Ćorav kod očiju

ZBOG velikog mladeža na nosu igrao je većinom uloge sluge i paževa, dok je svim srcem želeo da nastupa kao ljubavni osvajač: “Ljubavne uloge izbegavao sam zbog svoga, za taj posao nezgodnog nosa, na kome su u to vreme štrčala dva ogromna mladeža”, sećao se Čiča Ilija. “Levi mi je i dan danas još na nosu, tek koliko da me poznadu, a desni, koji je skoro ličio na rog, operisao je dr Subotić leta gospodnjeg 1885. u zemunskoj bolnici. Posle te operacije ja sam postao primamljiva persona, a od tada jamačno datira i operatorska slava gospodina Subotića...”
Prešavši u novosadsko pozorište Čiča Ilija je pokazao lep uspeh u prikazivanju “manjih karakternih uloga”, a usput se isticao i u pevanju.
Iz vremena Čiča Ilijinog gostovanja u inostranstvu, u Zemunu i Novom Sadu, često je prelazio preko granice u svoj voljeni Beograd i obratno. U to vreme tamošnji glavni službenik Savskog komesarijata bio je neki Ljubiša zvani Glavonja, poznat po strogosti i cepidlačenju.
Tada je potekla anegdota koju prenosimo prema kazivanju jednog savremenika.
Jednog dana obreo se Čiča Ilija na carini kod Savskog pristaništa, a strogi službenik Ljubiša Glavonja ga pita:
- ’Oćeš objavu za preko granice?
- Jeste, baš ste pogodili - odgovori Čiča Ilija.
- Kako ti je ime? - pita Glavonja stavivši novu objavu ispred sebe spreman da upiše podatke.
- Čiča Ilija Stanojević...
Otkud to “Čiča”, kad si mlad čovek? - čudi se Glavonja bacivši letimični pogled na njega. - Ne piše ti to ime, valjda, u krštenici?
- Ne piše - priznaje skrušeno Čiča Ilija - ali me tako zovu po jednom dorćolskom kafedžiji, čije sam gestove uspešno oponašao...
- A, kako se on zvao?
- Čiča Ivan i imao je kafanu zvanu “Kot narodni direk”...
- Znam ja tu dorćolsku kafanu - kaže Glavonja već pomalo nervozno i nastavi:
- Nemoj više da me zamajavaš s tim pričama, nego mi reci šta si po zanimanju?
- Glumac! - odgovori kratko i konkretno Čiča Ilija, pa još po običaju dodade: komedijaš!
- A, tako - reče Glavonja, zapisavši to u posebnoj rubrici, pa onda radi Čičinog ličnog opisa, podiže glavu da ga bolje osmotri zbog “karakterističnih znakova”. I tada je uočio jednu značajnu “karakteristiku”: Čiča Ilija je imao zatvoreno desno oko...
Onda, birokratski pedantan Glavonja poče zapisivati: glava okrugla, kratke kose, širokog nosa, ćorav u desno oko...
UpisavŠi sve to u rubrici “lični opis”, Glavonja radi provere, podiže glavu k Čiča Iliji i - zinu od čuda: umesto zatvorenog desnog oka bila je obratna situacija. Glavonja prosto nije mogao verovati svojim očima: pred njim je stajao čovek sa otvorenim desnim i zatvorenim levim okom. Mrmljajući, prekoravajući sebe što je načinio toliku grešku, Glavonja precrta svoju raniju konstataciju i čitko napisa “ćorav u levo oko”. Tada ga Čiča Ilija ispravi: - Doduše, jesam ćorav, ali vi gospodine pogrešno zapisujete.
U međuvremenu Čiča Ilija je otvorio levo, a zatvorio desno oko, pa kada Glavonja ponovo uspravi svoj pogled k njemu, toliko se zaprepastio da skoro čitav minut nije mogao da prozbori ni reči. A potom ljutitim glasom dreknu: - Pa u koje si oko ćorav, ’bem ti oca glumačkog!
- E, moj gospodine, sada, valjda, shvatate da se džabe ne zovem Čiča Ilija komedijaš. I tako potpisujem! Nego, da vas zbog ovu moju šalu ili zafrkanciju, najpre, častim. Da popijemo koje pićence u kafani preko puta, a onda ćete lako napisati objavu....
(Nastaviće se)