Ćerka boga sunca

KLEOPATRA VII jedna je od najvećih svetskih političkih i romantičnih heroina. Bila je poslednja vladarka dinastije Ptolomeja koja se odupirala beskrajnom širenju Rimskog carstva.Rođena je u Aleksandriji 69. godine p. n. e, kao ćerka Ptolomeja HII, poznatog kao Ptolomej Aulet. Dinastija Ptolomeja je bila makedonskog porekla, ali su vladali Egiptom kao faraoni. Kleopatra je govorila egipatski i smatrala sebe ćerkom egipatskog boga Sunca Ra.
Kada je Kleopatrin otac umro, 51. godine p. n. e, ostavio je egipatsko kraljevstvo Kleopatri i njenom mlađem bratu Ptolomeju DžIII. Kleopatra je sa sedamnaest godina nasledila egipatski tron.
Nasledstvo se u Egiptu sticalo po majčinoj liniji pa se na isti način nasleđivao i presto. To je u praksi značilo da je Kleopatra morala da se uda za jednog od svoje braće koji je bio prvi u naslednoj liniji - njeni otac i majka su takođe bili brat i sestra. Tako se udala za Ptolomeja, koji je imao samo dvanaest godina. Mada je muški vladalac trebalo da bude važniji, Kleopatra je uredila da se samo njeno ime i portret pojavljuju na egipatskim kovanicama. Tim činom je pokazala da se ne obazire na tradiciju Ptolomeja.
Kada je Kleopatra postala kraljica, dinastija Ptolomeja bila je saveznik Rimljana već dva veka. Međutim, Rimska imperija, koja je neprekidno rasla, preuzimala je sve veću kontrolu nad Egiptom. Ptolomej HII bio je primoran da plaća danak Rimljanima da bi ih zadržao izvan svog carstva. Egipatske teritorije, uključujući Kipar, Siriju i Kirenaiku (današnja Libija), bile su izgubljene, njima su zagospodarili Rimljani, a anarhija i glad pretili su da ugroze egipatsko carstvo.
U razdoblju od 51. do 49. godine p. n. e, višegodišnje uzastopne suše su prouzrokovale lošu žetvu u Egiptu, a do izlivanja Nila, koje je od presudnog značaja za đubrenje i navodnjavanje zemljišta, nije došlo. Baš u to vreme, sledbenici Ptolomeja HIII primorali su Kleopatru da se odrekne vlasti i napusti zemlju. Radeći na svoju ruku, Ptolomej je zabranio izvoz žitarica iz Aleksandrije, čime je razbesneo Rimljane.

