Sonja moli oproštaj

Sofija Andrejevna stigla je u Astapovo zakupivši specijalni voz. To smo vam već rekli, ali nismo naveli reči koje su tom prilikom izmenjale majka i njena ćerka Saša kojoj je Tolstoj rekao da bi ga susret sa suprugom bukvalno ubio.
- Znaš li koliko me košta ovaj voz? - upitala je Sofija Andrejevna. - Pet stotina rubalja!
- Nije me briga, taman da taj smešni voz košta celo Tolstojevo imanje - odgovorila je Saša, na šta se, kažu, majka izbezumila.
Sofija je na sve načine pokušala da prodre do sobe u kojoj je umirao njen suprug, ali su je uvek zaustavljali i vraćali u njen vagon postavljen na sporednom koloseku stanice Astapovo. Ali, jednom joj je ipak pošlo za rukom da priđe prozoru iza koga je ležao Tolstoj.

Lice iza stakla

Priljubila je lice uz staklo i izbečila oči. Saša je to opazila i skočila sa stolice. Ali, Sofijin lik primetio je i Tolstoj: “Ko je to tamo?”, upitao je ćerku. Saša je rekla: “Žena šefa stanice. Htela je da uđe, ali sam ja rekla da spavaš i da te ne uznemirava.” “To je Sofija Andrejevna”, rekao je Tolstoj. “Pričinilo ti se, tata. To je žena šefa stanice”, bila je uporna Saša. “Ako bi Sofija Andrejevna htela da me vidi, ne bih mogao da je odbijem”, rekao je Tolstoj.
U Astapovo su svakim danom stizale nove ekipe novinara. Bila se već okupila poprilična svita izveštača, fotoreportera, daktilografa. Našla se tu i jedna filmska kamera čiji su snimci obilazili svet. Telegrafska soba bila je danonoćno zakrčena. U blizini su morali da podignu šatore sa poljskim krevetima za boravak predstavnika sedme sile.

Pred kamerama

Sofija Andrejevna bila je u centru pažnje. Dobila je fantastičan publicitet. Kamere su beležile svaki njen korak. Davala je intervjue žaleći se da joj ne dozvoljavaju da vidi supruga.
U memoarima najstarija Tolstojeva ćerka Tatjana ove trenutke ovako beleži:
- Nadala sam se da će otac izraziti želju da vidi i majku. Žarko sam želela da se pomire pre nego što umre. I Aleksandra (Saša) tako je mislila. Međutim, bilo je očigledno da se on plaši susreta sa njom. U bunilu je ponavljao: “Pobeći, pobeći...” ili “Slediće me, slediće me”. Naredio je da se zavesicom zastre prozor, jer mu se učinilo da je video neko žensko lice koje pokušava da gleda unutra. Izdiktirao je telegram sinovima za koje je verovao da su ostali u Jasnoj Poljani pored majke: “Molim vas zadržite majku. Toliko sam slab da srce ne bi izdržalo susret.”
Tatjana zatim kaže:
- Jednom kad je na mene bio red da budem uz njega, rekao mi je: “Mnoge se stvari pripisuju Sonji. Nismo to dobro uradili.” Od uzbuđenja mi je zastao dah. Htela sam da ponovi ono što je rekao da bih bila sigurna da sam ga dobro razumela. Upitala sam: “Šta si rekao, oče? Kakva so... soda?” A on je ponovio: “Sonji, Sonji se pripisuju mnoge stvari...” Rekla sam mu: “Hoćeš li da je vidiš? Hoćeš li da vidiš Sofiju?” Međutim, izgubio je svest. Nisam uspela da dobijem odgovor, znak pristanka, pokret odbijanja. Nisam se usudila da ponovim pitanje. Ponovivši ga izgledalo bi mi kao da duvam na plamičak koji se gasi.
- Nisam uspevala - zaključuje Tatjana - da shvatim majku. Čas je izjavljivala da nije luda i da sasvim dobro razume da bi ga susret s njom mogao ubiti, čas je govorila da je to svejedno, jer u svakom slučaju nije joj dozvoljeno da ga vidi, a ponekad se žalila plačući zašto ona ne može da ga neguje. Svi smo osećali da je situacija čudovišna, ali neprihvatljivo je bilo njeno prisustvo pored njega ukoliko to sam otac ne zatraži.

