Gorkiću smrtna kazna

 KAD su leta 1937. čuli za neuspešni pokušaj slanja jugoslovenskih dobrovoljaca u Španiju, lideri Kominterne su generalnog sekretara CK KPJ Milana Gorkića hitno pozvali da dođe u Moskvu.
Bilo mu je jasno da to ne sluti na dobro, pa kad je jedan njegov prijatelj u Parizu neposredno pred polazak u Moskvu pokušao da ga odvrati od puta, Gorkić mu je odgovorio:
- Ne, nije to ono što misliš - rekao je, aludirajući na masovne likvidacije koje su otpočele u boljševičkoj postojbini.
- Radi se o jednom sastanku na kojem apsolutno moram sudjelovati - nastavio je i odsutno dodao:
- Tamo se ne dešavaju samo čistke, zatvori i procesi, nego se tamo odvija i život Kominterne.
Prijatelj je odglumio da se slaže s tom konstatacijom, ali pošto nije delovao previše ubedljivo, Gorkić je produžio:
- Moram izvršiti naređenje, to jest, prihvatiti poziv. Ako ne otputujem, bit ću optužen da sam izdajica, lopov koji je pobjegao s partijskom blagajnom, kao agent policije ili Njal street-a (američkog kapitala). A to bi bio strašan udarac Partiji. U Jugoslaviji frakcijske borbe bi ponovo oživjele: dobri drugovi bi bili razočarani i odvojili bi se od Partije. Ne, ja to ne mogu reskirati!

Ozbiljne greške

TO je u jednoj TV emisiji neočekivano potvrdio i Edvard Kardelj, koji se tih dana u Parizu sretao sa Gorkićem:
- Bio je krajnje deprimiran. Rekao mi je da odlazi u Moskvu i da je pitanje da li će se uopšte vratiti.
Pred polazak Gorkić je dobio i jedan snažan signal iz Moskve. Predstavnik KPJ u Kominterni Ivan Gržetić mu je panično javio da je neke jugoslovenske komuniste u sovjetskoj prestonici već ”pojela magla” i da bi i on trebalo da ”dobro otvori oči”, jer se u Moskvi ”i onako nešto na tebe ljute”. Gorkić se nije uplašio, već je pošao u susret svojoj sudbini. Svojoj moskovskoj izvidnici prkosno je odgovorio:
- Javi mi koga je od naših ljudi pojela magla. To apsolutno treba da znamo.
Na put je krenuo ne čekajući odgovor. Uhapšen je 19. avgusta 1937, nepune tri nedelje po dolasku u Moskvu. Pred hapšenje je napisao autobiografiju u kojoj je Georgi Damjanov pronašao nekakvu protivrečnost. Na osnovu lažnih dokaza da je špijun i ”neprijatelj naroda”, 1. novembra 1937. osuđen je na smrt streljanjem. Presuda je izvršena istog dana.
Još od ulaska u najuže rukovodstvo KPJ Gorkić je znao da pokaže zube nekim činovnicima Kominterne. Tako je januara 1933. predstavniku KPJ u Kominterni Grguru Vujoviću signalizirao da ”mi nećemo dozvoliti da se rukovodstvo naše Partije onako s visoka i bagatelno tretira... kako je tamo gore (u Kominterni) uobičajeno”, a pred hapšenje je najavljivao ”kurs samostalnosti” i objavio knjigu karakterističnog naslova ”Novim putevima”.
U Gorkićevom moskovskom dosijeu upravo je otkriven jedan dokument iz koga proističe da su ona Titova sumnjičenja od 4. marta 1935. doprinela njegovom tragičnom kraju. U tom dokumentu, nastalom nepune tri godine posle Staljinove smrti, 5. januara 1956, kada je već pokrenut postupak Gorkićeve rehabilitacije, piše da ”arhivski materijali bivšeg Kadrovskog odeljenja IKKI ne daju osnova da se Gorkić optuži za neprijateljsku delatnost”, ali se potom dodaje:
- Drug Tito i drugi predstavnici Komunističke partije Jugoslavije pri IKKI - Vladimir Čopić Senjko, Kosta Novaković Dragačevac i drugi - uglavnom su pozitivno karakterisali Gorkića, ali su takođe beležili i ozbiljne greške koje je, prema njihovom mišljenju, Gorkić imao: nepravilan odabir kadrova, povreda principa konspiracije, levo-teroristička raspoloženja i t.d.”
Čim je u leto 1937. načuo da Gorkić u Moskvi ima problema da dokaže svoju lojalnost Staljinovom režimu, Tito je krenuo u akciju. Najpre je kao Tito, a kad nije dobio nikakav odgovor onda i kao Valter, pokucao na vrata šefa Balkanskog sekretarijata Kominterne Vilhelma Pika.
Pošto nije siguran šta se dešava sa Gorkićem, Piku se u prvom pismu oprezno preporučuje:
- Obavio sam nekoliko veoma važnih zadataka koji su stajali pred nama... Položaj Partije se poboljšao, posebno u Hrvatskoj i Sloveniji...

Tito u akciji

Na kraju ga moli za mišljenje o raznim pitanjima, a posebno o njegovom predlogu da iz KPJ isključi Adolfa Muka, kome je spočitavao što je posle prvog staljinističkog procesa u Moskvi izjavljivao:
- Nije trebalo baš sada strijeljati te ljude, jer će nam to škoditi.
Plašeći se da nije preuranio sa obraćanjem Piku, drugo pismo naslovljava na bezimenog ”dragog prijatelja” u Moskvi, a po onome što piše vidi se da se obraća i Ivanu Gržetiću i Milanu Gorkiću, koji su već bili uhapšeni. Kuka im na samom početku:
- Već je dva mjeseca kako je Somer otišao, a šest nedjelja kako od vas nema ništa. Ne samo što nema odgovora ni na jedno od naših pitanja, nego čak nema ni potvrde da li vi primate naše stvari.
Posebno ga brine što od Kominterne nije stigao novac za štampanje knjige o prva dva moskovska fingirana procesa:
- Obećali ste poslati pare za procese koje smo morali da platimo iz naših mizernih sredstava, a od vas do danas ni pare.

BROZOVA AVANTURA
TEK pred kraj njegovog života saznalo se da je Tito bio povezan i sa neuspešnim pokušajem rukovodstva KPJ da početkom 1937. brodom u Španiju pošalje oko 500 jugoslovenskih dobrovoljaca. Akcija je provaljena, policija ih je sve pohapsila.
Tri godine posle kraha te akcije, kad se borio za preuzimanje kontrole nad KPJ, Tito je na vrlo delikatan način doveden u direktnu vezu sa fijaskom ove ekspedicije, koju je, kao i celu KPJ, finansirala Moskva. Te 1940. godine u Beogradu je izašao Bilans sovjetskog termidora, jedna od prvih knjiga u svetu posvećenih razobličavanju staljinističkih zločina u ”domovini svjetskog proletarijata”. Njen autor bio je novinar Živojin Pavlović, izdavač i administrator centralnog partijskog lista "Proleter", koji je izlazio u Parizu. U svojoj knjizi, koja je zabranjena i spaljena čim je objavljena, Pavlović je pisao da je početkom aprila 1937. od jednog prijatelja iz Beograda dobio sledeće pismo:
- Saznajemo ovamo da spremate neku lađu koja će da uzme sve dobrovoljce u Kotoru. Mogu ti javiti da beogradska policija sve zna. Ne znamo na koji način, ali te upozoravamo da preduzmeš odmah sve da se ljudi ne upropašćuju i da se ta avanturistička akcija obustavi.
(Nastaviće se)