Peti rod vojske

Deset dana po mom dolasku u Skoplje, vraćen sam u Beograd, kako bi testirao monoplan R.E.P. zaplenjen od Turaka. Koristio sam specijalni brzi voz princa Pavla i veoma brzo sam dospeo na svoju destinaciju. Monoplan R.E.P. kazuje Francuz Emil Vedrin motorom od 70 konjskih snaga bio je u veoma dobrom stanju.
Sledećeg dana izvršio sam šest letova, od toga pet sa srpskim oficirima, koji su bili veoma zadovoljni izletom u vazduhu. Panorama u kojoj smo uživali tokom letova bila je prekrasna: ispod nas Sava, Dunav, i široke mađarske ravnice. Mogli smo vrlo precizno da posmatramo austrijske vojnike koji su logorovali pored Save. Svaki dan sam pravio letove iznad Beograda i okoline. Moj ugovor važi do 15. decembra, zbog toga moram uskoro da odletim iz Beograda za Niš, kako bih doterao mašinu u avijatičarski centar, gde komandir Miletić organizuje ’peti rod vojske’.
Teren je jako dobro odabran, na potpuno ravnoj poljani srednje visine, širine jedan i dužine tri kilometra. Hangari su već kompletirani. Konačno ćemo moći da servisiramo naše monoplane Deperdisen, nešto što smo mogli da uradimo davno, da nije bilo svih tih zastoja. Vozila, benzin i rezerve ulja, rezervni delovi itd. sve je spremno za transport.
Klima u ovoj zemlji je veoma ugodna. Mislim da će za par meseci srpska vojna avijatika biti vrlo sposobna... Žao nam je što ćemo morati da napustimo ovu zemlju, pošto su ljudi bez izuzetka divni, nešto što se ne sreće svuda, naročito ukoliko se ima iskustva u pojedinim francuskim zemljama, zaključuje Vedrin.
Rešenjem ministra vojnog, vojvode Radomira Putnika, 24. decembra 1912. ustrojena je, u sastavu inženjerije, Vazduhoplovna komanda, sa sedištem u Nišu. U njen sastav su ušli Aeroplanska eskadra I poziva narodne vojske, Balonska četa I poziva narodne vojske i golubija stanica. Za njenog komandira postavljen je, sasvim očekivano, major Kosta Miletić.
U međuvremenu srpski konzul u Bariju i poručnik Ilić su organizovali da se 9. decembra vazduhoplovni materijal tajno ukrca na grčki brod “Riga” i uputi u tek oslobođeni Solun, gde je stigao šest dana kasnije. Novi zastoj nastao je zbog čekanja da se osposobi železnička pruga koja je bila oštećena tokom prethodnih borbi kod Đevđelije. Konačno, aeroplani i prateća oprema su stigli 27. decembra na aerodrom na Trupalskom polju, gde je bilo sedište novoformirane Aeroplanske eskadre.
Za njenog prvog komandira imenovan je poručnik Jovan Jugović. Pomoćno ljudstvo preuzeto je iz jedinica Niškog garnizona, a komandi su dodeljena i dva mehaničara, Miloje Milekić i Todor Zelić. Pod budnim okom francuskih pilota Vedrina, Brodena, de Relija i Godefroja otpočeo je program doškolovavanja srpskih pilota, ali su se vrlo brzo desile dve nesreće. Jovan Jugović je lakše povređen kada je na poletanju njegov Farman HF.20 naglo skrenuo i prevrnuo se. Kako se i inače nije pronalazio u pilotaži, Jugović je zamolio majora Miletića da ga premesti u Balonsku četu.
Njegov prethodni položaj preuzeo je poručnik Miloš Ilić. Nekoliko dana kasnije, 16. januara, sličan udes je doživeo i podnarednik Vojislav Novičić, ali kako je njegov HF.20 imao mnogo veću brzinu potpuno je uništen, a sam Novičić je pri prevrtanju ispao iz aparata i teško je povređen. U to vreme ozbiljno je razmatrano osnivanje pilotske škole u Nišu u kojoj bi instruktori bili već prisutni francuski piloti.

NARUDŽBENICA Knjigu ”Krila Srbije - vazduhoplovna komanda i avijatika Srpske vojske” moćete naručiti kod izdavača ”Infinitas” na telefon (011) 328-4602