Vratite oteto

 BEZ obzira na teško izvojevanu pobedu, mir oko Partenona nije dugo potrajao. Kratko vreme spokoja obeležile su tri godine, od 1824. do 1826, kada je tu bila smeštena posebna škola. Nju su pohađale isključivo devojke, i to samo one čiji su očevi poginuli tokom prethodnog rata u borbi za nezavisnost. Već 1827. godine Turci su ponovo zauzeli Akropolj i držali ga pod svojom vlašću sve do 1833. godine. Kraj njihove nadmoći u ovom delu Evrope bio je kada su predali vlast jednom bavarskom garnizonu i konačno napustili ovaj prostor.
Posle 18. marta 1835. godine, Akropolj se najzad našao pod zvaničnom jurisdikcijom tek uspostavljene Grčke arheološke službe. Do današnjeg dana ova renomirana institucija nadležna je za održavanje spomenika, ali i sve druge poslove u vezi sa iskopavanjem i restauracijom. Iako je u tom trenutku ogromna važnost Akropolja već bila međunarodno priznata, Partenon se nalazio u krajnje zapuštenom i žalosnom stanju.
Mnoge istaknute ličnosti su se zalagale za povratak partenonskih mermera. Prvi nagoveštaj da će se sve dobro završiti dalo je, 1941. godine, Britansko ministarstvo inostranih poslova. Ponudili su repatrijaciju mermera, kao znak zahvalnosti grčkom narodu koji je tokom Drugog svetskog rata nacistima pružio snažan otpor. Iako je ovo bio prvi nagoveštaj da bi ovaj problem mogao da bude rešen britanska vlada je odbila predlog svog ministarstva. Tako je počeo period "status kvo", koji traje do danas.
Grčka vlada je odlučila da čitav problem predstavi međunarodnoj javnosti i da rešenje potraži pod okriljem Ujedinjenih nacija. Tako se zvaničan zahtev pred najvišom međunarodnom institucijom našao 1974. godine.
Već 1982. godine, Melina Merkuri, tadašnji ministar kulture, na plenarnoj sednici Uneska u Meksiku, ponudila je da se javno glasa o ovom zahtevu. Ogromnom većinom glasova podržan je stav o povratku grčkog kulturnog blaga u domovinu. Takođe, Unesko je spomenik sa Akropolja usvojio kao svoj zaštitni znak.
Grčka delegacija je na zasedanju Međuvladine komisije Uneska iznela nameru svoje države da objavi konkurs za izgradnju novog akropoljskog muzeja gde bi postojao poseban deo, na kome bi bili izloženi mermeri koji se danas nalaze u Britanskom muzeju.
Ovaj muzej je završen, a 20. juna ove godine očekuje se i njegovo svečano otvaranje, kojem će prisustvovati mnogi zvaničnici, među kojima i predstavnici svih odbora za povratak partenonskih skulptura iz celoga sveta. Upravo su predstavnici ovih odbora u Atini 2005. godine osnovali Međunarodnu organizaciju za povratak partenonskih skulptura. Tada su ih primili predsednik Republike Grčke Karolos Papuljas i premijer Kostas Karamanlis, dajući punu podršku akciji.

PONOVNO RAĐANJE
MELINA Merkuri, legendarna grčka glumica:
- Verujem da će se mermeri vratiti svojoj kući pre nego što umrem. Ukoliko se vrate posle toga, ja ću se ponovo roditi!
Kraj