Klintona i Blera smatram za ubice. Prava opasnost za svetski mir nije ”bivša Jugoslavija” nego SAD.
U otvorenom pismu Bilu Klintonu, poznati kineski pisac Liang Sjao Šeng kaže:
- Na vašem telu sve je više tragova sveže krvi i njenog teškog mirisa. I kad budu premašene granice strpljenja svih onih na svetu koji vole mir, vi ćete biti, bez sumnje, prvi kome će se suditi pred međunarodnim sudom za mir. Kad ste bombardovali kinesku ambasadu u Beogradu, vi ste na zasedanju Saveta bezbednosti ”objasnili” da je Jugoslavija za to krivac. Zar takva pokvarenost ne liči na pravo huliganstvo i gangstersko ponašanje? Svakome ko se usudi da ukaže na neljudsko razaranje jedne suverene male zemlje, vi pokazujete svoje pravo lice velikog šefa mafije. Nadam se da će Gospod pomoći da krvlju, u kojoj ste ogrezli, ne uprljate vašu suprugu i ćerku. Dok budete razmišljali o tome da je to što su one žive za vas najveća lična sreća, možda biste mogli da pomislite i na sve one koji su baš u tom času, od vaših projektila, izgubili suprugu, muža, roditelja i decu.
Francuz Maks Galo, jedan od najuglednijih istoričara 20. veka, ovako je reagovao na odluku Haškog tribunala da inkriminiše politički i vojni vrh Jugoslavije:
- Onaj ko pobeđuje uvek je van zakona. Kako drugačije objasniti zašto predsedniku SAD Trumanu nije suđeno zbog toga što je sa lica zemlje zbrisao dva japanska grada. Građani Srbije bi danas legalno mogli da traže od Haškog tribunala da sudi pilotima NATO čije su ”greške” platile životom desetine nedužnih civila. Duboko sumnjam da bi takav zahtev mogao biti ikada zadovoljen.
Na pitanje šta misli o NATO agresiji na Jugoslaviji, slavni američki pisac Norman Majler je rekao:
- To je sramota. Princip rata je da postoje dve zemlje koje su došle do tog stadijuma da su spremne da se međusobno ubiju. Iz toga proizlazi prećutni dogovor da je svaka strana spremna na ljudske gubitke. Kada samo jedna strana ima žrtve, možemo da napravimo veoma neprijatnu metaforu blisku pojmu koncentracionog logora. Niko od onih koji su gurali žene i decu u gasne komore nije morao da prolije krv. Ne možemo da ubijamo ljude a da im ne damo pravo na pravednu borbu.

Evropa gubitnik

Karel Kosik, češki filozof, ovako je analizirao NATO agresiju:
- Ovim ratom šalje se signal da se niko ne usudi da dovede u sumnju jasan stav Amerikanaca da su oni jedina planetarna supersila. U realnosti razbuktalog rata Amerika samo potvrđuje verodostojnost svojih predstava o budućnosti: ona mora biti američka.
U ratu protiv Srba ne samo da se testira oružje na živim ciljevima i proverava sposobnost komandnih štabova već se, takođe, ispituje i psiha ljudi. Šta je potrebno da bi se ponašanja, osećanja i razmišljanja Zemljana obradila do te mere da mnogi spremno prihvate poziv engleskih žutih novina ”San”: ”Gađajte ih (razume se Srbe) kao pse!” Američki rat protiv Srba očigledan je i javno obznanjen nagoveštaj onoga kako će izgledati svakodnevica i normalnost u 21. veku... Ludilo, kako kaže Šekspir, izdaje naređenje razumu: Ti ćeš mi služiti!
Veliki austrijski pisac Peter Handke stupio je u otvoreni rat sa onima koji su bombardovali našu zemlju i zbog toga je bio izložen neviđenoj medijskoj šikani. Handke je stoički primao i zadavao udarce:
- Priznajući albansku državu na Kosovu, zapadne države - protuve, koje su prethodno bombardovale Jugoslaviju Srba, primile su u svoj tabor tipičnu državu - protuvu. Zapad je, jednim smrtonosnim udarcem, srpskom narodu s Kosova uzeo njegovu otadžbinu i Srbe proizveo u zatvorenike i izbeglice u sopstvenoj državi. Priznajući albansku državu na Kosovu, naša časna Evropa izgubila je srce.

OPTUŽNICA ZA ZLOČIN
Remzi Klark, bivši vrhovni tužilac SAD i predsednik najjačeg američkog antiratnog pokreta, podigao je optužnicu protiv vođa zemalja NATO koje su bombardovale Jugoslaviju. Na listi optuženih našli su se Bil Klinton, Toni Bler, Gerhard Šreder, Havijar Solana, Vesli Klark, Medlin Olbrajt, Vilijem Koen i drugi. Remzi Klark ih je optužio za počinjene međunarodne zločine, kršenje međunarodnog i domaćeg prava, za izazivanje smrti, za razaranja, za povrede i patnje...
- Cilj agresije - rekao je Klark - bio je da se slomi jedna zemlja koja se opire, da se razbije Jugoslavija i uspostavi politička i vojna kontrola NATO na Balkanu. Ratovima i sankcijama Amerika uništava narode i države. Američka spoljna politika prouzrokovala je najveću katastrofu po ljudski rod.

GRAS: SAMO BOMBE
Oko stotinu istaknutih intelektualaca na Zapadu stavilo je svoj potpis na otvoreno pismo u kome od Bila Klintona traže bombardovanje glavnih strateških tačaka u Srbiji. Među onima koji su parafirali poziv na rat bili su i nobelovci Gintor Gras, Česlav Miloš, Josif Brodski, Eli Vizel i drugi. Svoj stav Gras je ovako objasnio:
- Po mom mišljenju, vojna intervencija je neophodna. Do nje je trebalo da dođe i ranije. Sad je krajnje vreme da se tamo napadne. Kasno je, nadam se ne i prekasno. Na Balkanu se zbog etničkog čišćenja - što je užasan termin - ubijaju hiljade ljudi. Više od 200.000. Mi, očigledno, na Starom kontinentu nismo u stanju da bilo šta u smislu demokratije, čovečnosti i ljudskih prava učinimo bez Amerike.
(Kraj)