U školi užasa

 TERORISTI su krenuli u napad na školu u Beslanu rano izjutra 1. septembra 2004, a izvela ga je grupa od 32 pripadnika Drugog bataljona šehida “Rijadus Salihin”. Zvanično saopštenje FSB-a navodi da je ovom grupom komandovao Ruslan Tagirovič Hučbarov. Policija pretpostavlja da je Hučbarov uspeo da se izvuče iz obruča. Za njime je poternica bila raspisana još 1998. godine.
Pre nego što su krenuli u svoj krvavi pir, teroristi su se podelili u dve grupe. Prvi deo (oko 20 ljudi), naoružan puškama AK 5,45 mm M74 sa podcevnim bacačima granata GP-25, snajperima SVD, puškomitraljezima PKM 7,62 mm, raketnim bacačima RPG-7M i RPG-18 “Muha”, prikupio se u šumi na severu Severne Osetije (30 km od granice sa Ingušetijom). Pojedini teroristi su imali i prsluke sa eksplozivom kakve nose bombaši samoubice.
Podeljeni u dva odeljenja, jačine od sedam do 10 ljudi, teroristi su se ukrcali u kamion GAZ-66 i kombi UAZ “Gazela”. Oko osam časova, na putu između Hurikaua i Malgobeka, zarobili su majora policije Soltana Guraževa. Od njega su uzeli isprave i vozilo, kako bi zavarali kontrolu saobraćajne milicije.
Druga grupa terorista, zadužena da osmotri i locira obezbeđenje, ubacila se među ljude u dvorište beslanske škole, koji su očekivali početak proslave. Prema nepotvrđenim informacijama, grupa od desetak terorista je doputovala u Beslan četiri dana pre opsade, u izviđačku misiju. Deca su bila postrojena u obliku ćiriličnog slova P: na desnom krilu prvaci i najmlađi, bliže ulazu u zgradu, na levom krilu najstariji razredi, a svuda oko njih odrasli. Muzika je svirala neku prigodnu melodiju.
U 09.30 u dvorište škole ulaze kamion, kombi i zaplenjeno policijsko vozilo. Iz vozila su iskočili naoružani ljudi sa crnim maskama, pucajući i bacajući dimne bombe. Počeli su da teraju u zgradu škole sve koji su se tamo nalazili. Ipak, stotinak starijih učenika i toliko odraslih, uspeli su da pobegnu. Ostale su teroristi naterali da uđu u školsku zgradu, a zatim u fiskulturnu salu. Svima su naredili da sednu na pod i da podignu ruke.
Kada su sve taoce okupili u fiskulturnoj sali, teroristi su od prikupljenog nameštaja i sprava napravili barikade, a decu kao žive štitove rasporedili duž bočnih prozora. O obruče košarkaških koševa i o uže razapeto između njih, okačili su nekoliko mina, a ostatak postavljaju na pod.
Najveća eksplozivna naprava bila je povezana sa odskočnim upaljačem, smeštenim između listova knjige čije je korice, nogom, stalno pritiskao jedan od terorista.
Cela školska zgrada je takođe bila minirana. Na krovu i na pojedine prozorske otvore postavljeni su snajperisti. Mine su postavljene i kod ulaza u sportsku salu, na stepeništu i na drugim mestima.
Školi niko nije mogao da priđe bliže od pedeset metara, jer su teroristi pucali na sve što se kreće. Osim toga, oko škole se okupilo najmanje hiljadu roditelja, rođaka i meštana, uglavnom vođenih emocijama, koji su ogorčeno negodovali. Tokom 1. i 2. septembra likvidirano je dvadesetak muškaraca sposobnih za otpor, a njihova tela izbačena su u dvorište škole.
Više od hiljadu dece i odraslih provelo je dva i po dana i dve noći u stalnom strahu da u svakom trenutku mogu odleteti u vazduh, jer su im teroristi neprestano pretili da će ih u slučaju i najmanje neposlušnosti ili otpora poubijati ili aktivirati eksploziv. Nisu dozvoljavali da se taocima dostave hrana i voda, a jedina “milost” koju su taocima ukazivali sastojala se u tome da su im dopuštali odlazak u toalet.
(Nastaviće se)