Srce zapoveda

 POKRETAČI „Napretka“ nastojali su da obaveste i širu evropsku javnost, posebno onu demokratski nastrojenu, o položaju srpskog naroda pod Austrijancima i Mađarima, kao i o težnjama Srba i Hrvata i o pravim uzrocima sukoba s Mađarima. Bilo je to potrebno, jer su Srbi u mađarskoj propagandi bili prikazani kao najgori nazadnjaci, protivnici svake slobode i napretka:
„Nazivaju nas neprijateljima slobode! Nas koji znamo da ćemo pored slobode postati jednaki sa drugim evropskim narodima.“
Znajući da je ono što se objavi u „Napretku“ na srpskom, za Evropu glas vapijućeg u pustinji, Danilo Medaković i njegovi saradnici apelovali su javno na mlađe i obrazovane Srbe (kao što su Dimitrije Crnobarac, Filip Hristić, Kosta Magazinović) da se javljaju tekstovima u inostranoj štampi i obaveste svet o pravom stanju stvari.
Posebno su imali u vidu list Siprijana Robera „Poljska“, koji je izlazio na francuskom jeziku i imao uticaj na evropsku javnost. Izgleda da je upravo iz lista „Poljska“ (zalaganjem Bogoboja Atanackovića, koji je bio u Parizu) preveden polemički napis: Odgovor Jugoslovenima od strane Demokratičnog poljskog društva u Parizu (Odgovor zauzima pune dve stranice „Napretka“). Poljaci odgovaraju na kritike u kojima ih napadaju zato što su se, umesto sa Slovenima, udružili s Mađarima i Nemcima:
„Ne, braćo, mi ’oćemo da ostanemo dostojni vaše bratske ruke, a odbijamo s gnusnošću ruku Habzburga i njiovi pandura. To nam srce zapoveda, to nas razum savetuje. Slaveni, braćo istog plemena! Priznajte, dakle, da nad savezom mesa i krvi, plemena i jezika, imade drugo bratstvo mnogo uzvišenije, bratstvo duha i načela, u prisustvu jednog istog oca, Boga i jedne iste majke, čovečastva. Črez Poljsku za čovečestvo! To je naša deviza.“
Verovatno se Zlatojeviću može pripisati tekst-notica: Iz Česke: „Prva književna parnica u Srbskom Vojvodstvu“. Iz Karlovaca pišu nam da je 4. čislo „Napretka“ uzapćeno i da je urednik novinarski pod sudom. Govori se da je to stoga što se ogorčio na neka Višdišgrecova dela.
- Po ovome merilu mogla bi se pritvoriti gotovo polovina naroda českog. Čujte vi, koji onako hitro, presudu „Napretku“ podpisaste! (broj 12, 1849).
Redakcija lista i saradnici koji su se okupili oko njega upozoravali su i na pojavu nove birokratizacije u Vojvodstvu srpskom i njegovom glavnom odboru. Posebno spostrofiraju lošu kadrovsku selekciju koju su nove vlasti vršile. Društvo upućuje poziv Praviteljstvu „da se svaki, koji za zvanije nije, zvanija i dužnosti mane“.
(Nastaviće se)