Mošti na udaru

POSLEDNJIH pet godina života episkop Vasilije proveo je u bratstvu manastira Ostrog. Odatle je upravljao istočnohercegovačkom eparhijom prebivajući u danonoćnom molitvenom podvigu. Letopisac kaže: „A kad se navrši vrijeme i kad stiže na kraj svog mukotrpnog i bogosvjetlog puta, kad jedrilom krsnim prođe svirepo more života, Sveti najzad uđe u luku spokoja.“
Vladika Vasilije umro je 12. maja 1671, u subotu Svetle nedelje. Bezimeni ostroški monah je zapisao da se „episkop Vasilije bijaše posvetio još za života svoga, među nama, na zemlji.“
Sveti Vasilije upokojio se u svojoj ostroškoj keliji, koja je u času njegovog predstavljanja zasijala nebeskom svetlošću. „Pokaza se čudno slavno, u sami čas usnuća, lice njegovo jače od sunca zablista, kad priđoše zborovi Svetih duh da prime i Bogu Tvorcu povedu.“
Po crkvenom poretku, bratija manastirska je telo vladike Vasilija, dostojno, sa pesmom i suzama, položila u grob, na kamenoj zaravni ispod hrama Vavedenja Presvete Bogorodice. Iz stene, pod kojom je Vasilije ispustio dušu, i na kojoj nema ni grumena zemlje, ubrzo je izrasla vinova loza koja i danas, 338 godina posle njegove smrti, lista i rađa.
Sedam godina posle upokojenja Sveti Vasilije se, u snoviđenju, javio Rafailu Kosjerevcu, igumanu starog manastira Sveti Luka u Župi Nikšićkoj. Rekao mu je da sa svojim monasima pođe u Ostrog i tamo, sa bratijom ostroškom, uz zajedničke molitve i post, i svakodnevno služenje svete liturgije, otvore njegovu grobnicu. Ali, iguman Rafail nije odmah poverovao onome što je čuo i video u snu. Sveti Vasilije mu se javio ponovo, ali ni tada oprezni iguman nije hteo da posluša. Tek kad mu je, u trećem pokušaju, svetac žarom iz kadionice oprljio lice i ruke, Rafael je sa svojim monasima krenuo u Ostrog.
Pošto su postupili onako kako je svetac rekao, a posle sedam dana strogog posta i molitve, monasi dva manastira otvorili su njegovu grobnicu i ugledali „proslavljeno, netruležno telo svečevo, žuto kao vosak i mirisno kao bosiljak“. Zatim su u čast svetitelja ostroškog zapevali: „Zemlja iz nedara svojih dade te cijela i neraspadljiva... Pravednici na vijeke žive.“
Kaluđeri su preobukli mošti svetog Vasilija u nove sveštene odežde i uz trepet i molitve stavili ih u kivot koji su položili u hram Vavedenja Presveta Bogorodice, ispod ikonostasa. U ovom hramu je zatim freskopisan najstariji svečev lik.
Ljudska zloba, pakost i mržnja, koje su celog života pratile vladiku Vasilija, nisu na miru ostavljale ni njegove mošti. Turci su vrlo brzo shvatili da je ostrogoški čudotvorac i iscelitelj opasniji mrtav nego živ. Prema njegovom grobu tekla je reka naroda. Ostrog je postao mesto velikog hodočašća u kome se vrlo često dešavaju čudesna isceljenja.
Pred svečevim kivotom kovani su ratni planovi, padale zakletve, otkrivane najveće tajne, mirila se zavađena bratstva. Svetovni sudovi u Crnoj Gori priznavali su svaki dogovor, zavet i presudu donetu u Ostrogu. Sveti Vasilije bio je sud nad sudovima.
Ostroški monasi morali su u više navrata da skrivaju mošti ovog sveca. Prvi put su to učinili 1714. godine, kad je Numan-paša Ćuprilić udario na Crnu Goru. Tada su svečeve mošti zakopali niže manastira, na obali reke Zete. Posle godinu dana su ih otkopali. Bile su potpuno očuvane, vlaga im nije ništa naudila.
Omer-paša pokušao je 1852. da se po svaku cenu dokopa moštiju Svetog Vasilija. Devet dana s velikom vojskom opsedao je Ostrog, ali je tridesetak hrabrih Crnogoraca uspelo, posle očajne borbe, da mošti spasu i odnesu ih na Cetinje. U odsudnom trenutku boja u pomoć im je pritekao sam svetac.
Ni Drugi svetski rat nije ostavio Svetog Vasilija na miru. Godine 1942. Nemci su bombardovali Ostrog. U strahu da granate ne pogode kovčeg sa moštima, monasi su ga preneli u obližnju pećinu. Bombe su razorile sve okolo manastira, ali čudotvorne mošti nisu pogodile.

MONOGRAFIJA
FELJTON je napravljen prema knjizi “Sveti Vasilije Ostroški čudotvorac i iscelitelj” (izdavači “Svetigora” i Kompanija “Novosti”). Štampana je u punom koloru, u 100.000 primeraka, i može se nabaviti na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj po ceni od 360 dinara. Uz monografiju, kao poklon, ide najpoznatija ikona svetog Vasilija Ostroškog.
(KRAJ)