Blaga reč pomaže

 DOBRO jutro, bjele vile! - I nama ga dajte! - jedan je od najlepših jutarnjih pozdrava u našem narodu, pozdrav koji nije usmeren ka osobi i slučajnom susretu, već čitavoj prirodi i njenom biću.
Bjele vile po svemu su lepe. Ogrnute su mekim i lakim belim vazdušasto svilenim plaštom. Zlatnu kosu raspletenu nose dugu i maznu, lice im je divno, rumeno kao slatkača jabuka. Visoke su i stasite, hitrog su hoda i brzog leta. Kad hodaju, sitan vezak vezu, pletu noge kao hitre srne.
Možda im ime potiče od odeće, jer se uvek u belu odeždu zagrću. Možda od čiste duše. Dešava se, ali ređe, da ko sretne vilu odenutu samo njenom dugom kosom.
Prema ljudima su dobre - zato su Dobrice, čedo u kolevci često lepo daruju, zato su Milosnice, no ih ipak ne treba ljutiti i ići im uz nos. Svaki lek im je u ruci i ustima. Blagom rečju okamenjenog junaka krave.
Posebnu ljubav pokazuju prema valjanoj deci i onome ko im je učinio nekakvu uslugu ili u nevolji pritekao. Kažu da je takav srećan i čestit doveka. Takođe se posreći i detetu kojega one odnesu. Hrane ga medom i raznim slačarijama i svačemu nauče. Kad odraste i bude otpušteno biće vrlo pametno i nadasve srećno.
Drage volje pomažu raznim nevoljnicima. Posestrime su junacima. Naročito su izdašne kada od njih pomoć ištu zaljubljeni mladići i devojke.
Umeju brzo razlučiti dobro od rđavog i pomoći pravdu ili kazniti krivdu. Zato nekoji pripovedaju da je sa zemlje nestalo blagostanja baš sa ređenjem vila, jer da su one bile posebno milostive preme sirotima i niščima, potištenima i raslabljenim.
Kad ih ko poplaši, beže, niz vetar im raspletene vlasi vijaju. Vazda uza se nose vreteno i klupko konca.
Vila bjela je okićena bosiljem, ružama i zlatnim jutanjim svanućem. Bjelogrla je i naklonjena ljubavnicima.
Samo joj je jedna mana, ima magareće noge.

ZMAJ ČUVA BLAGO
SKRITO ili zakopano blago kod Srba najčešće čuvaju zmija, zmaj ili neki drugi demon. Međutim, u mnogim vilinskim pripovetkama lepo se kazuje da i vile, posebno one što žive na planinama i u pećinama, katkad, na svojim staništima čine to isto. Na umu treba imati, da je blago o kome pričaju, posebno važno za ljude - za vile ne toliko.
One ne vrednuju novcem, zlatom i dragim kamenom, mada ih se potpuno ne odriču. Drugačija su im merila, čarobna i tajna, mudra i božanska. Kad je obično blago u pitanju, često su darežljive i prema čoveku široke ruke. Jasno se veli, kad bi ljudi znali gde je i koliko je, i kako mu se pristupa, mnoge bi carevine zaratile. Zato ga dobro paze, dele i pokazuju samo na kašičicu, ne hoteći da njime utule sirotinju naroda, već tek pojedinca.
S obzirom na poreklo i karakter, vilinsko blago je tajna nebeskim pismom ispisana i teško niščim i smrtnim ljudima dostupna. Koji su ovim pismenima koliko-toliko vični, proročkim i vidovitim snovima obdareni, spominju, kad se o tome zbori, pesmu, igru, nemušti jezik, čudotvorno i magično bilje, božansku ljubav i posebno podvlače munju i strelicu, nebeske ključe i još neku veliku tajnu nad tajnama.
Nastaviće se