Rastao na ulici

 
NIKO od Čiča Ilijinih savremenika nije video njegovu krštenicu, pa su zato u šali govorili da je veliki komičar - mitološko biće. Inače, o njegovom rođenju svašta se pričalo. Postoji čak nekoliko verzija o Čiča Ilijinom poreklu i prezimenima.
“Narodna enciklopedija” profesora Stanoja Stanojevića beleži da je Čiča Ilija 7. avgusta 1859. godine došao na ovaj svet. Ali, Čiča Ilija taj podatak nije priznavao tvrdeći da je rođen godinu dana ranije. Iz “Knjige venčanih” Topčiderske crkve saznajemo da se Čiča Ilijina majka zvala Spasenija, a otac, po zanimanju “bivši rentijer” - Stanoje. Po tvrđenju savremenika, tokom života Čiča Ilija je izbegavao da priča o svojim roditeljima. U beogradskoj čaršiji pričalo se da je on bio nahoče ostavljeno na ulici, pa usvojeno od nekog Stanojevića. “Išlo se tako daleko da se tvrdilo da je imao jevrejske i cincarske krvi u sebi”, beleži M. J. Stojimirović. “U stvari, to je bila besmislica, izmišljena da mu se uzvrati na neki njegov otrovni vic. Jedino u šta se nije sumnjalo to je da je bio autentični Beograđanin”.
Na osnovu zabeleženih sećanja Milorada Pavlovića-Krpe saznajemo da je Čiča Ilija rođen u staroj beogradskoj kući svog dede po majci Đorđa Petrovića zvanog Džida, koja se nalazila na mestu današnjeg Narodnog pozorišta.
Na mestu i okolini gde se danas nalazi naše pozorište, po pričanju mog dede i oca, bila je ispred samog bedema gradska kapija (misli na Stambol kapiju), a levo od nje vodio je put, gde je po strani bila kuća - čardaklija sa jednim spratom”, pričao je Pavloviću teško bolestan Čiča Ilija, ležeći posle operacije u sanatorijumu “Vračar”. “Crvene stepenice vodile su sa ulice pravo na čardak sa dugačkim doksatom, sa otvorenim pogledom na Dunav. Tu se preko celog dana na dugim minderlucima sedelo i eglenisalo... R, tu, u toj čardakliji, na mestu gde je izdahnuo moj deda Džida posle batinanja od momaka razjarenog na njega Gospodara Vučića, rodio sam se 7. avgusta 1958. godine...”
Na kraju svoje kratke ispovesti Čiča Ilija je dodao da njegovi preci vode poreklo iz Valjevskog okruga, iz Pocerine, zapravo, iz sela Lopatanja. Više ništa pobliže o svojim starima nije znao, dok je u nekim književnim zapisima često spominjao plemenitost majke.
Ni o detinjstvu kasnije poznatog glumca, koji je preživeo šest ratova, nekoliko buna i dve smene dinastija, nemamo mnogo pouzdanih podataka.
SeĆajuĆi se svog detinjstva Čiča Ilija je kod “Tri šešira” isticao da je, živeći tada na Dorćolu u susedstvu Skadarlije, najviše voleo da provodi vreme družeći se sa “tamošnjom manguparijom” nego da uči u školi. Tako je mladi Ilija imao prilike da rano sazna za sve surovosti i tragiku života, što će mu kasnije pomoći da odigra niz karakternih uloga.
“Kao izvesno se može uzeti da je rastao na ulici i bio jako razularen kao dete, beogradsko mangupče koje ni porodica, ni škola, ni susedi, ni zanat, ni opštinske, a docnije ni civilne, ni vojne vlasti nisu mogle da savladaju”, beleži M. J. Stojmirović. “Navodilo se da je još kao dečko zapadao u vrlo rđavo društvo kafanskih pevača i pevačica i opasnih kockara, koji su se kretali, uglavnom, po nekadašnjoj Baštovanskoj ulici. Ali, svi ti navodi pokazuju da je ovaj čovek zarana prošao kroz jednu veoma surovu životnu školu i da je iz nje izašao tako pečen da mu više nikad i niko nije mogao prodati rog za sveću.
(Nastaviće se)