Junak i ljudina

 ZMAJ Ognjeni Vuk spada među one srećne srpske junake što no su izrasli iz čuvenog i čarobnog, vatrenog semena, rođene iz goleme i žestoke ljubavi zmaja s vilom ili kakvom ženom lepoticom.
Da je Vuk roda zmajevskoga, nema sumnje. Svi zmajski znaci i pečati bili su tu. Nije trebalo posebno oko i naročita pamet da se to zaključi. Odmah po rođenju primetila je to i baba njegova. Pesme narodne, bajoslovne, svedoče da je Turke izvestila: „U mog sina, slijepca Grgura, /U njega se muško čedo nađe; /Nije čedo čeda kakvano su: /Vučja šapa i orlovo krilo, /I zmajevo kolo pod pazuhom, /Iz usta mu modar plamen bije, /Materi se ne da zadojiti.“
Brzo je izrastao u ognjevitog junaka koji preko neba tiho jezdi ili kao svetlica preleće. Od njega „u letenju oganj odskače i svijetli“. Imao je naročita tajna krila. I neko ruho ognjevito koje je svlačio i oblačio kao zmija košuljicu. Svakako je strašan junak i dična ljudina. I stasom i pameću. Po svemu svesniji od ostalih članova zajednice, življaše vazda lica namračitog.
Bilo da je „vilovita vranca posjednuo“ ili „lavskog konja“ uzjahao, zmajovito ga je zauzdao. Za uzde je upleo dve guje tanane. Opasao je britku sablju iskovanu od krila ribe šestokrile. Kretao se noću, bez meseca, ogrnut mrkom medvjedinom. Delao je vazda na korist i diku svog roda i naroda.
Za ovu zgodu, ipak, nećemo kazivati o junaštvima Zmajevim, nego ćemo reći da je za ženu, vjernu ljubu, imao upravo vilu. Po opisu iz pesama verovatno primorkinju ili zagorkinju, koja mu je sinove „porodila Zmaj i Ognjan Vuka“.
„Zmaj proleće s mora na Dunavo /I pod krilom pronese djevojku, /Pod jednijem lijepu djevojku, /A pod drugim ruho djevojačko; /Al je zmaju žeđa dodijala, /Ispod krila ispusti djevojku, /Pak je posla za goru na vodu; /Al na vodi tri mlada bećara: /Jedan veli: „Lijepe djevojke!“ /Drugi veli: „Da je upitamo.“ /Treći veli: „Da je obljubimo.“ /Al govori lijepa djevojka: /“Prođte me se tri mlada bećara; /Ja sam kćerca cara čestitoga, /A sestrica paše Bosanskoga, /Vjerna ljuba zmaja ognjenoga;“ /Pak proleće preko ravna polja, /Kako zvijezda preko vedra neba.“
Zmaj Ognjeni Vuk još je mnoziju susreta sa vilama imao. U takovo vreme je živeo. Vila Andesila ga je mamila da s njom pođe u Kaldak planinu: „Da ti vidiš našu građevinu /Koju no smo skoro pogradile, /Od kostiju ozidale grada, /A od glava bedem napravile, /Od sabalja gvozdenu kapiju.“
Kad to nije pomoglo, ovog zmaja, lepog koliko i besnog, vile otrovaše zatrovanim biljem ali i izlečiše. Vile hoćaše „da se mlade nagriju sunca, nagledaju u junaka lica.“ Druga vila mu je pretila: „Ja bih tebi oči opalila /I zenice crne izvadila, /Osvetlila pobratima moga, /Pobratima Marić Usejina, /Što si njega pogubio lani,“ ali ga se strašila.
Treća je, opet, ovog heroja koji „vatru pali, a sabljom siječe,“ teško ranila, a potom brižno vidala „zaklopljena u šikili-odaju.“ „Zmija njemu bilje donosaše, /A vila mu bilje privijaše, /A vuk Vuku liže rane ljute.“
Na kraju ga je vila venčala drugom vilom. I tako dalje i tako dalje...

DVOTOMNU knjigu ”Trava od devet mrakova” (Leksikon o vilama) , na 700 strana u luksuznom povezu, čija je puna cena 2.700 dinara, čitaoci ”Novosti” mogu da dobiju sa 40 odsto popusta. Narudžbine kod izdavača Konteks, 14000 Valjevo, Pantićeva 124/1, ili telefonom 014/290-980, 063/325-287.