Grci široke ruke

MARKO Pantelić je povukao nogu 1995, kada je kao učenik prvog razreda, dakle jedva je imao 15 godina, otišao u Grčku. Potpisao je za Iraklis, pojavljuje se cifra transfera od 2,1 miliona evra, ali se najbolji igrač Herte tih detalja ne seća.
- Ne, zaista ne znam da li je i koliko Zvezda dobila, davno je to bilo, a ja i nisam od onih koji se raspituju za neke detalje, ako nisu direktno vezane za mene - priča Marko.
Ipak, ostaće zabeleženo da je Pantelić prvi maloletni igrač koji je napustio zemlju.
- Da, zaista sam bio, što se kaže, još u kratkim pantalonama, ali je vreme bilo takvo da smo doneli porodičnu odluku. Naravno da nisam sam otišao u Grčku, otac je dobio posao, majka je bila takođe s nama, a čelnici Iraklisa su zaista ispoštovali sve što su obećali.
A to je bilo ono zbog čega su se Pantelići i odlučili da odu iz Beograda.
- Imao sam izvanredne uslove za dalji razvoj. Dobili smo stan, imao sam mesečno lepa primanja, kola nisam mogao da dobijem jer sam bio maloletan, ali su nam u svemu izlazili u susret. Maltene, šta god smo poželeli i nismo imali na šta da se žalimo.
Sa današnje distance pogled je otprilike isti, pa Marko ne bi hteo da deli savete.
- Sve je to individualno, nikad ne znaš, pogotovo kada si tako mlad, šta je dobro, a šta pametno. Neko prođe, drugi se saplete, a sve to zavisi i od sreće i raznih okolnosti. U svakom slučaju, sve je teže odbraniti se jer bogati klubovi dovodeći decu ulažu u budućnost. Mnogo im je lakše i jevtinije da plate nekoliko stotina hiljada evra i da te školuju nego da te angažuju kada si afirmisan i da onda moraju da odvoje pet ili 10 miliona. Jednostavno, fudbal je postao veliki i unosan biznis i sve se svelo na ponudu i potražnju - zaključuje Marko Pantelić, prva zvezda Herte iz Berlina.
Goran Lovre i Miljan Mrdaković su nastavili Pantelićevim putem: 1998. godine su napustili Partizan i bez obeštećenja potpisali za Anderleht. Dvojica 16-godišnjaka uspela su da iz Humske odu u Brisel, da tako kažemo na silu. U Partizanu su pokušavali da ih zadrže na razne načine, ali je “evropski zakonik” odredio budućnost dvojice talentovanih dečaka.
- Uh, kada se setim tih dana, sav se naježim - kaže Goran Lovre, sada najbolji igrač holandskog Groningena. - Bila je to prava borba, koju smo Miljan i ja na kraju dobili. I otišli smo u paketu, u veliki klub na mala vrata.
- Bez obzira na to što je Anderleht u to vreme bio u vrhu evropskog fudbala, ni Miljan ni ja nikada ne bismo otišli iz Humske da su nas bar malo poštovali. Ali, bolje da pričam o sopstvenom iskustvu. I sto puta ću ponoviti: za sedam godina u Partizanu nisam dobio ni jedne jedine kopačke! Sve su finansirali moji roditelji. Da budem iskren do kraja, nisu mnogo na mene obraćali ni pažnju, nisam osećao da sam deo budućnosti kluba.
A onda se, činilo se niotkuda, pojavio klub iz Brisela.
- Kada vam neko sa 16 leta ponudi ugovor na pet godina, i to profesionalni, onda moraš da budeš srećan i presrećan. Pogotovo što ti tvoj klub ne nudi ništa. Uveren sam i sa ove vremenske distance da bi na mom mestu svako uradio isto.
U Partizanu su, međutim, brzo reagovali kada su saznali za ponudu Belgijanaca.
- Da, ali su krenuli pogrešnim putem - tvrdi Lovre.
- Odmah je počela priča: lažu vas, ma kakav profesionalni ugovor, predložiće vam eventualno neki stipendijski. Žarko Zečević i Nenad Bjeković ni posle toga ništa konkretno nisu učinili da ne odem. Ja sam Partizan voleo svim srcem i živeo za dan kada ću potpisati stipendijski ugovor, sa 16 godina nisam razmišljao o profesionalnom. Ali, sve je ostalo na pustim obećanjima.
Lovre zatim sa osmehom konstatuje.
- Ono što je, na kraju krajeva, bilo dobro, u Partizanu su shvatili da su pogrešili, pa su naredne dve-tri generacije bile “privilegovane”, a najbolji su potpisivali stipendijske ugovore.
Možda je to, na neki način, Miljanov i moj doprinos generacijama koje su igrale posle nas. Mada, eto, ni dan-danas ne mogu da shvatim kako je Partizan mogao da pusti Miralema Sulejmanija.
Pa dečko je svetski a ne srpski fudbalski biser. Ne znam, naravno, šta se sve događalo, ali ne mogu da prihvatim da ti takav igrač ode ispred nosa. O mladima mora da se vodi briga, jer svaka greška može da bude pogubna.

SVI AFRIKANCI
U Belgiji igra mnogo Afrikanaca, ali, raritet je ipak fudbalski klub iz Beverena.
- Da, to je podatak za Ginisa, ali u Beverenu su svi igrači, do jednog, Afrikanci - kaže Lovre. - I tako je to godinama.

BRAĆA TURE
POSTOJE mnoge akademije fudbala u kojima su samo Afrikanci. Iz jedne takve je i Jaja Ture, koji je, istina, preko Olimpijakosa stigao u Barselonu. A jedan od glavnih kupaca je i Arsenal, u čijim redovima već godinama igra Kolo Ture, stariji brat veziste iz Obale Slonovače.
(Nastaviće se)