Reči ljubavi

Bio je 20. novembar 1910, jedan sat po ponoći. Jedva čujnim glasom Tolstoj je rekao: “Evo kraja... Tako jednostavno... Dobro...”
Poslednje Tolstojeve trenutke njegova ćerka Tatjana ovako opisuje:
“Jednog dana sedela sam kraj očeva uzglavlja i držala ga za ruku, onu ruku koju sam toliko volela i koju sam uvek s uzbuđenjem gledala misleći na ono što je ona, inspirisana duhom, prenosila čovečanstvu. Dremuckao je zatvorenih očiju. Na jednom progovori: “Na kraju smo... i ničevo.” Gledam ga kako postaje bled i kako mu se disanje usporava.
Kažem sebi da smo zaista došli do kraja. Strah mi diže kosu na glavi, ledi mi krv u žilama. Ne mogu da ustanem, da nekoga pozovem, jer me drži za ruku i na najmanji pokret steže u svoju.
Najzad je neko došao i šaljem ga da potraži lekara. Daju mu injekciju kamfora. Vidim kako mu se pomalo vraća boja i kako mu disanje postaje pravilnije. Najednom se ispravlja u krevetu i jasnim snažnim glasom izgovara ove reči: “Savetujem vam da se setite jedne stvari. Na svetu je mnogo ljudi osim Lava Tolstoja, a vi ste svi ovde da se brinete samo o Lavu.”
Poslednje reči izgovara slabim glasom i pada na jastuk. Šestog novembra (po starom kalendaru) pre nego što je umro, pozvao je Sergeja. A kad mu se Sergej približio, tankim glasom, uz veliki napor mu je rekao: “Sergej! Ja volim istinu... Mnogo... Ja volim istinu.”
To su bile njegove poslednje reči. Kao mladić ponosno je izjavio da je njegov heroj, ono što je ljubio svom snagom duše svoje, bila Istina. I do dana kada je sve slabijim glasom rekao najstarijem sinu, “svom istinskom prijatelju”, da voli istinu, istinu nikada nije izneverio.
U noći 20. novembra Tolstojevo stanje se naglo pogoršalo. Lav Nikolajevič je sve teže disao. Prostoriju je ispunjavao strašan zvuk koji je dolazio iz njegovih pluća. Činilo se kao da neko struže drvo. Tolstoj je uzimao sve manje vazduha i sve teže izdisao. Doktor Makovicki je rekao:
- Agonija...
U sobu su uveli Sofiju Andrejevnu. Sela je na stolicu postavljenu pored bolesnikovog uzglavlja. Uzela je Tolstojevu glavu u ruke i šaptala mu reči ljubavi. Molila ga da joj oprosti. U knjizi “Zadnja stanica” Džej Parini zapisuje ove njene oproštajne reči:
- Znala sam šta sledi - trenutak koji sam godinama ponavljala u mislima. Čvrsto sam stisla Ljovočkinu šaku uz obraz. Bila je vrela. Još je bio živ, moj Ljovočka. Rekla sam: “Znam da mi ne veruješ, Ljovočka, ali žao mi je. Bila sam bezosećajna i nisam te slušala. Možeš li mi ikako, ikako...” Nisam mogla da se uzdržim i zajecala sam. Sergej je pokušao da me uteši, ali odmahnula sam rukom, a onda me je Sergejenko zgrabio svojim ručerdama i odvukao. Proklela sam ga.
(Nastaviće se)