Robovi u paketu

KOLIKO je veliki problem dece koju “goniči robova” razvlače širom sveta, ukazuje i činjenica da pri Ujedinjenim nacijama postoji agencija koja se bavi isključivo ovim problemom. I, pre svega usmerena je prema latino i afričkoj deci, koja u jurnjavi za boljim životom doživljavaju teške traume.
FIFA zabranjuje transfere za igrače mlađe od 18 godina, ali to niko ne poštuje, čak je postala praksa da se kupuju deca od 12 godina. Zašto baš mlađi od 12 godina? Zato što se u nekim zemljama oni vode kao domaći igrači, pa samim tim kad stasaju za najbolji sastav, ne zauzimaju mesto stranca.
Pored Agencije u Ujedinjenim nacijama i svetske “kuće fudbala”, o nekoj vrsti fudbalskog genocida, raspravljao je i Evropski parlament i oglasio se preporukama, nažalost, ne i zakonskim formama. I Federacija profesionalnih igrača sveta, tim povodom, sprovela je anketu, iz koje se jasno vidi da više od 50 odsto fudbalera nema potpisane radne, zakonske ugovore sa klubovima.

Taoci želja

U TOM lavirintu jedino se snalaze menadžeri i mešetari. Mnogi agenti, u dogovoru sa klubovima, odlaze u nerazvijene zemlje i prave dilove sa roditeljima čija je želja da im deca izađu iz bede tolika da su spremni da svoju decu od 10 ili 12 godina bez razmišljanja prepuste u ruke nepoznatih, glagoljivih ljudi iz Evrope, koji im nude i bolji život. Naravno, takvi transferi su zabranjeni ako sa decom ne idu i roditelji, ali i tu postoji “kvaka” koja se često koristi. Klubovi bez problema daju lažna boravišta i na taj način izdejstvuju radne dozvole, a posle - ko preživi. Jer, iz te gomile dece obično prođe nekolicina, ostali ostaju i bez “mentora” i bez angažmana i bez novca. Što je najgore, i bez papira. Tako postaju robovi sopstvene želje za uspehom i moraju da budu prezadovoljni ako pronađu bilo kakav posao, a najčešće rade one najgore, fizičke za koje niko nije zainteresovan. Najgore je što se u tim nerazvijenim zemljama ne bune što im odvode decu, već samo što najčešće ne dobijaju pare. Najproblematičnije zemlje su Gana i Obala Slonovače.
U Gani, na primer, postoje stotine lažnih, ilegalnih fudbalskih škola u kojima prve korake čine deca od 7, 8, 9 godina. Samo u Akri ih je registrovano 500. Naravno, roditelji se ubeđuju da će biti veliki fudbaleri, profesionalci i da će u Evropi zarađivati mnogo para. Mučni roditelji prodaju i kuće kako bi mogli da omoguće svojim talentovanim dečacima da treniraju u tim nazoviškolama fudbala kako kako bi se kasnije otisnuli u Evropu. Zar treba govoriti da većina ostaje i bez kuće i bez para i bez profesionalnih ugovora.

Spasimo decu

KAO što ima lažnim menadžera, tako postaje moda da se pojavljuju i lažni roditelji. Već je napravljen pravi sistem da neke “porodice” usvajaju decu kako bi ih preprodale, u Evropi naravno, a onda čim dođu do novca nestaju. Ali, to je bolja varijanta jer znači da je taj dečak ili da su ti dečaci uspeli da prođu probu i skrase se u nekom klubu. Problem nastaje ako se ne dokažu, u tom slučaju beskrupulozni “roditelji” odlaze bez traga i nastavljaju da traže nove žrtve, a oni koji nisu prošli ostaju bez para, zaštite i snalaze se kako znaju i umeju.
Nedavno su 34 dečaka iz Obale Slonovače, između 16 i 18 godina, oslobođena iz svojevrsnog zatvora u Maliju, gde su provela tri meseca čekajući da ih prebace u Evropu. Svaki roditelj je morao da plati 450 evra nekom menadžeru kluba Topugon, koji im je obećavao brda i doline.
I to je lakši primer. U maju 2008. godine grupa od tridesetak Afrikanaca, kojima je rečeno da idu na probu u Olimpik iz Marseja i Real Madrid, ukrcana je na čamce i umalo se nisu podavili kada su pod težinom tereta počeli da tonu. Spasla ih je obalska straža u vodama Španije.
Organizacija “Spasimo decu” tvrdi da je Belgija glavni centar za “kidnapovanje” dece, a da veliki broj odlazi i u Francusku.

JEVTIĆ U ŠALKEU
NIKON Jevtić je već sa pet-šest godina činio čuda, a sada je “odrastao” pa je debitovao za kadetsku reprezentaciju Srbije. Zanimljivo je da nikada nije igrao u Srbiji, ali je zato prošpartao pola Evrope. Pre nekoliko meseci Valensija ga je prosledila Šalkeu i 11-godišnji napadač sada nosi dres bundesligaša iz Gelzenkirhena.

ARGENTINCI NAJBROJNIJI
Da se u Argentini teško živi i da ne može da se zaradi veliki novac, svedoče podaci o izvozu fudbalera iz ove južnoameričke zemlje. Naime, po poslednjim podacima, širom sveta hleb zarađuje 1.535 Argentinaca. Najviše ih igra u Španiji, čak 310!
(Nastaviće se)