Dižu iz mrtvih

 VILE su znalci i prvaci medicinske veštine. Izumiteljice lekova. Spravljaju raznovrsne meleme za sijaset bolesti i vidanje rana junačkijeh. („Daj ti bilje onome junaku.“) Lekarice i vidarice, neumorne, nauk ovaj veliki i umeće dobro kriju. Samo odabranim ljudima hoće lekarsko znanje poveriti i preneti. Tada su učiteljice veštine.
Umeju čak, zarad toga, ukrasti dete ili kakvo drugo čeljade, strpati ga u svoja kola, na nebo odvesti, na nekakvo brdo Aršanj ili gde drugde, tamo ga izlečiti i naučiti kako da vida narod, bere lekovite trave, otkopava crkve razorene, pronalazi i čisti vode žive.
Jedno dete sa ovakvim iskustvom provelo je po povratku kući tri godine u krevetu bez jela i pića (valjda su ga vile noću obilazile i dvorile). Drugo su naučile da vida oči koje bi one ranije izvadile.
Najplemenitije vidarice posebno su vešte u lečenju teških rana zadobijenih u bojevima. „Daj me puštaj u planinu živu, /Da naberem po Miroču bilja, /Da zalečim rane na junaku...“ preklinje vila Marka Kraljevića, bratimi ga Bogom i sv. Jovanom, da zagasi rane vojvodi Milošu. „Do zelene trave doskočila, /Pak sabira trave svakojake, /Ranjenike što vida junake.“
Nesporno je da najčešće leče biljnim lekovima, ali ne uvek. Zato je, teško, ali i moguće vile vidarice razdvojiti od biljarica. Imaju melema i sa drugih strana. Znaju da koriste i kosti ljudske. Posebno jednu sastavnu, inače otrovnu, koja je smrtonosna da se čovek na nju ubode. Vrlo, vrlo često vidaju čudotvornom vodom. Čak je i čobanima u tikvicu sipaju da je uza se nose i leče kog treba.
Vodom su, tako, izlečile budimsku kraljicu od neplodnosti. Posebno je koriste za vidanje vida i očiju. Kad se Jovan-beg oženio slepom devojkom „vila curi oči povratila“. Isto tako careviću Jovanu kojeg je majka oslepila, pa onda budimskom kralju i Relji Bošnjaninu itd.
Ponekad leče i molitvom.
U ovom časnom poslu katkad imaju i pomagače. „Malo stalo za dugo ne bilo, /Dok eto ti iz duvara guje, /Guja nosi trave svakojake; /Al eto ti iz oblaka vile, /I eto ti iz gore kurjaka: /Vuče Vuku rane zalizuje, /A guja mu trave donosaše, /Vila Vuku trave privijaše.“
Kad im je volja dižu ljude iz mrtvih.
Međutim, ne leče uvek iz ljubavi. Nekad ih junaci silom nagone. Nekad naplaćuju vidarinu i to, Boga mi, skupo. Nekakvoj mladoj su ponudile da joj vrate vid u zamenu za mladoženju, a Jovan-begu koji imaše sedamnaest rana „Sedam rana od sedam sabalja, /Drugo sedam od ujeda ljuta, /A tri rane od tri džeferdara, /Kroz njih mu se vide džigerice“, tražile su baš mnogo: „Milog babe blago nebrojeno, /Mile braće konje nejahane, /Staroj majci ruku iz ramena, /Miloj seki ruse pletenice, /Miloj ljubi ogru sa grlašca.“ Petru Latinu su nudile lek u otkup: „Daj ti meni krila i okrila, /Ja ću tebi vilinskoga bilja /Koje bilje svaku ranu vida.“
Možda upravo zbog toga vila nije konačan iscelitelj. Niti je sama sobom večni vidalac. Iako je nenadmašni utešitelj i poznavalac rana od vidanja, iako leči bolje no ikakav doktor, može to svoje znanje izgubiti. „No mu tada vila govorila: /Nekada sam vidarica bila, /Ja bih tvoga brata izvidala.“ Kad i zašto to znanje gubi ne znamo.
Znamo samo toliko, ko je bio s vilama - trave od ljekarije poznaje.

DVOTOMNU knjigu ”Trava od devet mrakova” (Leksikon o vilama) , na 700 strana u luksuznom povezu, čija je puna cena 2.700 dinara, čitaoci ”Novosti” mogu da dobiju sa 40 odsto popusta. Narudžbine kod izdavača Konteks, 14000 Valjevo, Pantićeva 124/1, ili telefonom 014/290-980, 063/325-287.
(Nastaviće se)