Panika u Skadru

 Po doznanju od zarobljenika, jednog turskog narednika, let aeroplana proizveo je u Skadru ogromnu paniku, a naročito kod prostog sveta.
U naredna tri dana Luj Godefroj je četiri puta poletao ka Skadru ali se svaki put vraćao neobavljenog zadatka zbog navodnih snažnih strujanja, iako je let njegovog Deperdisena sa zemlje delovao sasvim mirno. Živojin Stanković je 31. marta izvršio jedan probni let a 2. aprila je bezuspešno pokušao da nadleti neprijateljske položaje u društvu rskogratnog dopisnika Aleksandra Bišmakova. Bišmakov je ponovo pokušao da nadleti Skadar u toku popodneva, ovaj put sa Godefrojem ali mu to opet nije uspelo.
Sledećeg dana u prisustvu đenerala Bojovića, načelnika štaba kora pukovnika Živka Pavlovića i nekoliko stranih vojnih izaslanika, Stanković i Godefroj su izvršili po još jedan let. Stanković je preleteo preko turskih položaja dok se Godefroj nije usudio da pređe liniju fronta. Došlo je do velikih kiša od kojih je ionako loš put ka Lješu i Svetom Jovanu Medovskom prekinut. Veći broj pripadnika odreda se razboleo, a problem je predstavljao i nedostatak hrane. Situacija je postala još teža kada se 12. aprila izlio Drim i potopio letelište. Kiša je konačno prestala tri dana kasnije. Sledećeg dana, 16. aprila, stigla je naredba vrhovne komande Primorskog kora kojom se zabranjuje dalje letenje. Ovo je bio rezultat akcije evropskih sila koje su Crnoj Gori, Srbiji i Grčkoj zapretile vojnom intervencijom ukoliko se ne povuku.
Odred je sutradan počeo sa pripremama za povratak u Srbiju. Istog dana Ivan Kirštajn i Časlav Vžesinski su otišli za Beograd gde im je otkazan ugovor. Jedinicu je sa dozvolom srpske komande 20. aprila napustio i Luj Godefroj, koji se vratio u Francusku. Od strana u Vazduhoplovnoj komandi ostao je samo mehaničar Fransoa Kornije koji se izuzetno istakao svojim radom; on je ostao na službi do proleža 1915. kada je prekomandovan u francusku eskadrilu MF.99S po njenom dolasku u Srbiju.
U međuvremenu, crnogorska vojska je nastavila opsadu i 24. aprila zauzela Skadar, iz koga je posle ponovljenih pretnji i pojačanih pritisaka, potkrepljenih prisustvom snažne međunarodne flote koja je blokirala albansku i crnogorsku obalu 28. aprila, morala da se povuče 4. maja.
Situacija na drugim frontovima već je bila stabilizovana. Grčka vojska je 6. marta zauzela utvrđenu Janjinu, a na Jedrenu je dolazak dve srpske divizije sa 50.000 vojnika i teškom artiljerijom zarad podrške bugarskoj vojsci ishodio zauzeće grada 26. marta. Rat je konačno završen 30. maja 1913. potpisivanjem mirovnog ugovora u Londonu. Srbija je iz rata izašla uvećana za Rašku, Kosovo, Metohiju i zapadnu i srednju Makedoniju.
iako su potpuno porazile Otomansku imperiju, članicama Balkanske lige nametnut je mirovni ugovor po volji velikih sila koji nije uzeo u obzir njihove ranije dogovore i planove i kojim je zamrznuto postojeće stanje na terenu. Zalaganjem Austrougarske, stvorena je Albanija a grčke, srpske i crnogorske trupe primorane da se povuku sa teritorije nove države. Ostavši bez izlaza na more a smatrajući da bugarska vojska bez njene pomioći ne bi uspela da oslobodi Jedrene, Srbija je zahtevala od Bugarske reviziju ranijeg dogovora oko podele Makedonije kako bi zadržala teritoriju koju je njena vojska oslobodila, a koju je trebala da ustupi Bugarskoj.
S druge strane Bugarska, koja je imala najveću i najsnažniju vojsku među balkanskim saveznicima i koja se sukobila sa glavninom snaga imperije na istoku, zahtevala je veći deo Makedonije, uključujući i Solun. Do prvih razmirica došlo je na samom početku rata, a u njegovim posledenjim danima u maju 1913. bilo je očigledno da je početak novog sukoba pitanje dana. Bugarska je počela da dovlači pojačanja na liniju razgraničenja u Makedoniji, a Srbija i Grčka su sklopile novu vojnu konvenciju.

NARUDŽBENICA
Knjigu ”Krila Srbije - vazduhoplovna komanda i avijatika Srpske vojske” moćete naručiti kod izdavača ”Infinitas” na telefon (011) 328-4602
(Nastaviće se)