Grob bez belega

 ZA Stojana Jovanovića, koji će se u hercegovačkom manastiru Tvrdoš zakaluđeriti i dobiti ime velikog sveca Vasilija, predanje kaže da je kao dečak bio mio, lep i krotak. Već tada se od vršnjaka izdvajao bistrinom uma. Po jednoj verziji, Stojanova majka Ana i otac Petar imali su mnogo dece, po drugoj, Stojan je bio jedinac. Dok je Stojanov otac, radeći na ljutom hercegovačkom kršu „od zraka do mraka“, nastojao da zaradi koru gorkog hleba, majka Ana je bdela nad sinom kao najvećim blagom.
Stojanova porodica živela je u maloj kući složenoj od lomljenog kamena i pribijenoj uz stenu na jednom uzvišenju iznad Popovog polja. Imala je krov na dve vode. Bila je pokrivena kamenim pločama i ni po čemu se nije razlikovala od ostalih seoskih kuća. Imala je samo jednu prostoriju - ognjenicu ili kužinu. U njoj se nalazilo ognjište nad kojim su bile postavljene gvozdene verige o kojima je visio kotao u kome se spremala hrana. Oko ognjišta, a uz zidove kužine, uveče su se prostirale asure i slama na kojima je čeljad spavala. Pokrivali su se ponjavama. Ovakve kuće imale su pod od tvrdo nabijene zemlje ili od kamenih ploča. Dimnjaka nije bilo - dim je odlazilo kroz badžu i otvore - viđelice.
Majka Ana je bila vrlo religiozna. Svog Stojana, od malih nogu, zadajala je pobožnošću, molitvama, ljubavlju i strahom od Boga. Njihova skromna porodična trpeza bila je strogo prilagođena crkvenim postovima. Koliko je ova Hercegovka vodila računa da njeni ukućani žive po hrišćanskim pravilima, vidi se i po tome što je posuđe, u kome se spremala mrsna hrana, prala ceđom, spravljenim od kuvanog pepela. Nastojala je da pred post ovim starinskim deterdžentom otkloni svaki trag mrsojeđa.
Sve što je Stojan u ranom detinjstvu saznao o Bogu, Isusu Hristu, njegovoj majci Mariji, anđelima i svecima, saznao je iz usta svoje majke. Iz šapata njenih usrdnih molitvi. Ona mu je mogla kazati samo ono što je sama znala. Ali to je bilo rečeno tako toplo, tako duboko prožeto ljubavlju i iskrenošću da se zauvek utisnulo u dušu i srce osetljivog dečaka. Ana je bila vrlo plemenita. Niko od ubogih i niščih, za vreme čestih gladi i boleština u Hercegovini, nije prošao pored njihove kamene izbe, a da mu Ana nije udelila onoliko koliko je mogla.
O tome kakav je Stojan bio kao dete govore i ovi detalji. Voleo je da ispituje hercegovačke pećine i vrtače. Hrabro je ulazio u njihove čudesne dvorane i slušao tajanstveni šum ponornica. Tek uveče, kad bi sa ispaše vratio stado ovaca, setio bi se da celog dana ništa nije jeo. Pa i tad bi, kažu, svoj skromni obrok, koji je nosio u suknenoj torbici, podelio sa drugovima. Budući ostroški svetac napustiće rodnu kuću kad je navršio 12 godina.
Stojan i njegova majka Ana bili su neraskidivo vezani i onda kad su otišli na onaj svet, o čemu svedoči kazivanje Trifka Milutinovića, kamenoresca iz Mrkonjića. Evo te priče, koju je ispričao Milutinović:
- Vremenom je bio izbrisan svaki fizički trag porodice svetog Vasilija Ostroškog. Ni grobno mesto njegove majke Ane nije imalo beleg. Jednog prolećnog dana 1937. zatekao sam se nedaleko od crkve u Popovom polju. I tada pored mene, kao iz zemlje, izbiše jedan monah nestvarnog lika i jedan dečak blistavo bistrih očiju. Monah je bio visok i tanak, zlatnožute puti. Ja im nazvah Boga, a monah otpozdravi: „Bog ti pomogao, Trifko! Znaš li, možda, gde je grob Anastasije, majke svetog Vasilija Ostroškog?“
Ne sačekavši odgovor zbunjenog kamenoresca, monah i dečak uputiše se prema jednoj zatravljenoj humci, nedaleko od crkve. Postojaše tamo nekoliko trenutaka i udaljiše se brzo, kao da zemlju ne dodiruju. Trifko se od čuda prekrstio i zaključio da je humka kraj koje su zastali čudni monah i dečak grobno mesto majke svetog Vasilija Ostroškog. Na tom mestu postavio je ploču sa krstom na kojoj je uklesao ime Anastasije Jovanović. U određeni dan svake godine na ovu humku pada jedan čudesno topao sunčev zrak. Kažu - to sveti Vasilije s ljubavlju pozdravlja majku.

MONOGRAFIJA
FELjTON je napravljen prema knjizi “Sveti Vasilije Ostroški čudotvorac i iscelitelj” (izdavači “Svetigora” i Kompanija “Novosti”). Štampana je u punom koloru, u 100.000 primeraka, i može se nabaviti na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj po ceni od 360 dinara. Uz monografiju, kao poklon, ide najpoznatija ikona Svetog Vasilija Ostroškog.
(Nastaviće se)