Orgije u hangaru

 Posle Dragana Opačića, svedok “H” bio je drugi krunski svedok Haškog tužilaštva protiv mene. Ono što je ovaj zaštićeni svedok, za koga se samo znalo da ima 28 godina, da je rodom iz Kozarca i da me dobro poznaje, ispričao o mučenju zatvorenika u logoru Omarska ljudski razum teško može da pojmi. I sve to tužilac je doveo u vezu sa mnom, iako u logoru Omarska nikad nisam bio.
Iskaz svedoka “H” tužilac je pretočio u tačku 5 optužnice u kojoj se kaže da je Duško Tadić sa nekoliko stražara i “posetilaca” logora Omarska 18. juna 1992, prozvao i izveo iz hangara (garaže) petoricu zatočenih Muslimana - Emira Karabašića, Jasmina Hrnića, Envera Alića, Fikreta Harambašića i Emira Begovića. Usledilo je zatim višečasovno teško premlaćivanje ovih logoraša. Tadić i stražari su se potom sadistički iživljavali nad njima primoravajući ih da međusobno seksualno opšte.
Tužilac kaže da je iživljavanje dostiglo kulminaciju kada su dvojica logoraša od kojih je jedan zaštićeni svedok “H”, a drugi zaštićeni svedok “G” bili primorani da se uključe u orgiju. Svedok “H” je morao rukama da zapuši usta Fikretu Harambašiću dok mu je svedok “G” za to vreme zubima odgrizao testise.

Pretnja nožem

Niko od petorice prozvanih i mučenih Muslimana, kaže tužilac, nije preživeo. Preživeli su svedok “H” i svedok “G”. Prvi se pojavio pred Haškim sudom i svedočio na raspravi zatvorenoj za javnost. Većinom glasova tročlano veće odlučilo je da optuženi ne može da vidi svedoka. Omogućeno mi je, međutim, da ga čujem. Moji advokati mogli su i da ga vide i unakrsno ispituju. Svedok “H” svoj iskaz podelio je na dva dela. U prvom je opisao ono što je čuo i video kroz odškrinuta vrata hangara iz koga su dopirali jauci mučenih Muslimana. U drugom delu svedočio je o onome što je video svojim očima i u čemu je lično učestvovao.
Za čoveka koji je izdavao naređenja, svedok “H” kaže da je bio “čovek s bradom”. Koračao je okolo, sa nožem u ruci, uzrujan. Imao je gustu tamnosmeđu kosu i jaku bradu. Bio je visok oko 180 santimetara. Mogao je imati oko 35 godina. Svedoku “H” i svedoku “G” naređeno je da iznesu premlaćene zatvorenike. “Video sam telo na podu, svo u krvi, rekao je svedok “H”. Mislim da je to bio Emir Karabašić. Prepoznao sam ga po plastičnim patikama koje je uvek nosio.” “Čovek s bradom” naredio je da pretučene iznesu napolje. Kad su došli do Hrnića, on je još bio živ i počeo je da se opire. “Čovek s bradom stao mu je nogom na vrat i počeo da ga gazi, kaže svedok “H”. Posle toga nam je naredio da radimo sklekove.”
Svedok “H” ovako opisuje dalji sled događaja: “Doveli su nas do kanala ispred garaže. U kanalu je bilo dosta vode i ulja. Čovek s bradom nam je naredio da skočimo u njega, a zatim da legnemo. Rekao nam je da pužemo na stomaku. Morali smo da vičemo razne stvari, na primer, da smo svinje. Naredio nam je da legnemo na leđa. Tada su doneli Fikreta Harambašića koji je bio sav u krvi i golog su ga bacili u kanal. Harambašić je pre rata bio policajac u Prijedoru.”
Sada dolazi najjeziviji deo priče. Svedok “H” kaže: “Posle nekog vremena naredili su nam da izađemo iz kanala i da legnemo na ulaz garaže. Meni su rekli da ližem Harijevu stražnjicu, a “G” je morao da stavi njegov polni organ u usta. Čovek s bradom je tada naredio da “G” ugrize Harija za testise, a ja da mu rukama držim zapušena usta. Stavio je vrh noža pored mojih očiju i rekao: “Ako čujem bilo kakav krik, oba ću ti oka iskopati!”
Svedok “G” je pokušao da ugrize Harija za testise a ovaj se branio, prekrivajući ih rukama. Nastala je ogorčena borba. “G” je pokušao da Hariju skloni ruke i raširi noge - kaže svedok “H”. Udarao ga je i grizao kao ludak. Čovek s bradom stajao je nekoliko metara od nas i govorio: “Uživaš li, Hari, kako ti se sviđa Hari?” Zatim je čovek s bradom prišao bliže i rekao “G”: “Odgrizi mu testise!” Hari više nije imao snage da se bori. “G” je odgrizao jedan testis i ispljunuo ga. Testis se otkotrljao do šahta. Čovek s bradom je rekao Hariju: “Hajde sad pravi turskog sina”.
Logorski stražari su, kaže svedok “H”, seirili: “Gledaj šta rade jedni drugima. A šta bi tek nama radili kad to čine sebi”. Ja sam Harija doveo do stola, stavio ga na pod. On je traži vode, ja sam rekao da vode nema. Jedan od stražara kazao mi je da bežim jer će čovek s bradom da me ubije. Otrčao sam u svoju sobu što sam brže mogao.”
Priču svedoka “H” mediji su mnogo eksploatisali. Taj čovek s bradom mogao sam biti samo ja, Duško Tadić. Istina je da sam, kao karatista, nosio lepo oblikovanu bradu. Ali je istina da sam je uoči izbijanja ratnih sukoba u BiH obrijao i da je nikad više nisam pustio. Medije, a ni Haški sud, nije mnogo interesovao ključni deo iskaza svedoka “H” za koga se tvrdilo da će presudno uticati na moje suđenje. A on je na pitanje tužioca da li je u tim zlostavljanjima učestvovao Duško Tadić, kategorički odgovorio: “Ne. To su hteli da znaju i zatvorenici kad sam se vratio u svoju sobu. Pitali su me da li je to bio Dule, misleći na Duška Tadića. Rekao sam da taj čovek s bradom nije bio Duško Tadić. Duška dobro znam, jer sam kod njega godinu dana učio karate. A ko je bio taj čovek sa bradom ja ne znam, iako sam se sa njim sreo licem u lice.”

