Jezero isušili

 SRPSKA bruka i dika, Kraljeviću Marko, tutnjao je, skitao i lutao čitav svoj vek. Možda i dva ili tri života. Išao je tako iz boja u boj, upadao iz nevolje u nevolju. Često je živeo pod vilinim krilom. Nekad su mu vile u pomoći bile, ali nekad, Boga mi, i ljuti neprijatelji.
Putujući neprestano, uz ostale muke, žeđ ga je golema znala spopadati, da su mu se usta sušila i pamet mutila. Jednom zgodom čak je bio rešen da zakolje sebe ili Šarca i da se krvi napije. Tada mu je soko, otmena ptica planinska, kome se u nevolji Marko više puta pri ruci nalazio, pokazao gde je voda skrita.
„Ti ne kolji sebe ni Šarina, /Već naprijed poćeraj Šarina, /Ti ćeš naći studenu vodicu, /Pod jelikom zeleno jezero, /Kod jezera nagorkinju vilu, /Nagorkinju vilu bardaricu, /Koja vodu i jezero čuva, /Oko vode četiri kapije, /Sve kapije od kamena suha, /Troja vrata vazda zatvorena, /A četvrta vazda otvorena, /Al se nikom napojit ne dade /Već uzima ljutu bardarinu /Ko s napije vode iz jezera!“
Drugom prilikom Marko je tražio vodu po gori Rumenliji da sebe i Šarca napoji i proklinjao bezvodnu planinu. Onda mu se ona javila da je ne kune. Veli, imala je sedamdeset i sedam kladenaca, ali „Skupila gi vila samovila, /Zagradila sas devet duvara, /Zatvorila sas devet katanaca. /Koji pije glavu mu uzima /A od konja kopite uzima.“
Treći put, posestrima vila, koja ga je kao tiha i nevidelna senka neprestano pratila, primetila je žeđ njegovu i ispričala mu gde može vode da se napije, ali znajući mu ćud, i opomenula ga kako to da čini.
„Hajde gorom u napreda, /U gori je zeleno jezero, /Onde ćeš se hladne vode napit, /Al se čuvaj zamutit jezero; /Na njem spava brodarica vila, /...San zaspala u jelahu gustu, /Tabane joj vodica umiva, /A lišćice hlatkom je natkriva. /Ostrvce joj po jezeru plovi, /Zlo junaku koji je probudi, /I koji joj zamuti jezerce, /Jer uzima tešku brodarinu.“
Jednom će Marko pronaći viline dvore, u njima se vila „bogme, ne zgodila“, vrata i katanci behu otvoreni, pa će se obojica napiti. Drugi put su oprezni, „Marko pije, Šarac stražu čuva, /Šarac pije, Marko stražu čuva!“ Nekad popiju toliko da jezero za dva pedlja osekne. Ili Marko u inat nagna Šarca u jezero i vodu zamuti, pa bahatošću probudi brodaricu i rasrdi je grdno.
Na svu sreću, Marko obično u borbi ima pomagača, Šarca, drugu vilu, ili vile posestrime.
Ako ga samovila gađa sa tri lake strele, lako će ih dlanom dočekati i sablju potegnuti. A ako joj zlo bude u očima, Marko će je prvo moliti: „Nemoj, vilo, mene pogubiti, /Ja ću tebe za sestru primiti, /A ti mene za brata priimaj!“ Ako ga odbije, „Da sam, Marko, braću priimala, /Ja bi punu goru napunila.“
Posegnuće za drugim lukavstvom: „Poglej, vilo, poglej u planinu, /Kude igrav tvoji pobratimi.“ Samo trenutak viline nepažnje biće mu dovoljan da je dohvati. Zalud će tada ona moliti: „Nemoj, Marko, mene pogubiti, /Ja ću tebe za brata primiti, /A ti mene za sestru priimaj.“
Tada će Marko biti neumoljiv, vilinske naravi, „On potrže sablju dimiskiju, pa preseče vilu samovilu...“

DVOTOMNU KNJIGU ”TRAVA OD DEVET MRAKOVA” (Leksikon o vilama) , na 700 strana u luksuznom povezu, čija je puna cena 2.700 dinara, čitaoci ”Novosti” mogu da dobiju sa 40 odsto popusta. Narudžbine kod izdavača Konteks, 14000 Valjevo, Pantićeva 124/1, ili telefonom 014/290-980, 063/325-287.

Nastaviće se