Put na Atos

SRBI, žitelji Trebinjske župe, bili su prvo pravoslavno stado povereno mladom pastiru jeromonahu Vasiliju. On se svojski prihvatio posla. Neumorno je išao od mesta do mesta propovedajući Hristovu veru. Prva parohija bila mu je u selu Mišljenu, nedaleko od Ljubinja, gde se nalazio mali manastir iz koga je Vasilije opsluživao okolna srpska naselja. Smiren i trpeljiv, lako je pridobijao poverenje ljudi. Pobožna sirotinja dala mu je nadimak „Rajin bogomoljac“.
Na ljutom hercegovačkom kršu tada su se oštro ukrštali interesi pravoslavlja, katolicizma i islama. Turci i katolici nudili su Srbima razne povlastice samo da pređu u njihovu veru. Vasilije je odlučno ustao protiv inoverja. Vernici ga počinju upoređivati sa Svetim Savom. Po ugledu na čudesni zimzeleni hrast Svetog Save, u blizini sela Mišljena, narod je brdo iznad Veličana nazvao Vasiljevac.
Iz Trebinjske župe protojerej Vasilije otišao je na Cetinje. Na to su uticale nekolike okolnosti. S jedne strane, u pitanju je bio sve jači pritisak „latinske misionarske agenture“ kojom je, iz jezuitske rezidencije u Dubrovniku rukovodio Bartol Kašić, doktor filologije i teologije. Njemu je Rimska kurija bila poverila misionarski rad među pravoslavnima u turskoj carevini. Na srpski jezik Kašić je preveo više popularnih latinskih knjiga. Vrbujući Srbe izbegle u Hercegovinu i Dalmaciju, jezuiti su svaku pomoć uslovljavali „odricanjem od istočne šizme i priznavanjem vlasti Rimskog pape“. Takvoj politici Vasilije se oštro suprotstavio i navukao na sebe bes moćnika.
Kao drugi razlog njegovog odlaska na Cetinje navodi se surevnjivost nekih članova bratije manastira Tvrdoš. Izgledom, držanjem i govorom, Vasilije je odskakao od drugih ovdašnjih sveštenih lica. Već tad su se narodom uveliko pronosili glasi da je Vasilije toliko omiljen kod Boga da mu svevišnji ispunjava svaku molbu. Kad se Vasilije obrati Tvorcu, ovaj ga nikad neće odbiti.
Boravak jeromonaha Vasilija u cetinjskom manastiru Roždestvo Presvete Bogororice neće, međutim, biti dugog veka. Sa Cetinja će otići posle godinu dana razočaran mlakim otporom unijaćenju. Ono što je prelilo čašu njegovog strpljenja bila je odluka Paštrovića, doneta 5. aprila 1636. da upute molbu papi da se prisajedine Rimskoj crkvi. Drugi razlog bile su klevete kojima su i na Cetinju pokušali da ga kompromituju.
Vasilije se sa Cetinja vratio u Tvrdoš, manastir svoga postriga, gde nastavlja parohijsku službu i biva unapređen u čin arhimandrita. Ali, ni tu nije imao mira. Ponovo se na njega podigla ljudska zavist i pakost. I to ne samo od poturica i agenata unijaćenja, nego i od manastirske sabraće.
Da bi umirio svoju dušu i proverio svoju veru, Vasilije odlučuje da krene za Svetu Goru. Put na Atos vodio ga je preko starog Onogošta (Nikšića). Stigao je karavanskim putem do manastira Morače, a odatle, preko Vasojevića, noge su ga odvele do Metohije.
Kad je stigao u Pećku patrijaršiju zatražio je blagoslov od 70-godišnjeg patrijarha Pajsija. Zadivljen krotkošću i nezlobivošću mladog hodočasnika, patrijarh je u Vasiliju prepoznao Božjeg čoveka, kakvog do tada nije video. Zadržao ga je kod sebe nekoliko dana, raspitujući se za prilike u kojima živi srpski narod u Hercegovini, Skenderiji, Crnoj Gori i na Primorju. Saznavši kakve su se opasnosti nadvile nad Srbima u zapadnim stranama, patrijarh je zamolio Vasilija da na Svetoj Gori ne ostane duže od godinu dana. Rekao mu je da se vrati u Hercegovinu, jer je potreban svom narodu.
Vasilije je obećao patrijarhu da će tako postupiti, ali ga je zamolio da sa Atosa ode u Rusiju i tako ispuni još jednu svoju životnu želju. Patrijarh mu je to odobrio. Na polasku dao mu je pismenu potvrdu da može služiti na Svetoj Goru. Dao mu je i „gramatu“ za ruskog cara. Bilo je to pismeno patrijarhovo ovlašćenje da u Rusiji može skupljati pomoć za pravoslavne u Hercegovini.

MONOGRAFIJA
FELjTON je napravljen prema knjizi “Sveti Vasilije Ostroški čudotvorac i iscelitelj” (izdavači “Svetigora” i Kompanija “Novosti”). Štampana je u punom koloru, u 100.000 primeraka, i može se nabaviti na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj po ceni od 360 dinara. Uz monografiju, kao poklon, ide najpoznatija ikona Svetog Vasilija Ostroškog.
Nastaviće se