Oboren pogled

Tvrdnju svedoka “H” da 18. juna 1992. godine nisam bio u logoru Omarska, niti učestvovao u opisanom mučenju zatvorenika, Haški sud je, u presudi, ovako protumačio: “Svedok je video i opisao razne muškarce koji su učestvovali u celokupnom incidentu i dao jasan iskaz o svemu što je on morao raditi u prizemlju hangara. Međutim, iz straha mu je pogled bio “uglavnom oboren”. Iskaz ovog svedoka, iako je on jedini svedok koji je aktivno učestvovao u napadu na tri žrtve i na Fikreta Harambašića, ne može se smatrati dokazom da optuženi nije prisustvovao događajima u prizemlju hangara budući da svedok, iz opravdanih razloga lične sigurnosti, nije iskoristio priliku da pogleda oko sebe po prizemlju hangara i identifikuje one koje je mogao prepoznati.”
Za Haški sud bilo je bitno da svedok “H” iz “opravdanih razloga lične sigurnosti” nije smeo podići pogled i videti ko muči i ubija zatvorenike u logoru Omarska. A video je sve drugo sem to. Ali za mene je strašno bitno da se to zna. Tužilac me je optužio da sam tada ubio i Emira Karabašića, koji je bio moj najbolji učenik u karateu. Bili smo prijatelji, jedan drugom išli u kuću. Kad mi je otac umro, Emir je bio jedan od onih koji su ga na rukama izneli iz kuće. Posle svega što je rekao Haški sud i što su mesecima trubili mediji, treba imati mnogo snage i članovima Emirove porodice pogledati u oči. A ja to moram učiniti. Ne mogu pogled držati oboren.
Mogao bih kao Jozef K, junak Kafkinog “Procesa”, da kažem: “Ja se ne zalažem za sebe. Ono što ja želim je da javno pretresemo jedno zlo”. Da li je na to spremna i Nataša Kandić, koja je u nedeljniku “Vreme”, pre suđenja, tvrdila da sam zverski ubio svog najboljeg učenika u karateu?
(Nastaviće se)