Put do trona

Četrdeset osme godine pre nove ere Julije Cezar osvaja Aleksandriju. Kleopatra to koristi da bi se vratila na presto. Uspeva da se probije kroz neprijateljske redove kako bi direktno pregovarala sa Cezarom. Njeni motivi nisu sasvim jasni. Možda je time pokušavala da spase dinastiju Ptolomeja, a možda je samo imala za cilj da sačuva Aleksandriju. Cezar je bio zvanični arbitar između Kleopatre i Ptolomeja, ali je favorizovao Kleopatru.
Posle kratkog rata, Ptolomej HIII bio je ubijen, a Cezar je ustoličio Kleopatru na tron. Da bi osigurala dinastiju, udala se za još mlađeg brata Ptolomeja HIV, ali bilo da je u pitanju politička proračunast ili istinska ljubav - ili možda oboje - postaje Cezarova ljubavnica. Legenda kaže da je Kleopatra “urolana” u tepih i da su je tako odneli Cezaru na njihov prvi sastanak. Njena lepota bila je predmet mnogih diskusija. Novčići sa njenim likom pokazuju ženu kukastog nosa i muškobanjastog izgleda. Paskal je rekao: “Da je Kleopatrin nos bio kraći, lice celog sveta bilo bi drugačije”.
Cezar i Klaopatra dobili su sina koga su nazvali Ptolomej Cezar, poznatijeg pod imenom Cezarion, ili mali Cezar. Međutim, Cezar je odbio da prizna Cezariona za svog naslednika. Umesto njega imenovao je svog nećaka Oktavijana.
Kleopatra i Cezarion su 45. godine p. n. e. krenuli iz Aleksandrije u Rim, gde ih je zatekla vest da je Cezar ubijen. Kad su se vratili u Egipat, Ptolomej HIV je iznenada umro i Cezarion je postao suvladar sa svojom majkom. Pričalo se da je Kleopatra možda čak i ubila svog brata da bi osigurala tron za sebe.
Posle Cezarove smrti, Rim je bio podeljen između pristalica vodećeg senatora Marka Antonija i Oktavijana. Marko Antonije je krenuo u Aleksandriju da bi osigurao Kleopatrinu lojalnost prema Rimu - i zaljubio se u nju. Rimski istoričar Plutarh ovako je opisao prvi sastanak: “Pojavila se ploveći uz reku Sidnus, u barci pozlaćene krme, raširenih purpurnih jedara, dok su srebrna vesla udarala u ritmu flauta, frula i harfi. Ona je ležala pod baldahinom od zlatnih tkanina, obučena kao Venera na jednoj slici, a prelepi mladići, kao preslikani Kupidoni, stajali su sa obe strane i hladili je. Njene služavke su bile obučene kao morske nimfe i gracije... Mirisi su se širili od barke do obale.”

Ujed zmije

Antonije i Kleopatra su se venčali 36. godine p. n. e, uprkos činjenici da je on imao zakonitu ženu u Rimu. Ovaj događaj je rasplamsao bes u rimskom Senatu koji je rastao sve više kako je Marko Antonije poklanjao deo po deo imperije (Krit, Kipar, Kirenu, Palestinu i Tarsus) Kleopatri i njenoj porodici. Kleopatra je sa Markom Antonijem dobila blizance, koje je on priznao i dao im imena Aleksandar Helios (Sunce) i Kleopatra Selena (Mesec).
Aleksandar Helios je bio krunisan za kralja Imperije Seleukida, a Kleopatra Selena je postala kraljica Kirenaike i Krita. Kleopatra je kasnije rodila još jedno dete Marku Antoniju, Ptolemeja Filadelfosa, koji je imenovan za kralja Sirije i Male Azije kad je imao samo dve godine. Ako je Kleopatra nekad sanjala o širenju egipatske imperije, san je sad počeo da se obistinjuje.
Između 32. i 31. godine p. n. e. Marko Antonije se razveo od svoje rimske supruge Oktavije, primoravajući tako ceo svet i Rim da priznaju njegovu vezu sa Kleopatrom. Kad je Marko Antonije naložio da se stavi Kleopatrino ime na rimski novac, time je zapravo stavio tačku na svoju odanost Rimu. Oktavijan je objavio rat. Egipatska vojska je bila poražena na obali Grčke u čuvenoj bici kod Aktiuma, 31. godine p. n. e. Godinu dana kasnije, Oktavijan je došao u Aleksandriju i porazio Marka Antonija.
Marko Antonije je izvršio samoubistvo tako što se probo svojim mačem i izdahnuo na Kleopatrinim rukama. Sahranjen je sa svim kraljevskim počastima. Kleopatra je pala u Oktavijanovo zarobljeništvo i odlučila da sebi oduzme život. Najveći broj izvora tvrdi da je kao način samoubistva izabrala ujed zmije, a kako predanje govori jedna otrovnica - verovatno kobra - prokrijumčarena je u njene odaje u korpi punoj smokava. Egipćani su verovali da smrt prouzrokovana ujedom zmije osigurava besmrtnost, što bi jednako dobro objasnilo i Kleopatrin izbor načina na koji je sebi oduzela život i trajnost ove legende. Imala je 39 godina.
Kleopatra je bila poslednja vladarka Egipta iz makedonske dinastije i njena smrt je označila kraj jednog važnog perioda egipatske istorije.
(Nastaviće se)