Kao carska kćer

 DANICA je možda vila, možda im je samo posestrima nastala od devojke poginule u svatovima. Kako bilo, da bilo, može biti da je najlepša među svim vilama. Iako je majka, iako je rađala, izgleda kao devojka. Koji su je videli da ukraj vira sedi i čeka sina Tatomira, u čas onaj kad se noć u dan pretvara, tako kazuju. Oko sebe sija posebno mirnom i bledom svetlošću, pred kojom se sve zvezde linjaju. Sliči carskoj kćeri iz bajki staroslavnih.
Krasota njena je nekako stroga i uzvišena, neosporna i strahopoštovanje ište. Pod desnim ramenom joj sunce sija, a pod levim mesec izgreva. Tri blistave zvezde na vrh glave nosi, nekad bele, a nekad krvave. Po tome ju je lako prepoznati i teško sa kojom drugom zameniti.
Još se pripoveda da je sestra s čarobnim srebrnim čobaninom koji nebrojeno stado čuva. Silne moći su u njenim rukama i vlast velika. Ko bi na osnovu blagog pogleda i smernih, nenametljivih pokreta sudio, silno bi se prevario. Jeste pravična i široke ruke, plemenita i uzorita, ali i britka i osvetoljubiva. Nije se s njenim osećanjima igrati. Druguje s munjom od oblaka.
Visoko preko neba leti i daleko vidi. Nebeske visine su njena arija. Tamo igra s drugama razne igre vilene, udaje se za sunce ili mesec i pod ključem drži zimne cičine i letnje vrućine, oganj živi, strele i gromove. Upravlja vodama i brodovima. Katkad tankim i bledim, dugim nežnim prstima uzima tri sjajne svećice. Tad nije razborito podgrevati radoznalost, bolje joj je ne prilaziti.
Mimo svega, veliku čežnju u srcima ljudi izaziva. A ljudi, ko ljudi, o svemu što im je nedostižno i daleko, naširoko maštaju, a naglas, kao o kiselom grožđu pričaju. Tako i za vilenu ovu diku. Vele - jeste najlepša, ali joj je zaludu lepota - „er se hita sunca i mjeseca.“

SA BORIKOM NEMA ŠALE
„Pro]oh goru, prođoh drugu i treću, /Kada dođoh u četvrtu borovu, /Al u gori zelen bore listao, /I pod borom posteljica mekana, /Na postelji moja draga zaspala.“ Predivna ova diva lepotu je stekla naročitu. „Rasla je na bor gledajući, /Šećer jela, šerbet vodu pila, /Šećerli se vodom umivala.“
Stan ima u borovu drvetu. Trag njen poznaje se po svežem i lepom mirisu smole. Takav je ostao i u pesmi koja kazuje da je dragi Bog dao nekojem momčetu „zlatne roge“ kojima će moći da probode boru koru. Kad je ovaj to učinio u drvetu je vilu pronašao. „Al u boru mlada moma pa zasija kano sunce.“
Borika olako daje obećanja, ne smemo se prisegnuti koliko do njih drži. Znamo da se vile na brak moraju prisiliti, a Borika kao da se sama nudi. Po tome je naročita i interesantna. Onom mladiću koji ju je u boru našao veli: „Ne prosi me, ne dadu me, /Ne otimlji, poginućeš: /...Već me mami, ja ću poći.“
(Nastaviće se)

DVOTOMNU knjigu ”Trava od devet mrakova” (Leksikon o vilama) , na 700 strana u luksuznom povezu, čija je puna cena 2.700 dinara, čitaoci ”Novosti” mogu da dobiju sa 40 odsto popusta. Narudžbine kod izdavača Konteks, 14000 Valjevo, Pantićeva 124/1, ili telefonom 014/290-980, 063/325-287.