Sjajne kao Sunce

 Brodarice su krupne i božanstveno lepe, jedino su u licu bleđe nego ine. Sjajne kao sunce, raspletenih kosa niz pleća puštenih, gole kao od majke rođene, ovenčane zelenilom i cvećem, samo su košuljom providnom i tananom ogrnute, te se bosonoge šeću. Čuvarice su voda, posebno brzih, planinskih, pa im vlasi neobično svetlucaju. U njima se mogu naći krljušti riblje. U glavi imaju i dlaku čudnovatu.
Narav im je nezgodna, zle su, zlobne i posebno osvetoljubive. Najradije gledaju da se ko muči kao zmija na trnu. Gotovo svaku uslugu naplaćuju.
Na sve se strane nahode. I u rekama i u morima. Svud gde plove lađe i galije. Čuvaju mesta gde se preko vode prelazi, mostove i plićake, lovišta riba, pojila za stoku, mesta zgodna za pranje veša ili za gradnju vodenice. Čak i vazduhom brode. Najčešći zbor im je ukraj hladnih planinskih voda.
Po mraku se kupaju na izvorima, rekama ili jezerima, ili ispred njih na polju „tance izvode“. Pri jasnoj mesečini katkad se spazi da se iz uzburkane i penušave vode dižu. Tad ne daju ljudima pevati, piti vode ili preći preko reke. „U gorici ladne vode ima, /Al je na njoj vila brodarkinja /Kod koje je brodarina skupa.“
Ko u tom času ima nesreću da im se primakne makar bio u čamcu ili brodu, „jaoh čovjeku i brodu: potonuće bez traga“. U najmanju ruku naplatiće tešku brodarinu. „Stan junače, plati brodarinu!“ Raniće ga, zatrovati, vezati ili kakve druge jade zadati. Naplatiće korišćenje vode i iz jezera i iz bunara. Ometaće gradnju na takvim mestima. Katkad, ali vrlo retko, i učiniti hoće: „Vozar beše gospođa devojka, /Sve svatove na vencu preveze, /Mladoženju na struk ruzmarina.“
Za dana sunčane zrake hvataju, upredaju i vezu po đerđefu platno, kome su „žice od junačkih perčina“. Sanjive su i sanonosne. Kad spavaju, ištu tišinu. Po tri srca u grudima nose. Na trećem im guja drema. Ko ih probudi ili vodu zamuti - teško njemu.
Pesma i igra su im nadaleko čuvene. Umilnim glasom mame mlade i krasne junake, u reke primamljuju žrtve. Opijaju ih muzikom i navode da upadnu u ponor iz koga se niko izvukao nije. Pamti se da je od brodarica hteo poginuti i sam Marko Kraljević.
Od njih se može spasti onaj koji odvrati konju od kopita savijene klince. Na te klince će se zamrsiti viline kose, pa će je izvući. Posle mu je na volju.
Ne sme se piti od vode u kojoj su one čedo okupale. Ta voda je zatrovana, može se desiti da se od nje čeljade teško razboli ili umre. Stoga narod pusti vodi računa i dobro pamti na kojim izvorima i virovima se skupljaju i takojim mestima već od prvog sumraka ne prilazi za lek, a kamoli da žeđ utoli.
Ako bi se ko kupao u vodi od vila što se neprekidno i dan i noć kupaju, ili u onoj što su je rešetom prosejale, mogao bi se opet izlečiti od mnogije bolesti. Ostao bi zdrav doveka ili bar prestao da nosi teret da je slep, gluv ili hrom. Među ljudima je, nažalost, malo onijeh koji kupačice razlikuju, mnogo, mnogo manje od onih što po otrovu gljive razlučuju.
Nekoji kažu da na Ivanjdan na vodi drukčije izvode tance, pa da je blago onome koji ih u taj čas spazi i u njino kolo uniđe. Takav će se usrećiti - podmladiće se kao zmaj što se podmlađuje, svlak svoj polažući.

DVOTOMNU knjigu ”Trava od devet mrakova” (Leksikon o vilama) , na 700 strana u luksuznom povezu, čija je puna cena 2.700 dinara, čitaoci ”Novosti” mogu da dobiju sa 40 odsto popusta. Narudžbine kod izdavača „Konteks“, 14000 Valjevo, Pantićeva 124/1, ili telefonom 014/290-980, 063/325-287.
Nastaviće se