Vezir šalje pojačanje

 KAKO je vreme prolazilo, ustanici su postajali sve više nervozni i neodlučni. Malobrojni i uspaničeni Turci u Nišu, zbog prisustva relativno nadmoćne srpske vojske, tražili su pomoć na sve četiri strane sveta. Kad je uočio da su ustanici postali pasivni, lukavi niški paša, u nameri da zavara i zadrži Srbe na odstojanju - dok mu ne stigne pomoć, počeo je da istura konjička odeljenja prema Viniku.
U stvari, zapovednik grada sve vreme se služio raznim lukavstvima da zaplaši, odvuče pažnju ustanika od bedema niške Tvrđave. Pa je tako, odmah pošto su ustanici okupirali čegarske bregove, prve noći - na primer, izveo neopaženo 2.000 konjanika na planinu Seličevicu, a sutradan, u zoru, istu tu vojsku vraća pod bedeme grada i tako stvara lažnu sliku da turskoj armadi stiže pomoć sa jugoistoka.
OČigledno je turski komandant u Nišu "bio energični i drzak vojnik". Da bi dobio u vremenu, dok mu dođu pojačanja iz Rumelije, on je maltene svakodnevno naređivao vojne ispade Turaka. Ali sve napade Srbi su uspešno odbijali. Do petog maja 1809. godine bila su tri takva napada.
I u proleće 1809. godine turska vojska velikim delom bila je koncentrisana na vlaškom frontu, sukobljavajući se sa Rusima. Situacija se po ustanike znatno pogoršala posle neuspeha Rusa u Vlaškoj da osvoje utvrđene turske gradove i pređu nabujali Dunav. Kada su Turci bili sigurni da Rusi ne mogu da uđu na teritoriju južno od Dunava, tu priliku vešto koristi veliki vezir i odvaja 30.000 vojnika pa ih šalje, kao pojačanje, niškom i vidinskom paši. Na Vidin je otišlo 10.000 dobro obučenih Osmanlija, a na Niš, pod komandom Ismail bega Sereskog - 20.000 vojnika.
Oni su u nišku Tvrđavu umarširali 28. aprila.
Po izveštaju austrijskih pograničnih vlasti, turski komandanti i paše koje su prispele u Niš bili su: Moluk ili Malić-paša od Prištine, pa onda: Šor Ahmed-paša iz Vranja, Kasid ili Šešit-paša iz Leskovca, Mustafa-paša đakovički i Mahmud-paša prizrenski. Dok su iz dunavske vojske, preko Sofije, došli Ismail-beg Sereski sa Gušancem Alijom i Kara Fejzijem, a vrhovni zapovednik turske armade za odbranu Niša bio Huršid-paša.
Turska vojska je brojila oko 36.000 ljudi. Očigledno su Srbi propustili dragoceni trenutak i dopustili da turska vojska brojčano ojača.
Iz pisma Miloja Petrovića Sovjetu, poslatom početkom maja, vidi se da je Srba u tom trenutku bilo manje nego Turaka i da im je, "usled čestih čarkanja s Turcima ponestalo baruta", zbog čega se Miloje tri puta obraćao Sovjetu.
"Toga radi", piše Miloje, "postarajte se i dogovorite s gospodinom generalom (Rodofinikinom), da gospodin general feldmaršalu knezu Prozorovskom piše da, ako će kakav pomoć biti, neka pohitaju i što skorije vojsku na našu stranu prizovu; zašto ovamo ožive Turčin sa svih strana kao list na gori i svaki dan u Niš dolazi vojska čujemo sad ovaj sad onaj starešina turski s vojskom ide; zašto ovo nije šala dirnuti Turčina u živac, a vojske kod nas malo imade da ne znam od brige šta ću činiti, ni kako će se ovo mesto održati... Danas mi dođe pismo da su mnogi Turci izašli iz Vidina i hoće sirotinju po vidinskoj nahiji da poharaju zato sam Veljka s vojskom danas poslao da ide što brže na susret Turcima."
(Nastaviće se)