Na tuđe ime

LIST “Napredak” sadrži autentičnu dragocenu građu za Srpski pokret u burnim danima 1848-49. Bio je to prvi srpski list štampan Vukovim pravopisom, tako da ima nesumnjive kulturno-istorijske zasluge i za Vuka i za srpsku kulturu uopšte. Ne samo da je liberalno krilo srpske inteligencije bilo vukovski nastrojeno, već je uredništvo “Napretka” svoje simpatije iskazalo na najbolji način, usvajanjem njegovog pravopisa i jezika.
Svoje opredeljenje za Vukovu ortografiju redakcija je obrazložila u programskoj platformi, objavljenoj u prvom broju lista:
“Jezik smo uzeli ovaj, s koim mladi ljudi ponajviše pišu. On je najspretniji i najzgodniji za naš jezik. Sa svakim drugim krpači se do zla Boga. Troica ne pišu jednako, ne zna se koi je nezgodniji ili stari ćirilski ili latinski. Latinska je azbuka utoliko nezgodnija što nije nikako ni za naš jezik, ni za koe slavensko narečje pravljena. Krpež je i u jednoj i u drugoj. Danas se krpeži ne trpe...”
I dalje: “A da je ovaj pravopis za naš jezik bolji nego i jedan drugi, dakle, da je razumnije s njim pisati nego ma koim drugim, mi ćemo se truditi skoro dokazati. Pravopis je ovaj inače sredina između starog i novog latinskog. Ovako ćemo se samo moći sjediniti i u pravopisu. Nek se ne boje istočnovjerci, da će ih j(jota) pošokčiti, niti pak zapadnovjerci, da će ji ž, č, ć, đ, povlašiti. Promakoše vremena od takog straha” (broj 2 iz 1848).
Međutim, novi pravopis nije bio jedina novina u “Napretku”. U njemu je i nov, drukčiji, dinamičniji i razgovetniji jezik nego pre revolucije. Po svedočenju savremenika, pojava “Napretka” označavala je pravi preporod srpskog novinarstva:
Za celo će se mnogi još sećati onog upečatka, koji je među Srbima učinio list ’Napredak’. Srpske novine dotle su trome u kretanju bile, spore u mislima, govor im se pre štrebecanjem mogao nazvati. Medaković sa “Napretkom” pogodi kako treba Srbinu pisati, ako ćeš da te razume. Odziv ovoga lista u narodu bio je vrlo velik, niti je tu što smetalo, što je pečatan bio Vukovim pravopisom”, pisao je Đorđe Popović Daničar u “Otadžbini” 1882, u nekrološkom napisu o Danilu Medakoviću.
Doduše, zna se i to da su neki pretplatnici primali list na tuđe ime da ne bi imali neprilika kao “vukovci”.
Iako prilozi u listu uglavnom nisu potpisivani, ili su uz njih stajali samo inicijali autora, zna se da su “Napretkovi” saradnici bili i Vuk, Đ. Daničić, S. Miletić, B. Atanacković, Đ. Stratimirović, S. Zlatojević, koji je slao priloge iz zlatnog Praga, S. Popović iz Dalmacije, a verovatno su saradnici bili i Lj. Nenadović i V. Živković, koji su sakupljali pretplatnike u Beogradu, odnosno Pančevu.
(Nastaviće se)